2 - 3 % moje diplome je... prespavano

Bolonja podrazumeva prihvatanje tzv. ECTS, ondosno kako je kod nas preveden ЕСПБ sistema.

U najkracim crtama, ovo uvodi koncept vrednovanja vremena u naš sistem (znate ono, "vreme je novac") i koncept opterećenja studenata.

Zamisao ovog sistema je da se na studijama arhitekture, akcenat baci na... pogodili ste, ARHITEKTURU!


Do sada je, uopšte, na svim našim fakultetima, praksa bila da se predmeti usko vezani za struku zanemaruju, jer na tehničkom fakultetu postoji neki veliki profesor koji drži neku ekonomiju, sociologiju, opštenarodnu odbranu ili šta već, kod koga Bog zna za 10, profesor za 9... i tako dalje, valjda shvatate o čemu pričam.

Rezultat toga je bio težak ispit, iz oblasti koja studente ne zanima nešto pretereano i predstavlja im problem. Konkretno na arhitekturi, zanimljvije je raditi projekte nego učiti neku sociologiju ili ekonomiju, matematiku, fiziku i sl (ne kažem da nije potrebno, ali to je druga tema).

Čak i da ne uzmemo ovako banalan primer, dešava se da se mnogi predmeti koji su bitniji*
padaju pod senku onih manje bitnih* predmeta, jer su jednostavno ispiti iz tih manje bitnih predmeta nepoloživi, a projektovanje uvek može da se smulja i zbrza kako bi se, statistički gledano, položio još jedan ispit.

*ovo nisu moje definicije, fakultet je konačno uvođenjem ECTS sistema odredio da su neki predmeti jednostavno manje bitni od drugih. Nema više onog komunističkog, svi smo jednaki ali eto neki su malo jednakiji. Razlika je sada i zvanično ustanovljena!


E sad, ECTS sistem pokušava da reši ovaj problem, uvođenjem jedinice za meru vremena i količine gradiva, ta jedinica se zove "ECTS kredit". Celokupna diploma, gradivo, nastava, studije, su sada smeštene pod jedan vremenski okvir, i podeljene na ove jedinice.

• Bachelor diploma ima 180 kredita, master 120.
• Jedan kredit vredi bilo gde između 25-30 sati (ovo izgleda zavisi od škole do škole, ali standardom je izgleda zadat ovaj okvir).
• Svaki predmet dobija određen broj kredita. Na osnovnim studijama, na arhitektonskom fakultetu, najveći predmet je studio projekat (konačno) sa 12 kredita, a najmanji nose po jedan kredit.
• Na našem fakultetu, kredit podrazumeva 28 sati.
  

Uzmimo za primer predmet od jednog kredita:

Imamo predavanje koje traje sat vremena (u praksi 45 minuta ali mislim da se to ne kompenzuje, računa se ceo sat) u 15 nedelja, što znači da 15 sati od 28 odlazi na predavanja. Preostalih 13 sati obuhvata rad kod kuće, kolokvijume, pripremu ispita i ispit.


Ovim primerom, jasno je da sada postoji ocigledna razlika izmedju predmeta koji nosi 1 kredit, poput recimo integrativne zaštite (prva stvar koja mi pada na pamet) i recimo studija koji nosi 12 kredita.

Ovo znači da svake nedelje, ako provedem 16 sati radeći studio, trebalo bi da provedem manje od 2 sata radeći integrativnu zaštitu, što podrazumeva prisustvovanje predavanju, i eventualno još toliko nekog rada kod kuće.


Problem naravno ovim nije rešen. Novi nastavni plan nije napisan izpočetka, već je onaj stari samo ogoljen.



JA sam prebačen na neki prelazni plan, pa sam imao prilike da iskusim i stari sistem, pa zatim delimično taj novi (sa svim problemima) i sad nakon dve godine, i taj novi u potpunosti.

