Bio sam u pravu! Od AC-a do bim-a...

Sa archicadom sam imao prilike da se susretnem pre skoro deset godina. Radim 3d arhitektonske modele vec vise od deceniju, i u jednom trenutku, pojavio se pametan CAD program, koji je kao nusproizvod tehickog crtanja, davao i 3d model.

Tad su kompjuteri bili daleko sporiji, i napraviti fotorealan render bilo je jako zahtevno i komplikovano. U tom pogledu, archicad je uvek kaskao, jer je kvalitet grafickih prikaza bio na jako niskom nivou, tek tako da se moze reci da ima tu opciju. Mene je u tom trenutku interesovalo samo da li moze da olaksa izradu samog modela, i da li moze da se iskoristi u drugom programu kako bi se oplemenio krajnji rezultat. Bilo je jako puno problema to izvesti, te sam digao ruke od daljeg istrazivanja.

Nisam siguran da li je bolje reci da sam bio konzervativan, ili lenj, ali sto se tice samog dizajna / tehnickog crtanja, nije me interesovalo da ga ucim. Takodje, majka je cesto insistirala da joj pokazu kako se u archicadu mogu napraviti komplikovaniji oblici poput onih sa kojima se ona susrece pri projektovanju crkvi, i uvek je bilo tesko izvodljivo, te je i na mene to nekako uticalo, jer autocad je ostala glavna platforma sa kojom sam imao susret svakodnevno. Ovo se sve desava ranih 2000ih, situacija sa ovim programima je bila daleko drugacija nego danas.

Proteklih nekoliko godina, BIM programi poput archicada uzimaju maha, i polako postaju standard. AutoCAD i slicni programi su samo rapidograf i lenjir na steroidima. I dalje se radi veoma neinteligentno tehnicko crtanje, samo je alat malo pametniji, i neke funkcije su lakse. BIM je potpuno novi nivo. Dok je autocad samo zamenio jedan segment tradicionalnog projektovanja, BIM tezi ka tome da ceo proces promeni iz temelja.

Proteklih 25-30 godina, imali smo mogucnost da crtamo na kompjuteru, da umnozavamo segmente crteza, da ih preslikavamo u ogledalu, da iskoristimo jednu osnovu za izradu vise crteza, da lako manipulisemo sa razmerama... Ali i dalje smo CRTALI, svaki CRTEZ.

BIM prakticno moze potpuno da izbaci crtez iz upotrebe, i ne bi me cudilo da se u nekoj skorijoj buducnosti kad postane standard to i desi. Za neupucene, BIM podrazumeva izradu pametnog kompjuterskog modela zgrade koji sadrzi sijaset informacija. Building Information Model.

Najbanalnije objasnjenje bi bilo : Napravis 3d model zgrade, koji sadrzi informaciju o raznim svojstvima svakog prozora, svakih vrata, svakog zida, krova, poda... Arhitekta koji oblikuje prostor, i definise ove materijale, taj isti model prosledjuje inzinjerima, koji u njemu sprovode svoje instalacije, i dopunjuju model novim informacijama. Ovaj model moze da se posalje na analizu opterecenja, uticaja vetra, zemljotresa, mogu da se urade proracuni osvetlenja, a na kraju, cak moze da se izradi i kvalitetna prezentacija.

Dakle, nije potrebno da arhitekta prosledi stotine crteza, bilo na papiru ili .dwg fajlu, inzenjerima, vec taj jedan model, sadrzi sve informacije i svi mogu da ga koriste.

Primera radi, dovoljno je definisati neki sendvic zid, sta sve sadrzi, i onda povuci samo jednu liniju, dok program crta 10 linija svakog sloja u osnovi, automatski dize zid u 3 dimenzije, odmah na raspolaganju postoji detalj, odmah postoji informacija odnosno crtez preseka zida. Program resava sta se desava na uglu. Ubacivanje prozora se desava odredjivanjem jedne tacke, program opet automatski resava detalje, sece linije, ubacuje u 3d model i sl. Prednosti ovakvog nacina rada nije potrebno ni isticati, ocigledne su.

