2 - 3 % moje diplome je... prespavano

Bolonja podrazumeva prihvatanje tzv. ECTS, ondosno kako je kod nas preveden ЕСПБ sistema.

U najkracim crtama, ovo uvodi koncept vrednovanja vremena u naš sistem (znate ono, "vreme je novac") i koncept opterećenja studenata.

Zamisao ovog sistema je da se na studijama arhitekture, akcenat baci na... pogodili ste, ARHITEKTURU!


Do sada je, uopšte, na svim našim fakultetima, praksa bila da se predmeti usko vezani za struku zanemaruju, jer na tehničkom fakultetu postoji neki veliki profesor koji drži neku ekonomiju, sociologiju, opštenarodnu odbranu ili šta već, kod koga Bog zna za 10, profesor za 9... i tako dalje, valjda shvatate o čemu pričam.

Rezultat toga je bio težak ispit, iz oblasti koja studente ne zanima nešto pretereano i predstavlja im problem. Konkretno na arhitekturi, zanimljvije je raditi projekte nego učiti neku sociologiju ili ekonomiju, matematiku, fiziku i sl (ne kažem da nije potrebno, ali to je druga tema).

Čak i da ne uzmemo ovako banalan primer, dešava se da se mnogi predmeti koji su bitniji*
padaju pod senku onih manje bitnih* predmeta, jer su jednostavno ispiti iz tih manje bitnih predmeta nepoloživi, a projektovanje uvek može da se smulja i zbrza kako bi se, statistički gledano, položio još jedan ispit.

*ovo nisu moje definicije, fakultet je konačno uvođenjem ECTS sistema odredio da su neki predmeti jednostavno manje bitni od drugih. Nema više onog komunističkog, svi smo jednaki ali eto neki su malo jednakiji. Razlika je sada i zvanično ustanovljena!


E sad, ECTS sistem pokušava da reši ovaj problem, uvođenjem jedinice za meru vremena i količine gradiva, ta jedinica se zove "ECTS kredit". Celokupna diploma, gradivo, nastava, studije, su sada smeštene pod jedan vremenski okvir, i podeljene na ove jedinice.

• Bachelor diploma ima 180 kredita, master 120.
• Jedan kredit vredi bilo gde između 25-30 sati (ovo izgleda zavisi od škole do škole, ali standardom je izgleda zadat ovaj okvir).
• Svaki predmet dobija određen broj kredita. Na osnovnim studijama, na arhitektonskom fakultetu, najveći predmet je studio projekat (konačno) sa 12 kredita, a najmanji nose po jedan kredit.
• Na našem fakultetu, kredit podrazumeva 28 sati.
  

Uzmimo za primer predmet od jednog kredita:

Imamo predavanje koje traje sat vremena (u praksi 45 minuta ali mislim da se to ne kompenzuje, računa se ceo sat) u 15 nedelja, što znači da 15 sati od 28 odlazi na predavanja. Preostalih 13 sati obuhvata rad kod kuće, kolokvijume, pripremu ispita i ispit.


Ovim primerom, jasno je da sada postoji ocigledna razlika izmedju predmeta koji nosi 1 kredit, poput recimo integrativne zaštite (prva stvar koja mi pada na pamet) i recimo studija koji nosi 12 kredita.

Ovo znači da svake nedelje, ako provedem 16 sati radeći studio, trebalo bi da provedem manje od 2 sata radeći integrativnu zaštitu, što podrazumeva prisustvovanje predavanju, i eventualno još toliko nekog rada kod kuće.


Problem naravno ovim nije rešen. Novi nastavni plan nije napisan izpočetka, već je onaj stari samo ogoljen.



JA sam prebačen na neki prelazni plan, pa sam imao prilike da iskusim i stari sistem, pa zatim delimično taj novi (sa svim problemima) i sad nakon dve godine, i taj novi u potpunosti.

Prve godine, izgleda da se niko nije obazirao na te vremenske okvire, i suštinu reformi, te se dešavalo, da cenjeni gospodin profesor iz opštenarodne odbrane (uzimam ovaj nepostojeći predmet za primer gluposti, a kako bih izbegao imenovanje konkretnih predmeta) i dalje smatra da je opšte narodna odbrana najbitniji predmet za arhitekte, i zahteva da se obimno gradivo nauči, i ispit mora da se polaže 17 puta, što sve oduzima vreme.

