Hocu i ja da budem malo lenja buba za promenu - MASTER STUDIJE

"Master studije", odnosno cetvrta i peta godina (posto ne priznajem ovaj prethodni izraz, ja sam upisao petogodisnje studije) ce mi po svemu sudeci, na pravdi boga, biti uskracene.

I sad razmisljam... da li sam na gubitku, ili zabravo postoji mnogo vise pozitivnih stvari koje mogu da izvucem iz ovoga.


Negativno:

• "Master studije" su moje... upisao sam 5 godina, nisam potpisivao nikakve izjave za bilo kakva prebacivanja, smatram da sam bukvalno prisilno prebacen na novi plan, dobar sam student (vecinu ispita polozio iz prvog pokusaja, solidan prosek)
  
• Gubim status studenta, posto sam verovatno zakasnio za upisivanje drugih skola (za inostranstvo je barem tako...) sto za sobom povlaci dosta posledica ako ostanem u ovoj zemlji.
• Nikada necu iskusiti pravo, iskonsko studiranje u srbiji - dzabalebarenje, lalemudanje, putovanje, spavanje, dokolicarenje, opijanje, drogijanje i sl.
  

Pozitivno:

• sto pre raskrstim sa ovom prokletom skolom to bolje
• covek koji dve godine provede "studirajuci" kao sto se ovo studira, uz vikend od 4 dana, tesko da ce biti u stanju bilo sta kasnije ozbiljno da radi. Ovo je doduse u kontradikciji sa onom tackom iz gornje liste, jednostavno, nisam siguran da li je to dobra ili losa stvar.
  

Da se razumemo, po stoti put, studije arhitekture... NISU TESKE. Teska je mentalna gimnastika, ali same studije, tj bar deo koji bi spao pod tu definiciju odnosno, znate vec i sami - ucenje, istrazivanje i ostale akademske aktivnosti, su zapravo smesne.

Tesko je recimo naci profesora ili asistenta kada vam je potreban. Osim ako taj profesor nije Miodrag Nestorovic, koji je jedini izgleda shvatio da biti zaposlen u nekoj ustanovi podrazumeva i prisustvo u istoj toj ustanovi. Tako da ako cekanje po hodnicima i nekoliko uzaludnih dolazaka na fakultet nedeljno spadaju pod studiranje, onda da, oduzimaju puno vremena.

Ono sto jeste problem doduse je, sto se kako tako, nekako, ipak mora prisustvovati vezbama. Mozda ne mora bas svakim vezbama, svake nedelje. Ali ima ih dosta, barem na osnovnim studijama te eto, od 7-8 predmeta, dovoljna je jedna mala obaveza na jednom, jedne nedelje, i tako ce se ispuniti semestar.

Pored ovoga, neke obaveze ipak oduzimaju vreme. Ali ovo spada pod onu mentalnu gimnastiku, u smislu da bi se ud dobar nadzor, neke normalne upute, za razliku od nikakvih kakve nam sada daju, svaki zadatak na ovom fakultetu mogao da se uradi za desetinu sada potrebnog vremena.
Najbolji primer ovoga je Arhitektonsko Crtanje. Svi po starom planu znaju sta je to. Svi su bili ubedjeni da je to neka drevna kineska tehnika mucenja, koju je primenjivao Vijet Kong nad zarobljenim marincima u Vietnamu. Svi znaju kako je izgledala prva godina:

• malo se pohadjaju vezbe
• malo se pohadajaju predavanja
• malo se prezalogaji nesto u vreme obroka
• malo se vrmena potrosi u prevozu, ali mucno kada nosite sinu
• MNOGO SE CRTA AC

I sad, taj AC, koji je oduzimao mozda 80% vremena od svih obaveza na prvoj godini, ako ne i vise, postane skoro zanemarljiv. Kako? Lepo! Omoguceno je samo koriscenje racunara umesto rapidografa, rajsfedera, papirusa guscjeg pera, i *paf*, posao od 10 sati se pretvori u posao od 10 minuta.



Usled svega ovoga, cini mi se da je ipak tesko za studenta arhitekture na ovom fakultetu, da negde putuje, da se aktivira u nekoj organizaciji van fakulteta, ili cak i da se bavi bilo cim van fakulteta. Ovo je maltene normalna stvar za sve skole arhitekture, samo eto, kod nas nije u pitanju efektivan rad, vec neke besmislice. Pozamasan je i broj ispita, a ovo je vec kontroverzna tema. Jer, cak i u ovom novom - cista formalnost - sistemu, postoji nesto sto nije tako lako poloziti te pripreme zahtevaju vreme, a obicno se sve obaveze, koliko besmislene bile, nagomilaju pa se neki ispiti jednostavno otegnu. JAKO JE BITNO napomenuti da se te obaveze ne gomilaju krivicom studenta, vec losom organizacijom fakulteta. JAKO JAKO BITNO je to imati na umu. Za ilustraciju pogledajte pricu o RADIONICI.