Prve godine, izgleda da se niko nije obazirao na te vremenske okvire, i suštinu reformi, te se dešavalo, da cenjeni gospodin profesor iz opštenarodne odbrane (uzimam ovaj nepostojeći predmet za primer gluposti, a kako bih izbegao imenovanje konkretnih predmeta) i dalje smatra da je opšte narodna odbrana najbitniji predmet za arhitekte, i zahteva da se obimno gradivo nauči, i ispit mora da se polaže 17 puta, što sve oduzima vreme.

Samo sada, u novom planu, uvedeno je pravilo ograničenog broja izlaska na ispite, i uslov za upisivanje naredne godine je čišćenje godine. Nema više da se odsluša predmet, pa posle da se prenosi, jednom kad se odsluša, mora da se da, ili se ponavlja.

Ovo naravno, predstavlja ogromni pritisak, te se svi ispiti, bez obzira koliko mali ili veliki moraju položiti u svega par rokova. Sad cu dati ipak i konkretan primer - razvoj arhitekture i naseljavanja.


Tokom prve godine, predavanja su trajala po 4 sata. 30 nedelja puta 4 sata, to je već samo po sebi više od 4 kredita, a toliko je ceo predmet nosio ako se ne varam (ovo je za nas bilo, a i dalje jeste, klizno). Zatim, imali smo obavezne kolokvijume, bez kojih nije mogao da se dobije potpis, oni su tada bili na nivou na kome je sada ispit iz ovog predmeta, samo još obimniji - u prevodu, još dosta sati za pripreme ajde neka bude još jedan kredit.

Zatim, sledio je još jedan semestar, tokom kog je u 15 nedelja bilo po dva sata predavanja, što je još jedan kredit. I na kraju svega toga, ispit, koji se srecom polagao u nekoliko vanrednih rokova jer je bio užasno obiman i niko nije uspeo da ga spremi pored svih ostalih obaveza (pre se ovo mahom prenosilo).

NA KRAJU, DOBIJEMO PREDMET KOJI JE DALEKO PREMAŠIO SVOJ ECTS OKVIR.



Pitate se, "pa šta, ja sam studirao 7 godina, što je bio prosek pre, polagao sam ispite gomilu puta, i ja sam premašio okvir". Pa, nije tako jednostavno.

Upravo to što se arhitektura pre duže studirala, znači da su studenti bili preopterećeni, jednostavno bilo je puno obimnih i teških ispita, koji nisu mogli da se daju u normalnom okviru.

Kada bi se to pretvorilo u ECTS kredite, ispalo bi da 5 godina studija nije 300 kredita, vec 500, a donedavno se pričalo o ne priznavanju dipl. ing kao mastera, što bi značilo da se tih 7 godina studija, ispita poput drveta i metala, poistovećuje sa 180 kredita ove "bolonje".



Problem u novom sistemu je što, i da hoćemo, ne možemo da probijemo okvir od nekih 20 sati dnevno, bez ozbiljnih zdravstvenih posledica. Dakle, od prvog, do poslednjeg roka, postoji fiksan broj sati, i bilo kakvo prekoracenje na jednom mestu ide na uštrb nekog drugog.


Tako da se opet vraćamo na staro, sa jednom razlikom:


Ovaj put, ako na primer, eskiviramo studio od 12 kredita, i dobijemo manju ocenu, ona ima mnogo veću težinu nego 12 drugih predmeta.

Jedna šestica na studiu, jedva može da se popravi i ako bi se dobile desetke na svim drugim predmetima. Pre se prosek računao aritmetičkom sredinom, sad svaki predmet ima svoj koeficijent.

Normalna praksa bi bila - zapeti i raditi na studiu, ono zbog čega se i studira, ono što bi svima trebalo biti zanimljivo, dobiti dobru ocenu. Ako bilo šta treba da se žrtvuje, to mogu biti drugi predmeti, gde razlika izmedju ocene 6 i 10 nije velika, maltene zanemarljiva u velikoj slici.


Ali to nije tako lako. Vraćamo se na ono bog zna za 10, profesor za 9... a student, mora krv da oznoji da bi dobio bednu prelaznu šesticu.

Tehnički govoreći, dobiti prelaznu ocenu, izlazi iz okvira predmeta, odnosno, mnogo je više vremena potrebno uložiti da bi se tri puta polagao neki ispit nego što taj predmet ima u okviru ECTS kredita.



