meh..

Mozda bi trebalo da me je sramota sto fakultet nisam zavrsio u roku. U proslom veku, pre reformi, bilo je valjda potrebno u proseku 7 godina da se zavrsi 5 godina studija na nasem fakultetu. Ja sam ostao u tom proseku, pa sa jedne strane mozda nemam cega da se stidim, ali sa druge strane, prosek se i menja, jer je sada nemoguce ne zavrsiti u roku. Tesko je cak postici i prosek ispod 9, ali sve se moze kad se hoce....

Pre je talenat bio neophodan da bi se zavrsio fakultet. Sad je talenat potreban da se fakultet ne zavrsi, ili da se produzi studentski status. Tako da, u moju odbranu, mogu barem da tvrdim da imam nekog talenta.

Jednu godinu sam izgubio zbog toga sto sam otisao u Ameriku. Radio sam svasta, i dosta toga naucio. Vratio sam se u zemlju pun elana, ali to se ubrzo izduvalo, jer sam bio kaznjen, pretili su da ce mi oduzeti prakticno dve godine studija, i morao sam da platim skoro 3000 evra da bih nastavio da studiram.

Najgore je bilo sto sam bio jedini koji je to, barem te godine, morao da plati. Ali, to je neka druga tema...

Minus frustracije, i ogroman finansijski udarac, odlazak u ameriku je ipak bio produktivan i otvorio je dosta vrata.

Naravno, mislio sam da pobegnem barem sa ovog fakulteta, ako ne i sa kontinenta, cim zavrsim 3 godine fakulteta. Bilo je cupavo, ali ipak sam uspeo da upisem tzv. "Master studije" odnosno moju cetvrtu i petu godinu studija. Na budzetu naravno, jer sam pametan i lep, pa manje i ne zasluzujem, uprkos dusmanima koji bi da mi to uskrate :)

Master studije su bile, na prvi pogled, veliko osvezenje, ali sa ove distance, mozda mogu da kazem i medvedja usluga.

Ako bih pokusao da sumiram sta su zapravo master studije, mislim da moze da stane u jednu recenicu:

Ne radis nista, a zavrsavas fakultet.

Pravi primer srpske "bleje"..

Ne mogu reci da su prve tri godine bile nesto preterano zahtevne. Prva jeste, jer je na prvoj postojao predmet Arhitektonsko Crtanje. To je ono sto svi volimo da radimo, samo sto oni to rade u zdrav mozak...

Ostalo, nije tesko palo, barem meni kao svrsenom arhitektonskom tehnicaru, koji je sve morao da ponavlja.

Bolonjske godine, bile su daleko jednostavnije sto se tice gradiva i obaveza. Ali, deifinitivno je postojao problem. Problem je bio pohvatati kada je koji mikro kolokvijum za koji mikropredmet koji je nastao fragmentacijom starih predmeta.

U poredjenju sa ovim, master studije su raj. Ako bi se uopste postovale obaveze opet ne bi bilo nista strasno. Dolazak na studio dva puta nedeljno, prakticno na konsultacije, pohadjanje jednog izbornog predmeta, jednom nedeljno, i predavanje iz jednog zajednickog predmeta, takodje jednom nedeljno. Ako je tu moglo da se nakupi 10 sati sveukupnih obaveza, pojescu carapu.

Naravno, obaveze nisu morale da se postuju, pa je tako studio nastava bila slabo posecena, predavanja nikako, jedino je mozda na izbornim predmetima moralo da se pojavi, s vremena na vreme.


U ovom periodu, uspeo sam da nadoknadim sve ono sto sam izgubio tokom detinjstva. Poceo sam malo da putujem, i definitivno je dobro doslo sto sam bio student (mada mi jesu neke vize i odbili).

Poceo sam da se bavim kendom (japansko macevanje). Poceo sam da vozim snowboard.

Logika kojom sam se poveo je bila - Da, mogu da odem na ETH Zurich (poceo sam da stedim 12k evra potrebnih da se uopste udje u svajcarsku), mogu da zamolim majku da proda sve nekretnine koje imamo, mogu da zivim na hlebu i kikiriki puteru, instant nudlama, ili popari, i mogu da steknem kvalitetno obrazovanje, ali isto tako verovatno cu celog zivota patiti sto nisam imao detinjstvo, a ni mladost.

Ovako, ne bih bio bas potpuna zamlata, jer bih uvek imao to opravdanje kako ja ZAPRAVO STUDIRAM, i uvek bih mogao da dokazem da ZAISTA zavrsavam fakultet, iako to ne bi bilo tako ocigledno.

Izlasci, nikad mi nisu nesto preterano interesantni bili jer su jako obezvredjeni u Beogradu. Bleji se na sve strane, niko nista ne radi ni posle fakutleta a kamoli za vreme fakulteta, siroti roditelji to sve izdrzavaju, i izlazi se svaki dan. Tek sad imam priliku da iskusim kako dobro dodje ventil posle 5 dana intezivnog rada, ustajanja, putovanja, stresa i svega.