Samo sada, u novom planu, uvedeno je pravilo ograničenog broja izlaska na ispite, i uslov za upisivanje naredne godine je čišćenje godine. Nema više da se odsluša predmet, pa posle da se prenosi, jednom kad se odsluša, mora da se da, ili se ponavlja.

Ovo naravno, predstavlja ogromni pritisak, te se svi ispiti, bez obzira koliko mali ili veliki moraju položiti u svega par rokova. Sad cu dati ipak i konkretan primer - razvoj arhitekture i naseljavanja.


Tokom prve godine, predavanja su trajala po 4 sata. 30 nedelja puta 4 sata, to je već samo po sebi više od 4 kredita, a toliko je ceo predmet nosio ako se ne varam (ovo je za nas bilo, a i dalje jeste, klizno). Zatim, imali smo obavezne kolokvijume, bez kojih nije mogao da se dobije potpis, oni su tada bili na nivou na kome je sada ispit iz ovog predmeta, samo još obimniji - u prevodu, još dosta sati za pripreme ajde neka bude još jedan kredit.

Zatim, sledio je još jedan semestar, tokom kog je u 15 nedelja bilo po dva sata predavanja, što je još jedan kredit. I na kraju svega toga, ispit, koji se srecom polagao u nekoliko vanrednih rokova jer je bio užasno obiman i niko nije uspeo da ga spremi pored svih ostalih obaveza (pre se ovo mahom prenosilo).

NA KRAJU, DOBIJEMO PREDMET KOJI JE DALEKO PREMAŠIO SVOJ ECTS OKVIR.



Pitate se, "pa šta, ja sam studirao 7 godina, što je bio prosek pre, polagao sam ispite gomilu puta, i ja sam premašio okvir". Pa, nije tako jednostavno.

Upravo to što se arhitektura pre duže studirala, znači da su studenti bili preopterećeni, jednostavno bilo je puno obimnih i teških ispita, koji nisu mogli da se daju u normalnom okviru.

Kada bi se to pretvorilo u ECTS kredite, ispalo bi da 5 godina studija nije 300 kredita, vec 500, a donedavno se pričalo o ne priznavanju dipl. ing kao mastera, što bi značilo da se tih 7 godina studija, ispita poput drveta i metala, poistovećuje sa 180 kredita ove "bolonje".



Problem u novom sistemu je što, i da hoćemo, ne možemo da probijemo okvir od nekih 20 sati dnevno, bez ozbiljnih zdravstvenih posledica. Dakle, od prvog, do poslednjeg roka, postoji fiksan broj sati, i bilo kakvo prekoracenje na jednom mestu ide na uštrb nekog drugog.


Tako da se opet vraćamo na staro, sa jednom razlikom:


Ovaj put, ako na primer, eskiviramo studio od 12 kredita, i dobijemo manju ocenu, ona ima mnogo veću težinu nego 12 drugih predmeta.

Jedna šestica na studiu, jedva može da se popravi i ako bi se dobile desetke na svim drugim predmetima. Pre se prosek računao aritmetičkom sredinom, sad svaki predmet ima svoj koeficijent.

Normalna praksa bi bila - zapeti i raditi na studiu, ono zbog čega se i studira, ono što bi svima trebalo biti zanimljivo, dobiti dobru ocenu. Ako bilo šta treba da se žrtvuje, to mogu biti drugi predmeti, gde razlika izmedju ocene 6 i 10 nije velika, maltene zanemarljiva u velikoj slici.


Ali to nije tako lako. Vraćamo se na ono bog zna za 10, profesor za 9... a student, mora krv da oznoji da bi dobio bednu prelaznu šesticu.

Tehnički govoreći, dobiti prelaznu ocenu, izlazi iz okvira predmeta, odnosno, mnogo je više vremena potrebno uložiti da bi se tri puta polagao neki ispit nego što taj predmet ima u okviru ECTS kredita.