Sada, po bolonji, kada se junski rok zavrsi 18 jula, septembarski pocne 14og avgusta, a oktobarski pocne u avgustu... skoro je nemoguce nesto pametno uraditi ni tokom leta.



Ajde sada u ceo recept da dodamo jos jedan sastojak. Zivot mladog coveka u Srbistanu, sa srpskim drzavljanstvom... i Srbistanskim pasosem. Da bih video jednu Sistinsku Kapelu dok spremam ispit iz istorije umetnosti, moram da izadjem iz zemlje. Da bih izasao iz zemlje potrebna mi je viza. Da bih dobio vizu potrebno je da sam student, ali ne samo to, potrebno je da platim, da dam uzorak krvi, da zavestam svoju dusu ambasadi uz obecanje da necu jedan sekund duze ostati od onoga koliko mi dozvole...

Zato, postoji eto barem jedan dobar razlog, zasto "studirati" u Srbiji, a ne studirati.

Kad se pod studijama podrazumeva dokolica, dzabalebarenje, lalemudanje, provod i sl. podrazumeva se da "student" ima jako puno slobodnog vremena na raspolaganju. Student, kao takav, takodje ima dobru podlogu da relativno lako dobije VIZU, te je ovo jedan, ako ne i jedini nacin da mlad covek iz Srbistana vidi sveta.

Ja sam recimo bio student koji nije imao puno slobodnog vremena na raspolaganju, a ono malo sto je imao utrosio je na rad, te nisam puno putovao.

Nisam stigao da se uclanim u BEST, mada i da jesam stalno sam imao neku predaju grafickog ili neku slicnu obavezu koja zahteva moje fizicko prisustvo ali ne i psihicko, te bih propustio sve te seminare. Za EASA nisam bio niciji pulen, itd.


Sada dolazimo do onog kljucnog. Master studija na ovom fakultetu:






Da analiziramo.


Ponedeljak:

Za Master studenta na nasem fakultetu, ovo nije prvi dan nedelje, vec zapravo... poslednji. Ovo je poslednji dan vikenda.
Budimo se i kazemo pomislimo "kako je lepo biti student master studija na arhitektonskom fakultetu u Beogradu" pogledamo na sat i vidimo da je tek 1 popodne, i zakljucimo da bi bilo pametno vratiti se u krevet i odspavati jos koji sat. Necim popunimo dan do ponoci, kada odlucimo da bi bilo lepo izaci u grad, a ponedeljkom obicno ima desavanja na povetarcu, plutajucoj Meki studenata arhitekture.



Utorak:

Utorkom, pocinje radna nedelja master studenta.
Budimo se u dogledno vreme i pokusavamo da se nateramo da se pojavimo na tom studiu. Na putu do fakulteta razmisljamo "Kako je strava sto obaveze pocinju u 4 popodne, sto se sastoje iz pijenja kafe sa kolegama, i sto je ovo toliko mnogo bolje od srednje skole".

Sreda:

Sreda je obicno posvecena meditaciji na temu "Kako je uber-strava sto predavanja nisu obavezna", jer je sreda "dan kada se odrzavaju ona predavanja na koja niko ne ide".


Cetvrtak:

Ovaj dan se ni na koji nacin ne razlikuje od utorka, osim sto oznacava kraj radne nedelje.

Petak:

Prvi dan vikenda, sta vise pricati o ovome.

Subota:

Vikend.

Nedelja:

Vikend.


Da li je ovo dobro... ili je lose?

Kao sto sam rekao gore, mlad covek ovo moze da iskoristi za putovanje, kada vec poput nasih vrsnjaka iz ostatka sveta ne moze da putuje kad mu se prohte, ali opet, dosta studenata to nemoze ni da priusti.

Dosta kolega se zapravo i zali da su se jako ulenjili, odnosno da se toliko malo radi da se na kraju i to malo zanemari u korist posla, ili cak i zabave.

• Ova gore analiza je prilicno karikirana, ali valjda shvatate sta hocu da kazem.
• Nemam neke dokaze koje mogu da okacim o tome da se apsolutno nista ne radi na ovim studijama. Negde se radi, pa cak i dosta, a negde ne uopste.
• Kolega na masteru, dobar drugar, radi u birou puno radno vreme, osim sto utorkom i cetvrtkom izlazi malo ranije sa posla da bi stigao na fakultet. Ajde sada, regularan student koji radi PUNO radno vreme?
• Fenomen 'predavanja na koja niko ne ide' je prisutan vec godinama, ko ne veruje nek svrati na fakultet u toku nekog predavanja i nek se uveri...