Kontrasti...

Bas dugo nisam pisao, jer trenutno ovaj fakultet crpi svu snagu iz mene, a bogami i blog mi pravi probleme na istom tom fakultetu, ali nema veze sve ide u rok sluzbe. Ako sam uspeo da nateram jednog asistenta da ostavi podatke o kontaktu i vremenu za konsultacije na sajtu fakulteta... sve ovo nije uzalud :)


Elem, danas sam se vratio sa fakulteta pod utiskom. Posto moj regularni 'modifikovani' plan obuhvata pracenje predmeta sa dve godine istovremeno, cetvrtak je za mene jedan jako interesantan dan. Pratim dva predmeta koja se preklapaju u istom terminu, i svake nedelje moram da se opredelim koje cu vezbe ili koje predavanje propustiti, i iz cega cu dobiti minus. Pride, za mene je ovo potpuno REGULARNA treca godina. Dakle nije u pitanju nekakva kazna ili 'ko ti kriv znao si da ce biti tako', vec lose (ne)isplaniran sistem.


I tako sam danas, u sred ispitnog roka, imao kolokvijume iz dva predmeta - KKPM i Urbane funkcije.

KKPM je potrebno obraditi u posebnoj temi, jer to je jednosemestralni predmet koji objedinjuje Drvo, Metal i Beton, sto su u starom sistemu bili strah i trepet predmeti, svi su se radili po dva semestra, ispiti su bili teski... a u savremenom dobu, apsolventi starog sistema koji su i dalje na fakultetu, imaju prolaznost i 0% u nekim ispitnim rokovima.

Moj test danas se satojao iz 12 pitanja na zaokruzivanje po abcd sistemu, a pritom je ponovljen od prosle godine, tako da je dovoljno bilo zapamtiti tih nekoliko odgovora sa tog starog testa i dobiti maksimum.



Drugi kolokvijum je iz predmeta Urbane Funkcije. On se odrzava samo u vidu predavanja u amfiteatru, koja traju 3 sata. Nema vezbi, postoje dva kolokvijuma, i cini mi se da se ispit radi po slicnom principu kao i ti kolokvijumi.

Ta dva kljucna kolokvijuma znacajno uticu na ocenu, ali i pored njih postoji neki testovi koji se rade na svakom predavanju kako bi se proverilo da li studenti prate predavanja...

Logiku iza ovoga nikada nisam razumeo (postojao je slican sistem i na drugim predmetima) jer, motivise studente da se ipak pojave na tom predavanju, kako ne bi gubili poene, ali onda nista ne moze da ih spreci da ne naprave haos u amfiteatru i da celo predavanje postane besmisleno.


Stvar je sto ti pojedinacni testovi verovatno jako malo uticu na ocenu tako da se i izbegavaju, amfiteatar je cesto polu-prazan, i moze se donekle reci da se predavanja mogu ispratiti.

Medjutim, ovaj veliki kolokvijum, nosti dve ocene od konacne ocene, dakle moze da znaci razliku izmedju ponavljanja predmeta ili polaganja ispita. Ovo naravno za posledicu ima veliku posecenost predavanja samo tog dana kada se taj kolokvijum odrzava.

Da napomenem, radi se o predmetu koji je na drugoj godini, te pun amfiteatar podrazumeva nekih 300 19o-godisnjaka. Da stvar bude jos gora, sam kolokvijum, koji je takodje test na zaokruzivanje i koji se radi za nekih 3:27 minuta se odrzava na kraju predavanja, tokom poslednjeg sata.

Oba puta, (danas je bio drugi) predavaci su zamolili da oni koje ne interesuje predavanje izadju, i da dodju u toliko i toliko sati kada ce podeliti testove. Prvi put je to nekako urodilo plodom, predavanje je odrzano, studenti su kasnije dosli zbog testa, svi su lepo sve isprepisivali i cela stvar se uspesno zavrsila.


Danas medjutim, nije bilo tako. U mracnom amfiteatru vladala je opsta larma, nije bas bilo kao pre dve godine kada sam slusao predmet 'oblikovanje gradskih prostora' kada su se ljudi gadjali avionima dubili na glavi, hodali na rukama i sl. ali nije bilo ni daleko od toga.

Predavac, odnosno predavacica nije umela da se izbori sa situacijom. Pricala je u mikrofon, ali to joj nije pomoglo da nadjaca galamu koju proizvodi 300 nestrpljivih klinaca. Pokusala je da cuti i da ceka da se studenti stisaju, ali ni to joj nije pomoglo jer niko uopste nije ni primetio da li ona prica ili ne prica.

Posle dva sata, stekao sam utisak da se predavacica se nadurila, i da je demonstrativno napustila amfiteatar... ali to se nekako poklopilo sa pauzom, tako da ni to nije imalo efekta.


Onda je usledilo cekanje od nekih 40 minuta, amfiteatar je bio pun studenata koji su cekali taj kolokvijum, ali nikoga od nastavnika nije bilo. Posto je ovo sred ispitnog roka, cekao sam skoro do kraja predavanja pre nego sto sam odlucio da odem. Izasao sam iz fakutleta, presao ulicu, polako poceo da se udaljavam, gledajuci na sat i misleci da nema sanse da u 10-15 preostalih minuta oni uopste podele testove tolikim studentima a kamoli jos da se sve to odradi kako treba. Misli mi je prekinuo mobilni telefon - drugar me je zvao da se vratim, posto su ipak dosli nastavnici.


U amfiteatru sam zatekao profesora, koji je... drzao neki govor. Ne mogu da kazem da je bas grdio studente, posto sam video kako izgleda grdnja u tom amfiteatru, ne mogu da kazem ni da je pokusao da ih vaspita jer se na taj nacin ne moze niko vaspitati. Vise je nekako razocarano sebi pokusavao da objasni nastalu situaciju (generalno), ja sam barem stekao takav utisak.



Posle toga, saradnici su podelili testove, i nastala je nova resavska prepisivacka skola. Sala je toliko natrpana, da se prosto mora sedeti u tudjem krilu. Kad se na to doda da postoje samo dve grupe testa, cela stvar postaje ili besmislena, ili mozda cista formalnost, posto ne vidim nacin da postoje dva testa sa razlicitim brojem poena nakon svega toga.



Nakon ovog fijaska, gospodin Hans Ibelings je imao zakazano predavanje. Sala se brzo napunila, mahom starijim studentima, (zavrsne godine, i stari apsolventi) i nekim malko starijim ljudima koji su barem delovali kao da su zavrsili sa studijama. Gospodin Ibelings je ubrzo zapoceo svoje predavanje, i u prvi mah, uplasio sam se da nista necu razumeti iako sam sedeo u trecem redu od katedre. Ocigledno je bilo da je mikrofon, koji iako radi, jako nisko postavljen tako da ne hvata glas onoga ko u njegovoj neposrednoj blizini prica. Iako se zapravo gospodin uopste nije cuo kroz razglas ipak ga je bilo moguce cuti jer se ceo amfiteatar, koji se u medjuvremenu napunio, potpuno stisao da je maltene i muva mogla da se cuje...

Predavanje je bilo fenomenalno.


Nista, to bi bilo to. Nemam zakljucak, samo sam pod utiskom ova dva dogadjaja. Napisacu neko misljenje o ovom paradoksu skupe skole, velikog interesovanja za upis fakulteta, ali posle totalnog nedostatka interesovanja za predavanja i nastavu... neki drugi put.