Shmarhitektura je, kao sto vidite, objavljena u svetu kompjutera. Posto se trenutno nalazim 10.500km od Srbije i od ovog Fakulteta, nisam bas bio u toku sa desavanjima. Za ovaj clanak sam cuo od prijatelja.
Jako mi je drago sto je jedan ozbiljan i popularan casopis odlucio da posveti malo paznje mom malom blogu i da ga malo reklamira. Zao mi je jedino sto nisam imao vremena jos tekstova da napisem, jer je ovo verovatno trenutak kada ce blog dobiti najvise poseta.
Nadam se da ce ovaj blog koristiti svakome ko ga procita. Plasim se da cu zvucati pretenciozno, ali mogu sa pouzdanjem da kazem, da sve sto ovde napisem nije samo moje iskustvo, samo sam ja jedan od retkih, ako ne i jedini koji je bio u stanju da shvati situaciju. Veruje mi, svi studenti ce doci do istih saznanja, pre ili kasnije. Primera radi, kolege sa moje generacije lupaju glavu godinu dana kasnije, neko drugi ce lupati glavu kad bude trazio posao prve godine nakon fakulteta...
Hvala jos jednom i slobodno ostavite neki komentar!!
posted by pailhead @ 5:59 PM
4 comments
4 Comments:
Svaka čast. Ja sam student i mislim da su naše kolege beskičmenjaci, ali tvoj blog je neočekivana divota. Eto nekoga ko studira arhitekturu a ima mozga.
Stanje na fakultetu je redovno. Oktobar 2 se održava 15. i 16. septembra. Manje od nedelju dana posle oktobarskog roka, koji se održao nedelju dana posle septembarskog roka koji se održao u AVGUSTU. Obaveštenje o ovom roku i neophodnoj molbi (zašto je neophodna molba niko ne zna) se na sajtu nalazi od 12. septembra. Ah da, zaboravio sam da spomenem da se molba podnosi 11. i 12. septembra.
U ovom roku je moguće polagati samo jedan ispit (opet niko ne zna zašto), a najlepše od svega je kada rezultata NEMA. A danas je 12. septembar. Znači jedino što treba da radimo je da živimo na štrokavom faksu i da učimo po tri ispita da bi smo eventualno saznali da li smo neki od njih položili i izašli na taj jedan preostali. A sve to u ogromnom, predivnom razdoblju od tri dana. A kada pitate gde su rezultati ili zašto vas nema na spisku ili da li iko ovde radi (pošto je nemoguće naći bilo kog profesora bez kampovanja od par dana) reći će vam "Ma da, daaaa, daaa, oooo keeeej, neeee, neeeema problema, sve je ooookeeeej". A da li da prijavim ispit za oktobar 2? Ma neeeee, neeema pooootrebeee, sve je straaavaaa, biće oookeeeeej.
U oktobarskom roku sam predao jedan rad. Pošto idiot u fakultetskoj štampariji/kopirnici ne ume da odštampa dokument, morao sam da čekam nekih 40 minuta, što je naravno sasvim dovoljno da idioti koji očekuju radove zaključaju vrata kabineta. Stojim očajan ispred vrata, kucam, zaključano. Pojavi se kobila koja je jedan od profesora (sa drugog predmeta) i otključa vrata a unutra - cela ekipa kojoj ja treba da predam rad. I ja gledam zapanjen i kažem "vidi zaključana vrata a vi unutra, ja mislio nema nikoga". E sad, možda ja nisam normalan, ali sam ubeđen da ovo nije bilo uvredljivo. Nisam imao nameru da ikoga vređam, iako sam imao svako pravo da to radim. I onda ista kobila koja je otključala vrata počinje da urla na mene "vidi njeeeegaaa, vidi komeeentaaaraaa, zaključana vraataaa, njaaa, njaaaa, kako ti to tako". Ja se kulturno branim, pitam u čemu je problem, nije mi jasno šta sam uradio. U vremenu dok je kravetina udisala vazdih ja uspem da predam rad i da objasnim da kasnim zbog štamparije. I kao sve je okej. I posle pola roka, pred oktobar 2, mene nema nigde na spisku, nema rezultata. I sve je okej. Aha.
