Bio sam u pravu! Od AC-a do bim-a...

Sa archicadom sam imao prilike da se susretnem pre skoro deset godina. Radim 3d arhitektonske modele vec vise od deceniju, i u jednom trenutku, pojavio se pametan CAD program, koji je kao nusproizvod tehickog crtanja, davao i 3d model.

Tad su kompjuteri bili daleko sporiji, i napraviti fotorealan render bilo je jako zahtevno i komplikovano. U tom pogledu, archicad je uvek kaskao, jer je kvalitet grafickih prikaza bio na jako niskom nivou, tek tako da se moze reci da ima tu opciju. Mene je u tom trenutku interesovalo samo da li moze da olaksa izradu samog modela, i da li moze da se iskoristi u drugom programu kako bi se oplemenio krajnji rezultat. Bilo je jako puno problema to izvesti, te sam digao ruke od daljeg istrazivanja.

Nisam siguran da li je bolje reci da sam bio konzervativan, ili lenj, ali sto se tice samog dizajna / tehnickog crtanja, nije me interesovalo da ga ucim. Takodje, majka je cesto insistirala da joj pokazu kako se u archicadu mogu napraviti komplikovaniji oblici poput onih sa kojima se ona susrece pri projektovanju crkvi, i uvek je bilo tesko izvodljivo, te je i na mene to nekako uticalo, jer autocad je ostala glavna platforma sa kojom sam imao susret svakodnevno. Ovo se sve desava ranih 2000ih, situacija sa ovim programima je bila daleko drugacija nego danas.

Proteklih nekoliko godina, BIM programi poput archicada uzimaju maha, i polako postaju standard. AutoCAD i slicni programi su samo rapidograf i lenjir na steroidima. I dalje se radi veoma neinteligentno tehnicko crtanje, samo je alat malo pametniji, i neke funkcije su lakse. BIM je potpuno novi nivo. Dok je autocad samo zamenio jedan segment tradicionalnog projektovanja, BIM tezi ka tome da ceo proces promeni iz temelja.

Proteklih 25-30 godina, imali smo mogucnost da crtamo na kompjuteru, da umnozavamo segmente crteza, da ih preslikavamo u ogledalu, da iskoristimo jednu osnovu za izradu vise crteza, da lako manipulisemo sa razmerama... Ali i dalje smo CRTALI, svaki CRTEZ.

BIM prakticno moze potpuno da izbaci crtez iz upotrebe, i ne bi me cudilo da se u nekoj skorijoj buducnosti kad postane standard to i desi. Za neupucene, BIM podrazumeva izradu pametnog kompjuterskog modela zgrade koji sadrzi sijaset informacija. Building Information Model.

Najbanalnije objasnjenje bi bilo : Napravis 3d model zgrade, koji sadrzi informaciju o raznim svojstvima svakog prozora, svakih vrata, svakog zida, krova, poda... Arhitekta koji oblikuje prostor, i definise ove materijale, taj isti model prosledjuje inzinjerima, koji u njemu sprovode svoje instalacije, i dopunjuju model novim informacijama. Ovaj model moze da se posalje na analizu opterecenja, uticaja vetra, zemljotresa, mogu da se urade proracuni osvetlenja, a na kraju, cak moze da se izradi i kvalitetna prezentacija.

Dakle, nije potrebno da arhitekta prosledi stotine crteza, bilo na papiru ili .dwg fajlu, inzenjerima, vec taj jedan model, sadrzi sve informacije i svi mogu da ga koriste.

Primera radi, dovoljno je definisati neki sendvic zid, sta sve sadrzi, i onda povuci samo jednu liniju, dok program crta 10 linija svakog sloja u osnovi, automatski dize zid u 3 dimenzije, odmah na raspolaganju postoji detalj, odmah postoji informacija odnosno crtez preseka zida. Program resava sta se desava na uglu. Ubacivanje prozora se desava odredjivanjem jedne tacke, program opet automatski resava detalje, sece linije, ubacuje u 3d model i sl. Prednosti ovakvog nacina rada nije potrebno ni isticati, ocigledne su.

Medjutim, ono sto deluje kao nocna mora je, prebacivanje na ovakav nacin rada. Mnogo arhitekata postoji koji se ne snalaze sa radom na kompjuteru, a opet funkcionisu i opstaju na trzistu. Mnogo arhitekata i crtaca postoji koji su starija generacija, i koji su i obican CAD naucili da koriste pre 20 godina, i njihov nacin rada se razlikuje od novih generacija.