Medjutim, ono sto deluje kao nocna mora je, prebacivanje na ovakav nacin rada. Mnogo arhitekata postoji koji se ne snalaze sa radom na kompjuteru, a opet funkcionisu i opstaju na trzistu. Mnogo arhitekata i crtaca postoji koji su starija generacija, i koji su i obican CAD naucili da koriste pre 20 godina, i njihov nacin rada se razlikuje od novih generacija.

Njihova tranzicija ce biti veoma teska.

A i cak pored toga sto se kompjuter koristi jako dugo, (ne na nasem fakultetu) ne postoje jedinstveni CAD standardi, i prebacivanje fajlova iz firme u firmu cesto ume da bude nocna mora, a to sad upravo imam priliku da iskusim u velikoj americkoj kompaniji.


BIM, po svemu sudeci, mora da bude i verujem da ce biti, standardizovan.

A savladati ovako opsiran program, pri tom po nekim univerzalnim standardima koji ce verovatno biti podlozni promeni kako se ljudi susrecu sa sve vise problema, je verovatno nocna mora.

Firma u kojoj radim, ima kancelarije po celom svetu, i samo u San Francisu radi preko 130 ljudi. Revit je tema godine, jer mnoge arhitektonske firme vec uveliko koriste ovaj program, i inzinjeri kaskaju, jer ne mogu da rade u revit fajlovima, te umesto da sve bude daleko jednostavnije i efikasnije, uvodi se ceo novi korak prevodjenja fajlova, modela u crteze, crteza u modele, pa sve moza na kraju ispadne jos manje efikasno.

Ja jos pokusavam da naucim organizaciju firme, i mnoge stvari mi nisu jasne, posto kod nas ni ne postoje toliko velike firme, a i one velike, ne funkcionisu na ovaj nacin.

Ovde meso cine inzinjeri. HVAC (grejanje, ventilacija?), Masinci (ne znam zasto je hvac druga kategorija), elektricari, plumbing, i moje odeljenje - lighting design. Structural cini mi se da ovde nije zastupljen, i postoje neko odeljenje koje se zove "environment and energy" i mislim da se sastoji od raznoraznih konsultanata sa razlicitim obrazovanjem, koji saradjuju sa inzinjerima.

Pored inzinjera, postoji CAD odeljenje, koje izgleda saradjuje sa svima. To su tehnicki crtaci, koji poznaju program(e) resavaju sve probleme vezane za program, i crtaju bez verovatno preteranog udubljivanja u sustinu. Inzinjeri takodje sede ispred cad-a, ali nisam siguran koliko i sta tacno u njemu rade posto imam utisak da dosta vise koriste crveni flomaster i odstampane crteze.


Kako sad u ovakvom okruzenju funkcionise prelazak na BIM, odnosno autodesk revit koji je standard u severnoj americi?

Pa, pocinje tako sto svi kukaju "jaoj, moramo da predjemo/naucimo revit". Onda, dovedu konsultante za revit sa strane, i to je onaj deo sto je mene dotukao.

Dok svi ostali manje vise sede ispred kompjutera i crtaju, glavni CAD/REVIT konsultant, po ceo dan seta po kancelariji, i caska sa ljudima koji pokusavaju da savladaju program. Svako malo, pojavice se u vasem boxu, sesti na sto, objasniti par komandi i koncepta, i otici dalje. Nije ni cudo sto je mrsav.

Medjutim, jedan takav nije dovoljan, te su morali da dovedu jos konsultanata. Devojka '83 godiste, koja je zavrsila UNUTRASNJU ARHITEKTURU, je dosla u inzenjersku firmu, da obucava ljude kako da koriste program.

Zato je ovo ovoliko cudno?


