Bezbednost na nasem fakultetu.

Kada su se oba ova tragicna dogadjaja desila u Beogradu, bio sam u Americi.

decko koji se udavio, nakon provoda na jednom od splavova
press
danas

decko koji je pao u kavez sa medvedima, nakon provoda na festivalu piva


Kada sam prijatelju rekao šta se desilo na brodu povetarac, gde sam i sam često izlazio, i kad sam mu opisao kako izgleda ta ograda na splavu, i kako ume da se zaledi metalna paluba, on je odgovorio: „strasno... ali, jel znaš da to ovde ne može da se desi...”.

Znao sam o cemu prica, jer sam vec proveo tamo neko vreme. Obratio sam paznju na ogranicenje broja posetioca u svakom restoranu, baru ili klubu, primetio sam kako su dobro obelezeni izlazi, bio sam čak i na nekim koncertima gde hiljade ljudi moraju da drže prohodne prolaze u gomili... radi sigurnosti.
Video sam takođe da svaka litica, svaka terasa ili bilo šta slično mora biti obezbedjeno.

Znam da mahom dve stvari uticu na takvo stanje u jednoj normalnoj državi - zakoni, i strah od tuzbi. Zakoni su jako rigorozni i moraju da se postuju, a tuzbe su isto tako strasne tako da se vlasnici plase onoga što se zove „liability”.

Međutim...

Kad sam se vratio u Srbiju, i kad sam ponovo poceo da pohadjam elitni arhitektonski fakultet koji kosta kao 12 prosecnih plata, obratio sam paznju na jedan detalj, o kome nisam puno razmišljao pre...

Ovo je aula arhitektonskog fakulteta, odnosno, cuveni „mostic” na spratu arhitektonskog fakulteta.



Za neupucene, to je možda najfrekventnije mesto, ako ne u toj zgradi onda barem na tom spratu. Svaki dan preko njega prođe barem nekih sest stotina studenata arhitekture (ako ne i vise), koji su na putu ka vezbama ili predavanjima, popularno je mesto za sastanke i razmenu vezbi, radova, knjiga i sl, A Takođe, VEOMA CESTO SE TU ODržavA I NEKI DOGADJAJ.

Dok sam ovo fotografisao, KMA (klub mladih arhitekata) drzao je promociju dana KMA, tako da je jedan veliki sto bio postavljen naspram ovih stubova, a takođe se nalazila i jedna velika tabla koja je blokirala možda vise od pola tog mostica.

Tokom dana, a najviše oko podneva, ovde je VELIKA guzva, i cudi me kako neko do sad nije pao dole i slomio vrat.

Zakljucak:

Nisu samo zakoni, i odgovornost to što ovu zemlju čini nesigurnom. Verujem da nasa zemlja skoluje generacije arhitekata koje nemaju nikakvu svest o sigurnosti javnog prostora. Između ostalog, svaki dan prolaze pored ovoga i rizikuju zivot...


napomena:
slike su privremene, zamenicu ih slikama na kojima se nalazi neka osoba prosecne gradje pored ovog otvora, da bi sto bolje ilustrovalo njihovu velicinu