Njihova tranzicija ce biti veoma teska.

A i cak pored toga sto se kompjuter koristi jako dugo, (ne na nasem fakultetu) ne postoje jedinstveni CAD standardi, i prebacivanje fajlova iz firme u firmu cesto ume da bude nocna mora, a to sad upravo imam priliku da iskusim u velikoj americkoj kompaniji.


BIM, po svemu sudeci, mora da bude i verujem da ce biti, standardizovan.

A savladati ovako opsiran program, pri tom po nekim univerzalnim standardima koji ce verovatno biti podlozni promeni kako se ljudi susrecu sa sve vise problema, je verovatno nocna mora.

Firma u kojoj radim, ima kancelarije po celom svetu, i samo u San Francisu radi preko 130 ljudi. Revit je tema godine, jer mnoge arhitektonske firme vec uveliko koriste ovaj program, i inzinjeri kaskaju, jer ne mogu da rade u revit fajlovima, te umesto da sve bude daleko jednostavnije i efikasnije, uvodi se ceo novi korak prevodjenja fajlova, modela u crteze, crteza u modele, pa sve moza na kraju ispadne jos manje efikasno.

Ja jos pokusavam da naucim organizaciju firme, i mnoge stvari mi nisu jasne, posto kod nas ni ne postoje toliko velike firme, a i one velike, ne funkcionisu na ovaj nacin.

Ovde meso cine inzinjeri. HVAC (grejanje, ventilacija?), Masinci (ne znam zasto je hvac druga kategorija), elektricari, plumbing, i moje odeljenje - lighting design. Structural cini mi se da ovde nije zastupljen, i postoje neko odeljenje koje se zove "environment and energy" i mislim da se sastoji od raznoraznih konsultanata sa razlicitim obrazovanjem, koji saradjuju sa inzinjerima.

Pored inzinjera, postoji CAD odeljenje, koje izgleda saradjuje sa svima. To su tehnicki crtaci, koji poznaju program(e) resavaju sve probleme vezane za program, i crtaju bez verovatno preteranog udubljivanja u sustinu. Inzinjeri takodje sede ispred cad-a, ali nisam siguran koliko i sta tacno u njemu rade posto imam utisak da dosta vise koriste crveni flomaster i odstampane crteze.


Kako sad u ovakvom okruzenju funkcionise prelazak na BIM, odnosno autodesk revit koji je standard u severnoj americi?

Pa, pocinje tako sto svi kukaju "jaoj, moramo da predjemo/naucimo revit". Onda, dovedu konsultante za revit sa strane, i to je onaj deo sto je mene dotukao.

Dok svi ostali manje vise sede ispred kompjutera i crtaju, glavni CAD/REVIT konsultant, po ceo dan seta po kancelariji, i caska sa ljudima koji pokusavaju da savladaju program. Svako malo, pojavice se u vasem boxu, sesti na sto, objasniti par komandi i koncepta, i otici dalje. Nije ni cudo sto je mrsav.

Medjutim, jedan takav nije dovoljan, te su morali da dovedu jos konsultanata. Devojka '83 godiste, koja je zavrsila UNUTRASNJU ARHITEKTURU, je dosla u inzenjersku firmu, da obucava ljude kako da koriste program.

Zato je ovo ovoliko cudno?


U najmanju ruku, kod nas se na dizajnu enterijera jos sve radi sa obicnim olovkama. Generalno doduse imam utisak da to i nije samo kod nas, nego da je to malo vise umetnicki naklonjena delatnost, pa i da ima nekakvog smisla.

Druga mnogo bitnija stvar je, ARHITEKTONSKO CRTANJE.

Pre nekoliko godina, pokusavao sam da objasnim mladjim generacijama sta je ozloglaseni AC.

Nastao kao tajni projekat americke obavestajne sluzbe CIA tokom 60ih godina proslog veka, razvijen je u najefikasniji sistem za mucenje vojnih zarobljenika, u cilju lomljenja njihovog duha, vadjenja informacija i dovodjenja do izdaje.