U najmanju ruku, kod nas se na dizajnu enterijera jos sve radi sa obicnim olovkama. Generalno doduse imam utisak da to i nije samo kod nas, nego da je to malo vise umetnicki naklonjena delatnost, pa i da ima nekakvog smisla.

Druga mnogo bitnija stvar je, ARHITEKTONSKO CRTANJE.

Pre nekoliko godina, pokusavao sam da objasnim mladjim generacijama sta je ozloglaseni AC.

Nastao kao tajni projekat americke obavestajne sluzbe CIA tokom 60ih godina proslog veka, razvijen je u najefikasniji sistem za mucenje vojnih zarobljenika, u cilju lomljenja njihovog duha, vadjenja informacija i dovodjenja do izdaje.

1983 godine, zahvaljujuci americkim novinarima Jill McKaye i Robert Bautista, u javnost su iscurili detalji ovih okrutnih metoda, i pod pritiskom javnosti, Americka vojska zajedno sa nekoliko vladinih bezbednosnih agencija bili su primorani da postepeno nadju humanije metode za izvlacenje informacija od zarobljenika.

Tokom 2000ih, Arhitektonsko Crtanje se i dalje koristilo samo na dva mesta u svetu. U Americkoj bazi gvantanamo i na arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Takodje, postojale su glasine i da se komunisticki rezim Severne Koreje obracunava sa disidentima koristeci Arhitektonsko Crtanje, ali ove glasine nikad nisu bile potvrdjene.


Naravno, ja nisam mogao da svarim ovaj predmet. Bilo je dovoljno sto sam u kompjuterskom odeljenju arhitektonsko tehnicke skole morao rucno da crtam, nisam mogao da se pomirim sa ncinjenicom da u 21 veku moram isto da radim i na fakultetu. Zaboga, pa autocad sam prvi put video '89 godine, kad ja majka kupila prvi kompjuter za biro. 15 godina kasnije, trebalo je da se vradim na rasfeder?

Srecom, ostao nam je jedan uredjaj iz '89 godine, koji sam uz malo majstorisanja uspeo da prepravim da radi AC umesto mene. Texas Instruments plotter, a0 formata, sa preksupim perima i specijalnim tusem, uspeo sam da prepravim da primi obican rapidograf i rotringovu kratku tehnicku olovku namanjenu sestaru.

*ubaciti sliku*

Negde od polovine prvog semestra, robot i kompjuter su crtali moj AC, ali opet sam dobijao uglavnom sedmice. Kako, nije mi bilo jasno, ali, taj fakultet i nije bas u dimenziji gde vlada logika, vec neke druge zakonitosti.


Secam se zapravo, da me je nastup ass. Djordja Nenadovica zapravo odbio od ovog predmeta vise nego bilo sta drugo. Bile su to prve vezbe, i g. asistent je odrzao uvodni govor. Uhvatio je rapidograf sa dva prsta kao da je... i rekao nesto poput ovoga:

"Ovo je rapidograf. On se vise ne koristi, i ja ga vise ne koristim zato sto se danas sve radi na kompjuteru. Ali vi cete ga koristiti."

Od prvog dana sam mislio kako je ovaj predmet besmislen. Niko nema apsolutno nikakvu korist od crtanja rukom, dok se dragoceno vreme moze iskoristiti upravo za ucenje nekog programa. Ako ne cak i BIM-a. Dizajn opet, koji smo dotakli u drugom semestru, takodje nije imao nikakvog smisla, bez ucenja ilustratora, photoshopa i sl. O maketama anagrama da ni ne govorim.

Apsolutno besmislen predmet.

Cuo sam doduse argument, od mladjeg kolege (mozda stoji i dalje na dizajnzona.com) kako ovakav predmet coveka uci strpljenju.