Kendo, je nesto sto je bilo van dometa kad je oklop kostao 1000 maraka ili vise, i kad je situacija u zemlji bila ipak malo gora. Sa honorarima koje mogu da uzmem na renderima, ovo nije vise bilo tako izvan dometa, a vremena da radim i zaradim sam imao. Skoro sam sasvim siguran da i dalje ne bih mogao ovo da priustim, da sam zavrsio sam u nekom skupom gradu, sa toliko studentskih obaveza da ne bih imao vremena ista da zaradim.

Snowboard - ovo sam odavno hteo da probam, jer sam kao dete jako voleo skijanje. Ali kombinacija nemastine, 90ih, povreda, obaveza, sprecila me je u toj nameri. Godine uoci fakulteta, bilo je na granici priustivosti, ali vukao sam povredu kolena, pa me je sprecavalo da ulozim dosta novca u opremu, pa cak i putovanja, da bi na kraju sve propalo jer ligamenti ne mogu da izdrze takav vid naprezanja.

Medjutim, odvazio sam se i probao sam... reci cu samo da znam da su tri sezone skromna stavka u portfoliu, ali prve sezone sam (za vreme master studija) imao 25 dana na snegu, druge sezone oko 50, a prosle sezone 9 nedelja :). 9 nedelja na planini, u inostranstvu, a uspeo sam da zavrsim i semestar, i da zapocnem diplomski bez ikakvih posledica.


Jesam otisao previse licno, sa ovim unosom, ali dosta ljudi mi postavlja pitanja na koja sam u sustini upravo odgovorio.

U svemu valjda moze da se nadje pozitivna strana (osim u arhitektonskom crtanju). Doduse, mozda nove Bachelor studije na nasem fakultetu takodje nemaju pozitivnih strana, ali u masteru definitivno moze da se nadje.

Slobodno vreme je jako vredna stvar. Osim u Srbiji, gde ga svi mi mladi imamo na pretek. Sebe smatram vrednom osobom, u stanju sam da radim, da radim dugo, da ucim, i da se trudim. Ali jako je lako zapasti u zacarani krug u sredini kao sto je srbija. Tek sad kad sam u americi, shvatam koliko sam vremena protracio i proteklih recimo godinu dana. Nije da nista nisam radio, ali sam definitivno imao neiskoriscenog praznog hoda.

Kendo, snowboard, planinarenje ili bilo kakva slicna aktivnost je prilicno zgodna stvar za "networking". Ovde u kaliforniji su svi ludi za kampovanjem i planinarenjem, te je definitivno mnogo lakse upoznati nekog ako delite iste interese, a pogotovo ako imate nekog iskustva ili nekih zanimljivih prica. Niko nije zainteresovan za Partizanov rezultat sa poslednjeg derbija, ali bi rado da im se preporuci deo italijanskih alpa kada sledeceg meseca budu isli na odmor.

Vec imam planove za odlazak na lake tahoe kada bude pao sneg.


Dakle, mislim da sam delimicno dobro iskoristio, lose strane boravka u Beogradu i "studiranja" na nasem fakultetu. Medjutim, sa sadasnjim iskustvom, mislim da bih ga jos bolje iskoristio.

Za pocetak, www.dusanbosnjak.com bi bio daleko bolji sajt, ovo je samo placeholder. Ne bih mucao kada pricam nemacki, i ponavljao nakon svake dve recenice da dosta razumem ali da mi je tesko da pricam. Katakanu i hiraganu sam naucio da citam i da pisem, ali sam jako daleko od mogucnosti da se sporazumem sa nekim na japanskom. Crtanje sam potpuno zapostavio, iako sam hteo cak da krenem u sumatovacku. Jos uvek se slabo snalazim sa programima za obradu videa, iako sam mnogo puta imao potrebu da ih koristim. Ljudima se svidja sta umem da uradim na temi parametarskog dizajna, ali i dalje ne znam nijedan programski jezik...

Naravucenije. Skola jeste losa. Tacka. Sumnjam da ce se uskoro tu nesto promeniti jer je dravna skola odraz same drzave, a drzava tone. Ali, postoji mnogo nacina da se izvuce neka korist iz toga.

Neko vreme sam se plasio da se ne desi nesto slicno kao sa ekonomskim mehurom, da jednostavno pukne naduvani mehur reputacije koju arhitektonski fakultet u beogradu ima. Da jednostavno svi u svetu cuju kakav je raspad sistema u pitanju, i da prestaju da priznaju nase diplome. Da kazu "culi smo mi kakva banda kod vas predaje", "Culi smo mi da nastavu vode skoro iskljucivo demonstratori odnosno stariji studenti, cesto mediokriteti koji su dospeli do mesta zato sto su se uvlacili, a ne zato sto su kvalitetni", "Culi smo mi da se na svakom kolokvijumu i ispitu vara".

Ali po svemu sudeci to se nece desiti, te ova diploma, kakva takva je, ipak nesto vredi. A eto, dobra stvar je sto ne mora skoro uopste da se radi i da se trudi da bi se do nje doslo, dok je u svetu sasvim drugacije prica.


Za to vreme, moj iskren savet je, manje kafica, manje klubova, vise sedenja ispred kompjutera, vise citanja literature, ucenje jezika, i definitivno nekih hobija koji su popularni u ovoj kasti kojoj bi mi trebalo da pripadamo.