Na primer, ove godine, jako velikom broju studenata je za junski rok, ostao veliki broj predmeta iz zimskog semestra, jer nisu stigli da ih polože u januaru i aprilu. Ovo znači da je neko pogrešno procenio taj vremenski okvir kome je prosečnom studentu potrebno da spremi ispit (sama definicija ECTS kredita), i da je on jednostavno prekoračen.

Ispiti iz zimskog semestra su se održavali pre studija, (što po pravilu ne bi trebalo) i samim tim su zalazili u vremenski okvir potreban za izradu zadatka iz studija. Nek mi neko sada kaže da to nikome nije uticalo na rezultat rada za studio.


da li je ovo sve problem ili ne, zavisi... nekada može studentu da ide na ruku, a nekada može baš da mu se obije o glavu, ali nije u redu u svakom slučaju.

Sa jedne strane, svako ko osigura sebi dobru ocenu iz jednog jedinog predmeta (studio) ne mora da brine o proseku, i može vrlo traljavo sve ostale ispite da odradi, samo da ih položi, i na papiru, na kraju on će imati dobar prosek. Problem u tom slučaju je doduše, ako nešto ne može tako lako da se odradi za prelaznu ocenu. MADA sada je već trend da se za 6 maltene ništa ne mora raditi.


Sa druge strane, recimo da imamo nekoga ko bi pre da se bavi recimo istorijom arhitekture, ili nečim drugim, što je u novom nastavnom planu zanemareno (dodelom malog broja kredita u odnosu na ostale predmete). Ta osoba može malo više vremena i truda da uloži u jedan, zanemareni predmet, po cenu oduzimanja vremena na nekom drugom predmetu koga škola sada više ceni.
U pogledu proseka i svih beneficija koje to nosi, ovakav student je samo na gubitku. Jer je dobra ocena iz tog predmeta zanemarljiva u odnosu na druge.


A na kraju, NAJBITNIJE. Dosta tih malih - sada zanemarenih predmeta, PREDSTAVLJAJU PROBLEM. Primera radi, ja sam ove godine najviše puta izlazio na ispit za predmet koji nosi 1 kredit, i koji je imao ukupno četiri nedelje predavanja, dok sam sve ostale ispite, obimnije barem na papiru, dao iz prvog puta.

Nekada bi dodatnih sat vremena nedeljno za neko predavanje ili vežbe, DOBRO DOŠLO!!!

Ispod ovog članka je članak o KKPM-u - predmetu u kome se beton sluša 4.5 sata a vežba 9, a drvo i metal se slušaju po 3 sata, a vežbaju 6... Ja sam imao neki urbanizam na drugoj godini, gde se nijednom nisam stigao konsultovati sa asistentom jer jednostavno nije bilo vremena da u 45 minuta sasluša sve studente, šta više jedva je stizala petinu sale da poseti, a nije bilo nikakvih saradnika u vidu demonstratora.

Eto, nekada bi dodatnih sat vremena predavanja, ili konsultacija, olakšalo polaganje nekih ispita. Možda ne bi ostajali za jun, pred studio, možda bi se uz malo više objašnjenja, takvi ispiti položili iz prve...





I sad, nakon ove poduže priče, da zaključim članak, osvrtom na temu. Studio, od 12 ECTS kredita, se vežba svake nedelje u dva termina, po 4 sata...

Pošto se mahom održava u prvom terminu, odnosno od 8:00 ujutru do 12:00, usmeni dogovor je da se ne počinje sa radom pre 9:00. U praksi, ovo znači da je u 9:00 sala prazna, i da tek počinju da se pojavljuju studenti. Negde, gde se malo ozbiljnije radi, nastavni kadar dolazi u 9:15, a negde sve to ne počne pre 9:30, ako ne i kasnije...

matematika

15 nedelja puta sat do sat ipo, puta cetiri semestra.... 4-6 kredita

4-6 kredita od 180 kredita, je onaj procenat gore

toliki procenat diplome mi provedemo u krevetu

toliki procenat je dovoljan za još jedan obiman predmet, ili da se raspodeli na nekoliko predmeta koji su stvarno problematični... koji imaju previše materije u premalom okviru

laku noc, dobro jutro