Ja sam pokusao da ga opravdam uporedjujuci ga sa vojskom. U smislu, nije lepo nama intelektualcima kad se neki klinac dere na nas, i tera nas da trcimo umesto da igramo igrice ispred kompjutera, ali na kraju krajeva, vratimo se iz vojske disciplinovani, u boljoj kondiciji, bez stomacina i ogromnih dupeta, i sve nas zene vole. Medjutim, kod AC-a nisam uspeo da nadjem nijednu pozitivnu stranu. Dril je vredan, ali moze da se primeni i kad se radi na kompjuteru.


Suma sumarum. REVIT, pogotovo ako budem ostao u americi, cu vrlo uskoro morati da savladam. Svi ce morati da ga savladaju. Moji vrsnjaci vec svi znaju da rade u njemu. Ta devojka sto je dosla ovde kao konsultant je dve godine starija, sto znaci da je pocela da studira jos ranije, i sigurno kad je kompjuter bio jos manje zastupljen. A pri tom, unutrsnja arhitektura, kod nas da je, verovatno nikad ne bi ni upalila kompjuter tokom studija.

Da u ovom trenutku baratam njime kao sto baratm autoCAD-om ili 3d studio Max-om, sigurno bih imao veliku platu i super poziciju. Ovako, verovatno cu propustiti taj voz, i savladacu ga zajedno sa svima, a onda necu biti samo jos jedna mekinja.

meh..

Mozda bi trebalo da me je sramota sto fakultet nisam zavrsio u roku. U proslom veku, pre reformi, bilo je valjda potrebno u proseku 7 godina da se zavrsi 5 godina studija na nasem fakultetu. Ja sam ostao u tom proseku, pa sa jedne strane mozda nemam cega da se stidim, ali sa druge strane, prosek se i menja, jer je sada nemoguce ne zavrsiti u roku. Tesko je cak postici i prosek ispod 9, ali sve se moze kad se hoce....

Pre je talenat bio neophodan da bi se zavrsio fakultet. Sad je talenat potreban da se fakultet ne zavrsi, ili da se produzi studentski status. Tako da, u moju odbranu, mogu barem da tvrdim da imam nekog talenta.

Jednu godinu sam izgubio zbog toga sto sam otisao u Ameriku. Radio sam svasta, i dosta toga naucio. Vratio sam se u zemlju pun elana, ali to se ubrzo izduvalo, jer sam bio kaznjen, pretili su da ce mi oduzeti prakticno dve godine studija, i morao sam da platim skoro 3000 evra da bih nastavio da studiram.

Najgore je bilo sto sam bio jedini koji je to, barem te godine, morao da plati. Ali, to je neka druga tema...

Minus frustracije, i ogroman finansijski udarac, odlazak u ameriku je ipak bio produktivan i otvorio je dosta vrata.

Naravno, mislio sam da pobegnem barem sa ovog fakulteta, ako ne i sa kontinenta, cim zavrsim 3 godine fakulteta. Bilo je cupavo, ali ipak sam uspeo da upisem tzv. "Master studije" odnosno moju cetvrtu i petu godinu studija. Na budzetu naravno, jer sam pametan i lep, pa manje i ne zasluzujem, uprkos dusmanima koji bi da mi to uskrate :)

Master studije su bile, na prvi pogled, veliko osvezenje, ali sa ove distance, mozda mogu da kazem i medvedja usluga.

Ako bih pokusao da sumiram sta su zapravo master studije, mislim da moze da stane u jednu recenicu:

Ne radis nista, a zavrsavas fakultet.

Pravi primer srpske "bleje"..

Ne mogu reci da su prve tri godine bile nesto preterano zahtevne. Prva jeste, jer je na prvoj postojao predmet Arhitektonsko Crtanje. To je ono sto svi volimo da radimo, samo sto oni to rade u zdrav mozak...

Ostalo, nije tesko palo, barem meni kao svrsenom arhitektonskom tehnicaru, koji je sve morao da ponavlja.