Na primer, ove godine, jako velikom broju studenata je za junski rok, ostao veliki broj predmeta iz zimskog semestra, jer nisu stigli da ih polože u januaru i aprilu. Ovo znači da je neko pogrešno procenio taj vremenski okvir kome je prosečnom studentu potrebno da spremi ispit (sama definicija ECTS kredita), i da je on jednostavno prekoračen.

Ispiti iz zimskog semestra su se održavali pre studija, (što po pravilu ne bi trebalo) i samim tim su zalazili u vremenski okvir potreban za izradu zadatka iz studija. Nek mi neko sada kaže da to nikome nije uticalo na rezultat rada za studio.


da li je ovo sve problem ili ne, zavisi... nekada može studentu da ide na ruku, a nekada može baš da mu se obije o glavu, ali nije u redu u svakom slučaju.

Sa jedne strane, svako ko osigura sebi dobru ocenu iz jednog jedinog predmeta (studio) ne mora da brine o proseku, i može vrlo traljavo sve ostale ispite da odradi, samo da ih položi, i na papiru, na kraju on će imati dobar prosek. Problem u tom slučaju je doduše, ako nešto ne može tako lako da se odradi za prelaznu ocenu. MADA sada je već trend da se za 6 maltene ništa ne mora raditi.


Sa druge strane, recimo da imamo nekoga ko bi pre da se bavi recimo istorijom arhitekture, ili nečim drugim, što je u novom nastavnom planu zanemareno (dodelom malog broja kredita u odnosu na ostale predmete). Ta osoba može malo više vremena i truda da uloži u jedan, zanemareni predmet, po cenu oduzimanja vremena na nekom drugom predmetu koga škola sada više ceni.
U pogledu proseka i svih beneficija koje to nosi, ovakav student je samo na gubitku. Jer je dobra ocena iz tog predmeta zanemarljiva u odnosu na druge.


A na kraju, NAJBITNIJE. Dosta tih malih - sada zanemarenih predmeta, PREDSTAVLJAJU PROBLEM. Primera radi, ja sam ove godine najviše puta izlazio na ispit za predmet koji nosi 1 kredit, i koji je imao ukupno četiri nedelje predavanja, dok sam sve ostale ispite, obimnije barem na papiru, dao iz prvog puta.

Nekada bi dodatnih sat vremena nedeljno za neko predavanje ili vežbe, DOBRO DOŠLO!!!

Ispod ovog članka je članak o KKPM-u - predmetu u kome se beton sluša 4.5 sata a vežba 9, a drvo i metal se slušaju po 3 sata, a vežbaju 6... Ja sam imao neki urbanizam na drugoj godini, gde se nijednom nisam stigao konsultovati sa asistentom jer jednostavno nije bilo vremena da u 45 minuta sasluša sve studente, šta više jedva je stizala petinu sale da poseti, a nije bilo nikakvih saradnika u vidu demonstratora.

Eto, nekada bi dodatnih sat vremena predavanja, ili konsultacija, olakšalo polaganje nekih ispita. Možda ne bi ostajali za jun, pred studio, možda bi se uz malo više objašnjenja, takvi ispiti položili iz prve...





I sad, nakon ove poduže priče, da zaključim članak, osvrtom na temu. Studio, od 12 ECTS kredita, se vežba svake nedelje u dva termina, po 4 sata...

Pošto se mahom održava u prvom terminu, odnosno od 8:00 ujutru do 12:00, usmeni dogovor je da se ne počinje sa radom pre 9:00. U praksi, ovo znači da je u 9:00 sala prazna, i da tek počinju da se pojavljuju studenti. Negde, gde se malo ozbiljnije radi, nastavni kadar dolazi u 9:15, a negde sve to ne počne pre 9:30, ako ne i kasnije...

matematika

15 nedelja puta sat do sat ipo, puta cetiri semestra.... 4-6 kredita

4-6 kredita od 180 kredita, je onaj procenat gore

toliki procenat diplome mi provedemo u krevetu

toliki procenat je dovoljan za još jedan obiman predmet, ili da se raspodeli na nekoliko predmeta koji su stvarno problematični... koji imaju previše materije u premalom okviru

laku noc, dobro jutro

Kako Bolonja pravi idiote...

