Ucutah se...

Moram priznati da sam izgubio inspiraciju za pisanje... sto je stvarno ZAPANJUJUCE ako se uzme u obzir da je arhitektonski fakultet neiscrpan izvor inspiracije.

Stvar je u tome sto je mnogo vremena proslo i sad je jako puno informacija nagomilano u mojoj glavi, te ne znam odakle da pocnem. Hronoloski bi bilo jasnije i logicnije, prica o reformi skolstva koja nas je zadesila prosle godine je sveza i prilicno interesantna.

Mozda bi najbolje bilo da prvo definisem cilj i svrhu ovog bloga...

Dakle:

1. Zelim da podelim iskustvo studiranja ovog fakulteta sa buducim studentima. Kao sto sam vec rekao voleo bih da sam ja naisao na nesto slicno, jer u svakom slucaju slusamo nesto o fakultetu od drugih. Bio to prijemni, bila to cud nekog profesora, bilo sta se polaze, odnosno sta se polagalo na ispitima... Valjda shvatate poentu.
   
2. Krajnje sebicno, zelim da se resim svojih frustracija vezanih za fakultet. Ja sam generacija koja je najvise stradala u ovim nasilnim reformama, i koja je najvise izgubila... intezivno sam pratio tok tih 'reformi' koje su ostavile velike oziljke na moju psihu. Smatram da ako zapisem svaki apsurd koji se desio za proteklih godinu dana, delovati terapeutski na mene, a opet, drugima ce pribliziti Arhitektonski fakultet i njegov kadar...
   
3. Zelim da podelim sa nekim svoje razocarenje u mlade ljude ove zemlje. Buduci da sam i sam veoma mlad, gajio sam nadu u svoje vrsnjake. Mislio sam da cu bas u fakultetskom okruzenju naci srz i buducnost ovog naroda, ljude koji misle svojom glavom, ljude sa idejama, ljude koji deluju... a nasao sam, razocarenje. Od same pomisli da ce moji vrsnjaci sutra vaziti za intelektualce, a da ce neki cak biti i 'vodje'... podilaze me zmarci.

Ipak cu ici redom, od pocetka mojih studija, pa do danas. Nazalost, neke zanimljive detalje cu verovatno preskociti, jer jednostavno ne mogu svega da se setim. A sto se tice nekih neverovatnih detalja, moracete da mi verujete na rec, jer iako sam nameravao da ponesem fotoaparat na fakultet i da uradim jednu lepu fotoreportazu, na kraju ipak to nisam uradio.

Priznao sam vec, jesam isfrustriran studiranjem, i zato nisam siguran da li uopste mogu objektivno da predstavim studije, ali icicemo na sledeci nacin: Ja cu pisati nesto, iz svoje tacke gledista, i onda kad se vi uhvatite za glavu i kazete naglas "MA DAJ!! DA LI JE OVO MOGUCE, OVAJ SIGURNO LAZE, LJUDSKA GLUPOST JESTE NEOGRANICENA, ALI OVAKO DALEKO JOS NIJE OTISLA" ostavite lepo komentar u blogu, i ja cu vam sve objasniti. Verujte mi, takvih reakcija ce biti!

Kad smo vec kod toga... molim vas, ostavljajte komentare na blogu, bilo sta, slozite se samnom, nazovite me lazovom, recite 'uf i ja sam bio u tom sosu, znam tacno o cemu pricas', 'tuzno je sto se nista nije promenilo', nesto bilo sta samo da znam da ovo sve nije uzalud!