Bolonjske godine, bile su daleko jednostavnije sto se tice gradiva i obaveza. Ali, deifinitivno je postojao problem. Problem je bio pohvatati kada je koji mikro kolokvijum za koji mikropredmet koji je nastao fragmentacijom starih predmeta.

U poredjenju sa ovim, master studije su raj. Ako bi se uopste postovale obaveze opet ne bi bilo nista strasno. Dolazak na studio dva puta nedeljno, prakticno na konsultacije, pohadjanje jednog izbornog predmeta, jednom nedeljno, i predavanje iz jednog zajednickog predmeta, takodje jednom nedeljno. Ako je tu moglo da se nakupi 10 sati sveukupnih obaveza, pojescu carapu.

Naravno, obaveze nisu morale da se postuju, pa je tako studio nastava bila slabo posecena, predavanja nikako, jedino je mozda na izbornim predmetima moralo da se pojavi, s vremena na vreme.


U ovom periodu, uspeo sam da nadoknadim sve ono sto sam izgubio tokom detinjstva. Poceo sam malo da putujem, i definitivno je dobro doslo sto sam bio student (mada mi jesu neke vize i odbili).

Poceo sam da se bavim kendom (japansko macevanje). Poceo sam da vozim snowboard.

Logika kojom sam se poveo je bila - Da, mogu da odem na ETH Zurich (poceo sam da stedim 12k evra potrebnih da se uopste udje u svajcarsku), mogu da zamolim majku da proda sve nekretnine koje imamo, mogu da zivim na hlebu i kikiriki puteru, instant nudlama, ili popari, i mogu da steknem kvalitetno obrazovanje, ali isto tako verovatno cu celog zivota patiti sto nisam imao detinjstvo, a ni mladost.

Ovako, ne bih bio bas potpuna zamlata, jer bih uvek imao to opravdanje kako ja ZAPRAVO STUDIRAM, i uvek bih mogao da dokazem da ZAISTA zavrsavam fakultet, iako to ne bi bilo tako ocigledno.

Izlasci, nikad mi nisu nesto preterano interesantni bili jer su jako obezvredjeni u Beogradu. Bleji se na sve strane, niko nista ne radi ni posle fakutleta a kamoli za vreme fakulteta, siroti roditelji to sve izdrzavaju, i izlazi se svaki dan. Tek sad imam priliku da iskusim kako dobro dodje ventil posle 5 dana intezivnog rada, ustajanja, putovanja, stresa i svega.

Kendo, je nesto sto je bilo van dometa kad je oklop kostao 1000 maraka ili vise, i kad je situacija u zemlji bila ipak malo gora. Sa honorarima koje mogu da uzmem na renderima, ovo nije vise bilo tako izvan dometa, a vremena da radim i zaradim sam imao. Skoro sam sasvim siguran da i dalje ne bih mogao ovo da priustim, da sam zavrsio sam u nekom skupom gradu, sa toliko studentskih obaveza da ne bih imao vremena ista da zaradim.

Snowboard - ovo sam odavno hteo da probam, jer sam kao dete jako voleo skijanje. Ali kombinacija nemastine, 90ih, povreda, obaveza, sprecila me je u toj nameri. Godine uoci fakulteta, bilo je na granici priustivosti, ali vukao sam povredu kolena, pa me je sprecavalo da ulozim dosta novca u opremu, pa cak i putovanja, da bi na kraju sve propalo jer ligamenti ne mogu da izdrze takav vid naprezanja.

Medjutim, odvazio sam se i probao sam... reci cu samo da znam da su tri sezone skromna stavka u portfoliu, ali prve sezone sam (za vreme master studija) imao 25 dana na snegu, druge sezone oko 50, a prosle sezone 9 nedelja :). 9 nedelja na planini, u inostranstvu, a uspeo sam da zavrsim i semestar, i da zapocnem diplomski bez ikakvih posledica.