Juče sam polagao poslednj ispit u ovom roku. U pitanju je tzv. "KKPM", odnosno na srpskom - konstruktivne karakteristike primenjenih materijala.

Za one malo starije, ovaj predmet objedinjuje drvene, betonske i metalne konstrukcije u jedan jednosemestalni predmet, vredan tri ECTS kredita. Ovo znaci da se cela nauka ova tri tipa konstrukcija prelazi u 45 minuta predavanja i sat ipo vezbi nedeljno, da bi ukupno doslo do nekih 4.5 sati predavanja iz betona, uz 9 sati vezbi, i po 3 sata predavanja iz metalnih i drvenih konstrukcija uz 6 sati vezbi.

Sad se sigurno pitate "sta $@%#^#^@ moze da se nauci za ukupno 3 sata predavanja", ali odgovor verovatno vec znate - nista.


Za one ne mnogo starije - trenutne apsolvente (apsolventi vise ne postoje u novom sistemu) odnosno studente koji su se upisali pre 2003e, ovo predstavlja jedan od vecih problema jer je prolaznost na ispitu iz predmeta "drvo metal" skoro jednaka nuli.


U retrospektivi, ne znam iz prve ruke i voleo bih da neko ovo malo detaljnije objasni, ali koliko sam razumeo, ova dva predmeta ("beton" i "drvo metal") su bili veoma komplikovani i ozbiljni. Za pocetak, radili su se najmanje po dva semestra svaki. Pretpostavljam da se radilo individualno, pretpostavljam da je bilo dosta grafickih radova kao i dosta kolokvijuma, da bi se na kraju zavrsilo sa ozbiljnim ispitom koji se sastojao iz pismenog i usmenog dela. A na kraju svih krajeva, da bi dosli do ispitnih rokova gde od 200 studenata, jedan polozi pismeni, i padne usmeni....

Porazavajuce je kako su ti predmeti sada srozani:


Vezbe se rade u paru, i posto je predmet na drugoj godini, u cetvrtom semestru, i posto do njega dolaze mladi studenti koji su u zivotu prosli kroz samo jedan, slican, "crash course" iz mehanike i statike, moze se reci da je gradivo veoma jednostavno.

Posto se moja regularno upisana treca godina sastojala iz predmeta sa druge i trece (modifikovani plan), imao sam dva predmeta u istom terminu, jedan od njih je bio ovaj. Moj par, posto je slusao mnogo manje predmeta ove godine, preuzeo je svu odgovornost na sebe, i odradio sve vezbe. Tako da eto, moguce je dobiti 14 poena od ukupnih 100 koji formiraju ocenu prstom ne mrdnuvsi (iako nisam na to bas preterano ponosan, ali barem mogu ovo da pricam iz prve ruke).

Dalje, ocenu cine 3 testa, ili testica, koji se odrzavaju posle svaki odslusane/odvezbane oblasti i nose po 12 poena, da bi se tokom nastave dobilo ukupno 50.

Testovi... su najblaze receno bili smesni.

Iz betona, sastojao se od mozda nekih 20ak pitanja, a ukupno u svim grupama u opticaju nije bilo vise od mozda nekih 30ak. Posto se naravno svi studenti dokopaju testova od prosle godine (jedina stvar gde smo izgleda solidarni) ovi testovi ne predstavljaju nikakav problem. Dovoljno je jednom procitati te zadatke, i uzeti sve poene.

A da, zaboravih, pitanja su kratka, odgovori su na zaokruzivanje pod ABCD, sa jednim... tacnim... odgovorom.

Iz metalnih konstrukcija, bukvalno je bilo dovoljno procitati ukupno 15 pitanja koja su bila u opticaju, 5 minuta pred test, i odgovoriti na sve tacno.

Jedino je drvo bilo malo inovativnije, pa su pitanja bila promenjena.