1983 godine, zahvaljujuci americkim novinarima Jill McKaye i Robert Bautista, u javnost su iscurili detalji ovih okrutnih metoda, i pod pritiskom javnosti, Americka vojska zajedno sa nekoliko vladinih bezbednosnih agencija bili su primorani da postepeno nadju humanije metode za izvlacenje informacija od zarobljenika.

Tokom 2000ih, Arhitektonsko Crtanje se i dalje koristilo samo na dva mesta u svetu. U Americkoj bazi gvantanamo i na arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Takodje, postojale su glasine i da se komunisticki rezim Severne Koreje obracunava sa disidentima koristeci Arhitektonsko Crtanje, ali ove glasine nikad nisu bile potvrdjene.


Naravno, ja nisam mogao da svarim ovaj predmet. Bilo je dovoljno sto sam u kompjuterskom odeljenju arhitektonsko tehnicke skole morao rucno da crtam, nisam mogao da se pomirim sa ncinjenicom da u 21 veku moram isto da radim i na fakultetu. Zaboga, pa autocad sam prvi put video '89 godine, kad ja majka kupila prvi kompjuter za biro. 15 godina kasnije, trebalo je da se vradim na rasfeder?

Srecom, ostao nam je jedan uredjaj iz '89 godine, koji sam uz malo majstorisanja uspeo da prepravim da radi AC umesto mene. Texas Instruments plotter, a0 formata, sa preksupim perima i specijalnim tusem, uspeo sam da prepravim da primi obican rapidograf i rotringovu kratku tehnicku olovku namanjenu sestaru.

*ubaciti sliku*

Negde od polovine prvog semestra, robot i kompjuter su crtali moj AC, ali opet sam dobijao uglavnom sedmice. Kako, nije mi bilo jasno, ali, taj fakultet i nije bas u dimenziji gde vlada logika, vec neke druge zakonitosti.


Secam se zapravo, da me je nastup ass. Djordja Nenadovica zapravo odbio od ovog predmeta vise nego bilo sta drugo. Bile su to prve vezbe, i g. asistent je odrzao uvodni govor. Uhvatio je rapidograf sa dva prsta kao da je... i rekao nesto poput ovoga:

"Ovo je rapidograf. On se vise ne koristi, i ja ga vise ne koristim zato sto se danas sve radi na kompjuteru. Ali vi cete ga koristiti."

Od prvog dana sam mislio kako je ovaj predmet besmislen. Niko nema apsolutno nikakvu korist od crtanja rukom, dok se dragoceno vreme moze iskoristiti upravo za ucenje nekog programa. Ako ne cak i BIM-a. Dizajn opet, koji smo dotakli u drugom semestru, takodje nije imao nikakvog smisla, bez ucenja ilustratora, photoshopa i sl. O maketama anagrama da ni ne govorim.

Apsolutno besmislen predmet.

Cuo sam doduse argument, od mladjeg kolege (mozda stoji i dalje na dizajnzona.com) kako ovakav predmet coveka uci strpljenju.

Ja sam pokusao da ga opravdam uporedjujuci ga sa vojskom. U smislu, nije lepo nama intelektualcima kad se neki klinac dere na nas, i tera nas da trcimo umesto da igramo igrice ispred kompjutera, ali na kraju krajeva, vratimo se iz vojske disciplinovani, u boljoj kondiciji, bez stomacina i ogromnih dupeta, i sve nas zene vole. Medjutim, kod AC-a nisam uspeo da nadjem nijednu pozitivnu stranu. Dril je vredan, ali moze da se primeni i kad se radi na kompjuteru.


Suma sumarum. REVIT, pogotovo ako budem ostao u americi, cu vrlo uskoro morati da savladam. Svi ce morati da ga savladaju. Moji vrsnjaci vec svi znaju da rade u njemu. Ta devojka sto je dosla ovde kao konsultant je dve godine starija, sto znaci da je pocela da studira jos ranije, i sigurno kad je kompjuter bio jos manje zastupljen. A pri tom, unutrsnja arhitektura, kod nas da je, verovatno nikad ne bi ni upalila kompjuter tokom studija.

Da u ovom trenutku baratam njime kao sto baratm autoCAD-om ili 3d studio Max-om, sigurno bih imao veliku platu i super poziciju. Ovako, verovatno cu propustiti taj voz, i savladacu ga zajedno sa svima, a onda necu biti samo jos jedna mekinja.