Jesam otisao previse licno, sa ovim unosom, ali dosta ljudi mi postavlja pitanja na koja sam u sustini upravo odgovorio.

U svemu valjda moze da se nadje pozitivna strana (osim u arhitektonskom crtanju). Doduse, mozda nove Bachelor studije na nasem fakultetu takodje nemaju pozitivnih strana, ali u masteru definitivno moze da se nadje.

Slobodno vreme je jako vredna stvar. Osim u Srbiji, gde ga svi mi mladi imamo na pretek. Sebe smatram vrednom osobom, u stanju sam da radim, da radim dugo, da ucim, i da se trudim. Ali jako je lako zapasti u zacarani krug u sredini kao sto je srbija. Tek sad kad sam u americi, shvatam koliko sam vremena protracio i proteklih recimo godinu dana. Nije da nista nisam radio, ali sam definitivno imao neiskoriscenog praznog hoda.

Kendo, snowboard, planinarenje ili bilo kakva slicna aktivnost je prilicno zgodna stvar za "networking". Ovde u kaliforniji su svi ludi za kampovanjem i planinarenjem, te je definitivno mnogo lakse upoznati nekog ako delite iste interese, a pogotovo ako imate nekog iskustva ili nekih zanimljivih prica. Niko nije zainteresovan za Partizanov rezultat sa poslednjeg derbija, ali bi rado da im se preporuci deo italijanskih alpa kada sledeceg meseca budu isli na odmor.

Vec imam planove za odlazak na lake tahoe kada bude pao sneg.


Dakle, mislim da sam delimicno dobro iskoristio, lose strane boravka u Beogradu i "studiranja" na nasem fakultetu. Medjutim, sa sadasnjim iskustvom, mislim da bih ga jos bolje iskoristio.

Za pocetak, www.dusanbosnjak.com bi bio daleko bolji sajt, ovo je samo placeholder. Ne bih mucao kada pricam nemacki, i ponavljao nakon svake dve recenice da dosta razumem ali da mi je tesko da pricam. Katakanu i hiraganu sam naucio da citam i da pisem, ali sam jako daleko od mogucnosti da se sporazumem sa nekim na japanskom. Crtanje sam potpuno zapostavio, iako sam hteo cak da krenem u sumatovacku. Jos uvek se slabo snalazim sa programima za obradu videa, iako sam mnogo puta imao potrebu da ih koristim. Ljudima se svidja sta umem da uradim na temi parametarskog dizajna, ali i dalje ne znam nijedan programski jezik...

Naravucenije. Skola jeste losa. Tacka. Sumnjam da ce se uskoro tu nesto promeniti jer je dravna skola odraz same drzave, a drzava tone. Ali, postoji mnogo nacina da se izvuce neka korist iz toga.

Neko vreme sam se plasio da se ne desi nesto slicno kao sa ekonomskim mehurom, da jednostavno pukne naduvani mehur reputacije koju arhitektonski fakultet u beogradu ima. Da jednostavno svi u svetu cuju kakav je raspad sistema u pitanju, i da prestaju da priznaju nase diplome. Da kazu "culi smo mi kakva banda kod vas predaje", "Culi smo mi da nastavu vode skoro iskljucivo demonstratori odnosno stariji studenti, cesto mediokriteti koji su dospeli do mesta zato sto su se uvlacili, a ne zato sto su kvalitetni", "Culi smo mi da se na svakom kolokvijumu i ispitu vara".

Ali po svemu sudeci to se nece desiti, te ova diploma, kakva takva je, ipak nesto vredi. A eto, dobra stvar je sto ne mora skoro uopste da se radi i da se trudi da bi se do nje doslo, dok je u svetu sasvim drugacije prica.


Za to vreme, moj iskren savet je, manje kafica, manje klubova, vise sedenja ispred kompjutera, vise citanja literature, ucenje jezika, i definitivno nekih hobija koji su popularni u ovoj kasti kojoj bi mi trebalo da pripadamo.