Tako nakon ovih par sati predavanja i vezbi, ovih "testova" dolazi se u proseku do nekih 40-50 poena, sto je jako blizu prelaznoj oceni.


Sledi ispit.



Ispricacu svoj slucaj.


U ponedeljak 7 jula u 10 sati se odrzava ispit. Na raspolaganju nemam cak ni dovoljno skripti, jer sam prestao da radim vezbe pa mi nisu ni trebale. Ucio sam tako sto sam sedeo ispred kompjutera, igrao civilzaciju 4 i drzao otvorenu... mada cesto i zatvorenu, skriptu ispred sebe.

Poceo sam da ucim u subotu.

I tako dok sam u ulozi Dzingis Kana, slao svoju zlatnu hordu da osvaja poznati kontinentalni svet, skripta je stajala otvorena ispred mene, i izgleda, sama se ucila.

Nabavio sam neke primere zadataka iz proslogodisnjh rokova, i pokusao da ih resim. Nisam koristio olovku i papir doduse, vec onako, malo napamet, malo na preskok.

Posto je na ispitu dozvoljeno koristiti apsolutno sve sto vam padne na pamet (osim telefona i zivog coveka - konsultanta) kupio sam pre ispita potrebne skripte iz ove tri oblasti.


Kad se procita ovakav uvod za ispit, pomislite da je to neka puka formalnost, i da cu verovatno da napisem kako je bilo prosto i kako ce svi to sada da poloze. E pa nije bas savim tako....



Da, jeste ispit jednostavan. Da, zadaci jesu veoma laki. Ali, isto tako, i "studiranje" pod znacima navoda i pod bolonjom je, blago receno, jednostavno. I umesto da proizvodi studente koji ce posle biti strucnjaci, inzinjeri, arhitekte, ona proizvodi jednostavne studente. Studente koji jednostavno... ne razmisljaju.


Spomenuo sam zadatke od prethodnog roka. Oni su se zasnivali na prostoj gredi, sa jednako podeljenjim opterecenjem. Pretpostavljam, da jednostavniji primer statickog problema ne postoji, osim mozda, koncentrisane sile, mada bi i onda moralo da se mozga, sa jednakopodeljenjim su cak i formule izvedene pa je u pitanju papagajski posao.

Izgleda da sam bio baksuz, jer sam odmah pomislio da je to ipak malo preterano, i da moraju da daju nesto slozenije (doduse, statika nije tema ovog predmeta), ali eto, mozda mogu da daju nesto samo malo drugacije, recimo gredu sa prepustom ili konzolu cisto da provere da li su svi oni koji su polozili prethodne predmete nesto i naucili.

Pa tako je i bilo, dosla je greda sa prepustom, u vidu prvog zadatka. Naj-obicnija greda sa prepustom, raspona l, i prepusta l/3 sa jednakopodeljenjim opterecenjem. Jednim, jedinim, sa sopstvenom tezinom vec uracunatom.

Pored ovoga, bila su jos tri zadatka, po jedan iz svake oblasti. Iz betona je bilo potrebno dimenzionisati armaturu, iz celika je bilo potrebno takodje odrediti nosac, a iz drveta dimenzionisati LLD gredu.

Ja sam poceo da radim beton, ali nisam mogao da se snadjem. I na takvom jednostavnom primeru, bunio sam se, jer nisam ovo radio dovoljno puta, ako uopste, da bih znao to rutinski da odradim. Volim sada da se salim da sam listao skripte, i gde god bih nasao stranicu sa istim slovima kao ona koja su meni zadali ja sam to prepisivao, pa brisao. Nije bas sasvim tako bilo, ali nije ni daleko od istine. Nakon sat ipo vremena proucavanja skripti, (prvi put sam na ispitu video teoriju granicnog loma) odustao sam od zadatka iz betona.

Presao sam na metal, jednostavan zadatak, sa nekoliko redova racuna. Jedini problem, ako se tako moze nazvati, u ovom zadatku je bila kontrola ugiba, koja ima malo slozeniju formulu. Ali ako covek zna da barata sa merama i jedinicama i zna sta ocekuje nije ni ovo problem. Sve ukupno mislim da nije bilo duze od 7 minuta posla.

