Kako Bolonja pravi idiote...

Juče sam polagao poslednj ispit u ovom roku. U pitanju je tzv. "KKPM", odnosno na srpskom - konstruktivne karakteristike primenjenih materijala.

Za one malo starije, ovaj predmet objedinjuje drvene, betonske i metalne konstrukcije u jedan jednosemestalni predmet, vredan tri ECTS kredita. Ovo znaci da se cela nauka ova tri tipa konstrukcija prelazi u 45 minuta predavanja i sat ipo vezbi nedeljno, da bi ukupno doslo do nekih 4.5 sati predavanja iz betona, uz 9 sati vezbi, i po 3 sata predavanja iz metalnih i drvenih konstrukcija uz 6 sati vezbi.

Sad se sigurno pitate "sta $@%#^#^@ moze da se nauci za ukupno 3 sata predavanja", ali odgovor verovatno vec znate - nista.


Za one ne mnogo starije - trenutne apsolvente (apsolventi vise ne postoje u novom sistemu) odnosno studente koji su se upisali pre 2003e, ovo predstavlja jedan od vecih problema jer je prolaznost na ispitu iz predmeta "drvo metal" skoro jednaka nuli.


U retrospektivi, ne znam iz prve ruke i voleo bih da neko ovo malo detaljnije objasni, ali koliko sam razumeo, ova dva predmeta ("beton" i "drvo metal") su bili veoma komplikovani i ozbiljni. Za pocetak, radili su se najmanje po dva semestra svaki. Pretpostavljam da se radilo individualno, pretpostavljam da je bilo dosta grafickih radova kao i dosta kolokvijuma, da bi se na kraju zavrsilo sa ozbiljnim ispitom koji se sastojao iz pismenog i usmenog dela. A na kraju svih krajeva, da bi dosli do ispitnih rokova gde od 200 studenata, jedan polozi pismeni, i padne usmeni....

Porazavajuce je kako su ti predmeti sada srozani:


Vezbe se rade u paru, i posto je predmet na drugoj godini, u cetvrtom semestru, i posto do njega dolaze mladi studenti koji su u zivotu prosli kroz samo jedan, slican, "crash course" iz mehanike i statike, moze se reci da je gradivo veoma jednostavno.

Posto se moja regularno upisana treca godina sastojala iz predmeta sa druge i trece (modifikovani plan), imao sam dva predmeta u istom terminu, jedan od njih je bio ovaj. Moj par, posto je slusao mnogo manje predmeta ove godine, preuzeo je svu odgovornost na sebe, i odradio sve vezbe. Tako da eto, moguce je dobiti 14 poena od ukupnih 100 koji formiraju ocenu prstom ne mrdnuvsi (iako nisam na to bas preterano ponosan, ali barem mogu ovo da pricam iz prve ruke).

Dalje, ocenu cine 3 testa, ili testica, koji se odrzavaju posle svaki odslusane/odvezbane oblasti i nose po 12 poena, da bi se tokom nastave dobilo ukupno 50.

Testovi... su najblaze receno bili smesni.

Iz betona, sastojao se od mozda nekih 20ak pitanja, a ukupno u svim grupama u opticaju nije bilo vise od mozda nekih 30ak. Posto se naravno svi studenti dokopaju testova od prosle godine (jedina stvar gde smo izgleda solidarni) ovi testovi ne predstavljaju nikakav problem. Dovoljno je jednom procitati te zadatke, i uzeti sve poene.

A da, zaboravih, pitanja su kratka, odgovori su na zaokruzivanje pod ABCD, sa jednim... tacnim... odgovorom.

Iz metalnih konstrukcija, bukvalno je bilo dovoljno procitati ukupno 15 pitanja koja su bila u opticaju, 5 minuta pred test, i odgovoriti na sve tacno.

Jedino je drvo bilo malo inovativnije, pa su pitanja bila promenjena.

Tako nakon ovih par sati predavanja i vezbi, ovih "testova" dolazi se u proseku do nekih 40-50 poena, sto je jako blizu prelaznoj oceni.


Sledi ispit.



Ispricacu svoj slucaj.


U ponedeljak 7 jula u 10 sati se odrzava ispit. Na raspolaganju nemam cak ni dovoljno skripti, jer sam prestao da radim vezbe pa mi nisu ni trebale. Ucio sam tako sto sam sedeo ispred kompjutera, igrao civilzaciju 4 i drzao otvorenu... mada cesto i zatvorenu, skriptu ispred sebe.

Poceo sam da ucim u subotu.

I tako dok sam u ulozi Dzingis Kana, slao svoju zlatnu hordu da osvaja poznati kontinentalni svet, skripta je stajala otvorena ispred mene, i izgleda, sama se ucila.

Nabavio sam neke primere zadataka iz proslogodisnjh rokova, i pokusao da ih resim. Nisam koristio olovku i papir doduse, vec onako, malo napamet, malo na preskok.

Posto je na ispitu dozvoljeno koristiti apsolutno sve sto vam padne na pamet (osim telefona i zivog coveka - konsultanta) kupio sam pre ispita potrebne skripte iz ove tri oblasti.


Kad se procita ovakav uvod za ispit, pomislite da je to neka puka formalnost, i da cu verovatno da napisem kako je bilo prosto i kako ce svi to sada da poloze. E pa nije bas savim tako....



Da, jeste ispit jednostavan. Da, zadaci jesu veoma laki. Ali, isto tako, i "studiranje" pod znacima navoda i pod bolonjom je, blago receno, jednostavno. I umesto da proizvodi studente koji ce posle biti strucnjaci, inzinjeri, arhitekte, ona proizvodi jednostavne studente. Studente koji jednostavno... ne razmisljaju.