Ne znam da li sad meni iko veruje, ali šta da radim. To su dešavanja u dva dana, ne moram da naglašavam da ih ima još. Ali ima još divnih stvari koje treba pomenuti - neki ljudi upišu jednu godinu, a neki drugu, iako imaju IDENTIČNE položene ispite. Prodekana su valjda morali da uzmu jer moraju da zaposle jednu osobu sa teškoćama u razvoju (stari prodekan za nastavu, novu niko nije video). I taj prodekan meni kaže da ne slušam pola predmeta koje MORAM da odslušam, kaže mi da slušam dva predmeta koja ne slušam. Ali ajde, šta je to godinu dana nečijeg života, opušteno je to, pogotovo što je besplatno. Kad bi se zezali.
Eto, izvinite što čitate ovakav izliv besa, ali meni nije baš bilo dobro, morao sam negde nešto nekome da kažem.
Izgleda da nikoga u ovoj odvratnoj državi ne zanima šta se dešava. Studenti će jesti šta im se kaže da jedu (a do sada svi razumemo koje je divno jelo u pitanju), svi će da ćute i da drže izmišljene proteste gde će ih kupiti za dinar. I to dinar koji vredi pola godine. Profesori će urlati na studente koji ih sada jako direktno plaćaju, neće nikada biti na fakultetu, predavanja će biti RETARDIRANA. Gledao sam ženu koja crta brzinom kornjače sa polomljenom nogom, i crta i crta i crta isto ono što crta poslednjih 20 godina. A ima projektor (tačnije dva komada) iznad glave. Ali ako napravi predavanja koja bi mogla da završi za pola sata onda bi možda morala da priča sa nama. Uuuu, ne daj bože, daj da ja crtam, samo da niko nema vremena da misli o tome što predajem, da me ne pita nešto, joj, joj, kuku.
Fakultet se predstavlja kao nenormalno uspešno preduzeće, kompanija na tržištu koja opstaje. Samo što će opstati zauvek, bez obzira na kvalitet koji (ne) nudi. Profesori se NIKADA neće menjati. Reizbor NEĆE postojati. Poslovanje fakulteta će biti tajna veća od vojne, jer, pobogu, zašto bih ja znao ko i kako troši pare koje navodno služe mom obrazovanju. Niko se neće pojaviti i obaviti bilo kakvu istragu. Niko neće biti odgovoran.
Zašto?
Izgleda da je ovo drugarska država, pa svako i dalje može da nateruje kumu poslić, da malo odvoji za sebe, da malo uništi nečiji život ili živce. Šta fali, studenata će uvek biti.
Stvarno ne znam kako ovo da završim. Hteo sam ovde da pišem jer sam besan, jer mi ništa nije jasno. Ne znam sa kim da pričam, nikome ne smem da se obratim. E da, zato se neću potpisati. Mene je stvarno strah. Ako neko ovo pročita, ja mogu da nastradam. Mogu da padnem neki ispit. Da ne završim faks. Da ne nađem posao. Ali ne mogu da ćutim.
Samo da mi nastavimo svi da ćutimo i da povijamo glavu, da odgovornost ne postoji, da se ništa nikada ne promeni. Živeli Srbi, narod nebeski (muka mi).
Da li je ta osoba sto sporo crta na tabli i pored projektora mozda Aleksandra Krstic "Strumfeta"?
Hvala na komentaru. Ne mora niko da se potpisuje, ali bih jako voleo da procitam komentare, ako nista bar bih bio motivisan jos da pisem. U stvari motivisan sam, nego imam mnoge druge prioritete. Posto se nazalost, uskoro vracam u Srbiju, planiram jos neka poglavlja za ovaj blog, dok potpuno ne zaboravim sve one detalje koji ovu pricu cine interesantnom.
u sushtini, chitam tvoje textove i komente po forumima i pored toga shto su osvezhenje nakon crtkampunoajoj i jakovolimarhitekturusuperje, konachno nailazim i na neshto shto mi pomalo sakati zhivce i samopouzdanje.
imam nedelju dana do priprema. mesecima me svi odgovaraju.
sad sam prochitala i koment gdina anonymousa i zaista se rvem sa konachnom odlukom i onime shto je realno.
kao mogu ja to.
da li?
uglavnom, u pitanju je mnogo stvari.
i sad shta da radim?
njaaa ja cu da budem kratka U are so fckin damn right, ali meni je toliko sick od komentarisanja bilo cega da je od nerviranja sve preslo u flegma fazu...
samo kao cekam da li ce biti somethin pozitivno od mastera...
laq noc
Post a Comment
<< Home