Drvo, isto tako, zapravo, jos lakse, jer su manje formule, i tako je namesteno da se sve odmah uklopi, tako da nema nikakvih izmena za razliku od metala. Sve ukupno, 6 minuta posla. 37 sekundi da se nadje primer u skripti, i ostatak da se to prepise...


Dok sam radio ovaj zadatak, u salu je usao asistent iz Betona i najlepse objasnio kako se radi zadatak. Dakle, pored skripti, on je dosao, i objasnio apsolutno ceo postupak, i dodao jos nesto jako interesantno:

Posto je u pitanju bila greda sa prepustom, pretpostavio je da nismo imali pojma koje preseke treba da crtamo, pa nam je to saopstio... ajde da kazemo, podsetio. Onda je rekao da crtamo armaturu, i napomenuo je da je stavljamo u zategnutu zonu... i dodao je:

"nemojte tu da gresite! Ko tu pogresi pasce ispit"


Nakon cega sam ja odlutao.

Izgleda da ipak nije svestan sustine bolonje, a pitanje je da li je iko toga svestan. Tokom vezbe i nastave koje sam opisao, odnosno, testova sa ABCD odgovorima i vezbama koje eto moze neko drugi da vam radi, svaki student je jako blizu polaganja ispita. Odnosno, formirao je skoro 50% ocene.

Za dalje, dovoljan je ispit, i dovoljno je samo skupiti odredjen broj poena.

DAKLE, MOGUCE JE, DA NEKO KO IMA RECIMO 40 POENA (PROSEK) TOKOM VEZBI I KOME FALI SVE UKUPNO 15 POENA OD 50 NA ISPITU DA BI POLOZIO, ARMIRA BETON U PRITISNUTOJ ZONI I POLOZI ISPIT IZ KONSTRUKTIVNIH KARAKTERISTIKA PRIMENJENIH MATERIJALA, JER JE MOGUCE DOBITI TIH 15 POENA U OSTALIM ZADACIMA KOJI U POTPUNOSTI PRATE PRIMER IZ SKRIPTI, STO ZNACI DA JE SAMO DOVOLJNO TO PREPISATI SA SVOJIM PODACIMA

Doduse, mogu da primene one metode kao sto su primenili na razvoju arhitekture, pogaze i statut i zakon, i sustinu reformi, sustinu bolonje, sustinu ECTS sistema, i obore studenta sa osmicom. Osmica se valjda moze zaraditi bez oblasti iz betona.

Ali, nakon sto sam izasao iz sale, sreo sam mnogo kolega u poslednjem stanju ocaja. Ispostavilo se da niko nije znao da resi statiku grede sa prepustom. Niko nije znao izgleda da je momenat sila puta krak, tako da nisu dosli ni do valjane podloge za resavanje ostalih zadataka (ovi podaci su se koristili dalje u svakom zadatku.)


Da zakljucimo:


Arhitekta produkt nove skole, moze armaturom da prihvata sile pritiska, a betonom sile zatezanja, ne mora da zna statiku grede sa prepustom.


Blago nama kad ovakvi strucnjaci pocnu da nam projektuju zgrade.



Srecno!

shmarhitektura 1 - arhitektonski fakultet 0

Dokaz da su promene moguće, vidimo na sajtu fakulteta.






Naša draga Mira Milaković - fantom iz prethodnog posta, dobila je i kabinet, i email, i telefon i jako... jako kratak rezime. Nažalost, i dalje izgleda ne radi sa studentima, ali Bože moj, još dosta kritike je potrebno, pa da "asistent" postane "osoba koja radi sa studentima, ali ima vremena, još je naš fakultet mlad, kolko, samo 150 godina tradicije?

Naša škola

Malo humora...

U jeku studentskih protesta na nasem fakutletu (preterujem, ali bio je jedan protest..ić ) iznenadio sam se kada sam video ovaj banner na sajtu fakulteta.