Spomenuo sam zadatke od prethodnog roka. Oni su se zasnivali na prostoj gredi, sa jednako podeljenjim opterecenjem. Pretpostavljam, da jednostavniji primer statickog problema ne postoji, osim mozda, koncentrisane sile, mada bi i onda moralo da se mozga, sa jednakopodeljenjim su cak i formule izvedene pa je u pitanju papagajski posao.

Izgleda da sam bio baksuz, jer sam odmah pomislio da je to ipak malo preterano, i da moraju da daju nesto slozenije (doduse, statika nije tema ovog predmeta), ali eto, mozda mogu da daju nesto samo malo drugacije, recimo gredu sa prepustom ili konzolu cisto da provere da li su svi oni koji su polozili prethodne predmete nesto i naucili.

Pa tako je i bilo, dosla je greda sa prepustom, u vidu prvog zadatka. Naj-obicnija greda sa prepustom, raspona l, i prepusta l/3 sa jednakopodeljenjim opterecenjem. Jednim, jedinim, sa sopstvenom tezinom vec uracunatom.

Pored ovoga, bila su jos tri zadatka, po jedan iz svake oblasti. Iz betona je bilo potrebno dimenzionisati armaturu, iz celika je bilo potrebno takodje odrediti nosac, a iz drveta dimenzionisati LLD gredu.

Ja sam poceo da radim beton, ali nisam mogao da se snadjem. I na takvom jednostavnom primeru, bunio sam se, jer nisam ovo radio dovoljno puta, ako uopste, da bih znao to rutinski da odradim. Volim sada da se salim da sam listao skripte, i gde god bih nasao stranicu sa istim slovima kao ona koja su meni zadali ja sam to prepisivao, pa brisao. Nije bas sasvim tako bilo, ali nije ni daleko od istine. Nakon sat ipo vremena proucavanja skripti, (prvi put sam na ispitu video teoriju granicnog loma) odustao sam od zadatka iz betona.

Presao sam na metal, jednostavan zadatak, sa nekoliko redova racuna. Jedini problem, ako se tako moze nazvati, u ovom zadatku je bila kontrola ugiba, koja ima malo slozeniju formulu. Ali ako covek zna da barata sa merama i jedinicama i zna sta ocekuje nije ni ovo problem. Sve ukupno mislim da nije bilo duze od 7 minuta posla.

Drvo, isto tako, zapravo, jos lakse, jer su manje formule, i tako je namesteno da se sve odmah uklopi, tako da nema nikakvih izmena za razliku od metala. Sve ukupno, 6 minuta posla. 37 sekundi da se nadje primer u skripti, i ostatak da se to prepise...


Dok sam radio ovaj zadatak, u salu je usao asistent iz Betona i najlepse objasnio kako se radi zadatak. Dakle, pored skripti, on je dosao, i objasnio apsolutno ceo postupak, i dodao jos nesto jako interesantno:

Posto je u pitanju bila greda sa prepustom, pretpostavio je da nismo imali pojma koje preseke treba da crtamo, pa nam je to saopstio... ajde da kazemo, podsetio. Onda je rekao da crtamo armaturu, i napomenuo je da je stavljamo u zategnutu zonu... i dodao je:

"nemojte tu da gresite! Ko tu pogresi pasce ispit"


Nakon cega sam ja odlutao.

Izgleda da ipak nije svestan sustine bolonje, a pitanje je da li je iko toga svestan. Tokom vezbe i nastave koje sam opisao, odnosno, testova sa ABCD odgovorima i vezbama koje eto moze neko drugi da vam radi, svaki student je jako blizu polaganja ispita. Odnosno, formirao je skoro 50% ocene.

Za dalje, dovoljan je ispit, i dovoljno je samo skupiti odredjen broj poena.

DAKLE, MOGUCE JE, DA NEKO KO IMA RECIMO 40 POENA (PROSEK) TOKOM VEZBI I KOME FALI SVE UKUPNO 15 POENA OD 50 NA ISPITU DA BI POLOZIO, ARMIRA BETON U PRITISNUTOJ ZONI I POLOZI ISPIT IZ KONSTRUKTIVNIH KARAKTERISTIKA PRIMENJENIH MATERIJALA, JER JE MOGUCE DOBITI TIH 15 POENA U OSTALIM ZADACIMA KOJI U POTPUNOSTI PRATE PRIMER IZ SKRIPTI, STO ZNACI DA JE SAMO DOVOLJNO TO PREPISATI SA SVOJIM PODACIMA

Doduse, mogu da primene one metode kao sto su primenili na razvoju arhitekture, pogaze i statut i zakon, i sustinu reformi, sustinu bolonje, sustinu ECTS sistema, i obore studenta sa osmicom. Osmica se valjda moze zaraditi bez oblasti iz betona.

Ali, nakon sto sam izasao iz sale, sreo sam mnogo kolega u poslednjem stanju ocaja. Ispostavilo se da niko nije znao da resi statiku grede sa prepustom. Niko nije znao izgleda da je momenat sila puta krak, tako da nisu dosli ni do valjane podloge za resavanje ostalih zadataka (ovi podaci su se koristili dalje u svakom zadatku.)


Da zakljucimo:


Arhitekta produkt nove skole, moze armaturom da prihvata sile pritiska, a betonom sile zatezanja, ne mora da zna statiku grede sa prepustom.


Blago nama kad ovakvi strucnjaci pocnu da nam projektuju zgrade.



Srecno!