Propast

Od kako sam se vratio u ovu zemlju i na ovaj prokleti fakultet, sve je krenulo naopako. Imam mnogo materijala za pisanje, i nimalo vremena da pisem, a prosto gorim od zelje da to radim.

Posto bi se od ove price mogao napisiti poduzi roman, odlucio sam da primenim jednu metodu o kojoj upravo ucim na fakultetu - jasno cu definisati strukturu i ciljeve ovog bloga.


Dakle,

Cilj ovog bloga je veoma SEBIČAN, i ima pre svega funkciju podsetnika za mene samog.

DA, OVA ŠKOLA JESTE NAJGORA NA SVETU (skoro sam 100% siguran u ovo, i imam par teorija da podržim ovu tvrdnju), ali bilo ovo tačno ili ne, ko će meni da veruje kad nemam nikakav kredibilitet. Mogu jedino nekim silnim opažanjima i dopisima da dokažem da sam neko, možda jedini student na tom fakultetu koji razmišlja o problemima sa kojima se svi suočavamo, ali ni to verovatno nema neku težinu.

Druga stvar, iako sve ovo uspem da dokažem, iako je ovo aksiom, kakve koristi bilo ko ima od toga? Ja još ni sam još ništa nisam uspeo da preduzmem povodom ovoga. Nerviram se svakodnevno, i kajem se što sam do sada potrošio najmanje 2 godine života na ovom fakultetu, i što sada trošim još jednu, plus da stvar bude još gora, gomilu novca. Nisam ništa naučio, jer tu nema šta da se nauči, što nisam mogao sam, bolje, uz neku knjigu ili časopis da uradim. Mnogi tehnički/praktični predmeti su se, verovali ili ne, temeljnije radili u srednjoj arhitektonskoj školi, a i na jednom i na drugom mestu su vrlo prevaziđeni. Ovo nema rang ni dopisne škole, jer pored toga što niko sa nama ne provodi vreme na samom fakultetu, nemamo kome ni da se obratimo (samo pogledajte sajt fakulteta, ili vrata od kabineta, više od pola nema ni termin konsultacija istaknut, a kamoli neki mail ili telefon), no to je druga priča.

KAD ODEM NEGDE DRUGDE, PODELIĆU SVOJE ISKUSTVO, I MOŽDA DATI NEKI SAVET KAKO TO MOŽE BRŽE I BOLJE DA SE URADI, I ETO JEDINO TAKO NEKOME MOGU POMOĆI. JEDINO SE TAKO NEKOME MOŽE POMOĆI. IDI NEGDE DRUGDE.


Dakle, u pitanju je lični podsetnik, koji je eto, ipak javan jer nekome movo može biti zanimljivo, a nedaj bože i korisno. Nekome... negde.

Na dva mesta želim da zapišem svoje iskustvo sa svojom zemljom. Još jednom ponavljam, u pitanju je samo podrška, pošto je moj jedini cilj u životu da odem odavde. Kada budem to uradio, ako se ikada zapitam zašto sam to uradio, imaću ove tekstove da me podsete odakle sam otišao i zašto sam otišao, i to lepo složeno, stavka za stavkom.


Drugo,

Struktura. Da ne bi sve bilo toliko naporno, konfuzno i nepregledno, pokušaću ovaj blog nekako da sredim. Naravno, pod uslovom da sam uopšte sposoban da bilo šta napišem što nije naporno, konfuzno i nepregledno.


Pokušaću da podelim iskustvo sa:

• zasebno svakim predmetom, opisujući nastavu, odnos profesora i asistenata prema studentima, odnos studenata prema predmetu, šta mislim da je bilo dobro (teško da će ovoga biti) i naravno, ono glavno, šta mislim da je bilo loše
• uslovima studiranja, poput wc-a bez toalet papira, bravice na vratima, čučavcima i bez sapuna, u školi u kojoj se provodi i po 12 sati u toku dana, i koja je najskuplja u zemlji.
• načinom na koji je sprovedena reforma školstva, pretežno nad mojom "modifikovanom" generacijom 2004.