Fakultet vam jasno stavlja do znanja da je to njihova škola, škola koja je tu samo zbog profesora, profesorskih titula, i otimanja studentskih ideja. Student tu nema šta da traži, njegovo je samo da plaća i da ćuti, jer to nije njegova škola, to je njihova škola.

:)

restruktuiranje bloga

Ovaj oblik komunikacije nije prikladan za ovakav zadatak, pa sam shodno tome, počeo da razmišljam o formiranju zasebnog sajta, nezavisnog od blogera.

Nadam se da ću u narednih par meseci imati više vremena (diplomiram uskoro, i nisam ponosan na to) te ću se podruti da se ova ideja realizuje.

Dosta komentara se ovde izgubi u starim postovima, a dosta komentara bude nevezano temu određenog posta, već izliv frustracija koji eto, valjda je barem sad jasno, postoji kod velikog broja studenata.


Molim svakog ko piše komentare da ostavi barem neki pseudonim, pošto vidim da se negde čak razvijaju i diskusije, pa čisto da bi bar nekako moglo da se isprati.

samo da objasnim nesto vezano za iskustvo fakulteta

Želim samo da spomenem da postoje studenti čije se iskustvo ovog "fakulteta" razlikuje od mog, i želim to da obrazložim.

Postoje ljudi na ovom fakultetu koje nikada nisam imao prilike da sretnem, a za koje čujem samo reči hvale. Postoje studenti koji su imali priliku da rade sa takvim ljudima, a nisu se puno susretali sa onim nastavnicima koje studenti samo kunu.

Ali siguran sam da ne postoji nijedan student koji je imao apsolutno dobro iskustvo na ovom fakultetu, u smislu da nije sreo nijednu budalu, kao sto ne postoje ni studenti, pa eto čak ni ja, koji nije radio sa nekim dobrim čovekom, dobrim stručnjakom, pedagogom i dobrim profesorom.

Jako je bitno spomenuti da ovo ne zavisi od vas, studenata! Zavisi od vaših predaka, koji prenose prezime generacijama.

To prvo slovo prezimena je jako bitno za naš fakultet, i za studentsku karijeru na njemu jer je upravo to ono što određuje da li će te iz konstrukcija zapasti kod asistenta gde nema tog grafičkog rada koji može dobiti više od 6 poena tokom semestra (od mogućih 50), ili kod nekog ko vas uči, vodi na gradilište, lepo objašnjava, i kod koga je moguće dobiti čak i maksimum.

Na ispitu to slovo može značiti razliku između sale gde se studenti izbacuju jer drže flašu vode na stolu, ili gde se gleda u stranu na prepisivanje.

ali ono na šta se na kraju sve svede:


LJUDI, JEDNOM STUDIRATE, I JEDNOM PROLAZITE KROZ FAKULTET, AKO JE NEKO BIO TE LOSE SRECE, PA JE ZAPAO SAMO KOD BUDALA ILI VECITU SMENU KOJA MU NE ODGOVARA, TAJ IMA PRAVO DA KAZE DA JE OVA SKOLA LOSA

JEDNA TRULA JABUKA KVARI CELO BURE

ZATO POSTOJE STANDARDI, ZATO SE TI STANDARDI I NIVOI ODRZAVAJU,

UPRAVO ZATO DA SE ISKUSTVA NE BI TAKO DRASTICNO RAZLIKOVALA


Zato molim vas, izgovore i opravdanja poput "pa to se eto desilo samo jednom, dva put tri put, ili te godine, dve godine, tri godine za redom" zadržite za sebe. Tri godine lošeg iskustva je dovoljno da neko kaže da se školovao u jako lošoj školi, ma kakav harvard ona danas bila (a nije.. da se razumemo).



I samo za kraj, voleo bih da neko napiše iskustvo sa Master studija, koje treba da koštaju 4500 evra po godini. Tu nije u pitanju samo sala i asistent, već čitav smer, koji vam neko drugi diktira. I koliko sam razumeo, može se desiti da neki teoretirčar urbanizma, neko ko bi samo time u životu da se bavi, zapadne na konstruktivni smer gde bi crtao i računao svaki šraf u detalju, i obrnuto...