Radionica, koliko je u stvari fakultet nemaran.

U bolonjskom programu za osnovne studije, nalazi se predmet, odnosno obaveza koja se zove:

"Strucna praksa, ekskurzija ili letnja radionica"

Ova obaveza nosi 6 kredita, ali se zapravo radi o razdvojenim obavezama. Strucna praksa je zasebna stvar, nosi 4 kredita, sto je naravno nedovoljno za ono sto je potrebno uraditi - 120 sati prakse, pisanje elaborata i njegova odbrana.

Dakle,

"Strucna praksa, ekskurzija ili letnja radionica" - "Strucna praksa" = "Ekskurzija ili letnja radionica"

"Ekskurzija ili letnja radionica"

Ekskurzija ili letnja radionica je obaveza koja nosi 2 ects kredita, odnosno 56 sati i do sada je mozda najgluplja, najbesmislenija, najneozbiljnija i najkonfuznija sa kojom sam se do sada na ovom fakultetu susreo.

Istorijat:

Dok je praksa postojala i u starom planu (u drugacijem obliku), radionica ili ekskurzija nisu (osim apsolventske ekskurzije).

Dakle, prvi put se susrecemo sa ovim pojmom sa modifikovanom trecom godinom, generacije 2003, dakle u pitanju je skolska 2005/2006.

Posto tada naravno, nista nije bilo nikome jasno oko reforme, novog plana, i posto do pocetka naredne skolske godine nista nije bilo ni definisano ova generacija je jednostavno prosla bez ikakve obaveze. Nisam sasvim siguran da li je bilo i prakse, ali radionicu i ekskurziju niko jednostavno nije ni pominjao.


Kada je naredne godine dosla druga "modifikovana treca" godina u vidu generacije 2004, ekskurzija ili letnja radionica su spomenute, ali posto niko nije stigao nista da organizuje, jednostavno je svakom studentu poklonjena ocena (valjda 10?) i ta dva kredita... tako reci na lepe oci. Takodje, u ovom programu je bas naglaseno da je ili jedno ili drugo ili trece, pa se smatralo da praksa menja celu ovu obavezu. Moguce je cak da je i ocena sa prakse ovo menjala...


Danas:

U regularnom bolonjskom planu, praksa i radionica su dve razlicite obaveze. Prvo je bilo reci o ekskurziji. Trebalo je da se ide u Pariz, tokom uskrsnjeg raspusta, ako se ne varam.

"Imas 350eur da platis za ekskurziju? Super, mozes da zavrsis studije."

"Nemas 350eur da platis za ekskurziju? (uperen prst u sagovornika i grohotan smeh) HAHAHA ti si siromasan/a i nikad neces zavrsiti ove studije jer ce ti faliti dva kredita".

Onda je ekskurzija jednostavno otkazana. Jedan hotel nije bio u Parizu nego negde u Francuskoj, povezan sa parizom autoputevima i vozovima kao sto je Zagreb povezan sa Beogradom. Drugi hotel je bio u predgradju i sobe su se iznajmljivale na sat. U recenziji koja se mogla procitati na sajtu, osim kurvi i narkomana koje su ljudi opisivali, stajala je i slika wc-a zatrpanog djubretom i spricevima.

Iskreno, bio sam iznenadjen, jer ovakav smestaj nekako prilici tom terminu "elitni" kakav je nas fakultet. Odnosno, upravo je ovoliko elitan, i ocekivao sam da cemo se uputiti ka Parizu i ovim hotelima, punom parom napred.

To je bilo to sto se tice ekskurzije. Jednostavno je otkazana, druga nije organizovana, i ostalo je pitanje sta cemo raditi za ta dva kredita.



Onda je na scenu nastupila...

ARHITEKTURIJADA

Arhitekturijada - tradicionalni studentski festival alkoholisanja, drogiranja, orgijanja i u manjoj meri sporta, bi trebalo da nadoknadi ekskurziju, odnosno radionicu i omoguci studentima da dobiju 2 kredita.

U stvari, cini mi se da nije od pocetka bila ovakva prica, odnosno, na arhitekturijadu se islo prevashodno zbog arhitekturijade, ja recimo nisam ni znao da ce tamo biti organizovane neke radionice, a ni dan danas ne verujem da je to uopste bilo tako, ili da je neko njima prisustvovao.

Ali opet se svelo na istu pricu. Ko ima 100e da pljune za arhitekturijadu, eventualno je dobio sansu da odradi radionicu. Ko nije, ili ko je eventualno imao neke ispite da polaze, ostao je u neizvesnosti.

Kasnije, tokom ispita, pojavilo se neko polu-zvanicno obavestenje da se arhitekturijada, ili te radionice u okviru arhitekturijade racunaju za tu akademsku obavezu, sto je bilo pomalo porazavajuce, jer niko ne ide na arhitekturijadu zbog toga... zna se zasto se ide na arhitekturijadu.


Za studente koji su ovu priliku propustili, koji su dali sve ispite i kojima je ostalo samo ovo od obaveza, nije postojala nikakva informacija, sve do sredine avgusta.


Sredinom avgusta, objavljeno je da ce se uskoro pojaviti informacije o radionici. Nesto kao kada bi ste dolazili na fakultet svaki dan trazeci rezultate nekog ispita, da bi ste posle 5 dolazaka nasli istaknuto obavestenje:

"Ovim vas obavestavamo da ce se na mestu ovog obavestenja narednih dana pojaviti spisak ocena sa ispita"

Elem, obavestenje je u kratkim crtama ukazalo na mogucnost da se ova radionica odradi na nekom karnevalu brodova, 30. avgusta. Sve dodatne informacije, oko prijave, vremena, evidencije i sl. bice naknadno istaknute.

Zatim, pojavilo se obavestenje da je moguce prijaviti bilo kakvu posetu nekoj manifestaciji, poput recimo belefa i to otpisati kao radionicu. Istaknut je bio email.

Ja sam na email pisao, pokusavajuci da se informisem da li se nedelja arhitekture kojoj sam svakodnevno prisustvovao racuna kao radionica, i kakva je procedura oko prijavljivanja. NARAVNO, nikakav odgovor nisam dobio...

I sada, na dan danasnji, 29 avgust. 2008e godine, konacno se pojavilo obavestenje vezano za radionicu, ono glasi:


Ekskurzija ili letnja radionica - septembarski rok 8/29/2008

Za studente koji nisu uzeli učešće ni u jednoj od sličnih manifestacija radionica će biti organizovana 30.08.2008. u okviru manifestacije Belgrade Boat Carnival.
Zborno mesto je novobeogradska strana ispod Brankovog mosta u 19 časova.
Nije potrebno prethodno prijavljivanje za radionicu. Evidencija studenata izvršiće se na licu mesta. Radionica obuhvata posetu manifestaciji i pregled istorijata manifestacije koju je Arhitektonski fakultet, projekat PAPS pre pet godina poklonio gradu Beogradu. Studenti neće imati nikakvu drugu obavezu osim posete ovoj radionici za sticanje poena.


Uzecu Vujakliju i u duhu akademizma definisacu rec "radionica", do tada, napravicu spomenucu samo da sam oduvek bio pod utiskom da radionice podrazumevaju neki rad, odnosno ucesce.. U suprotnom ne bi bila radionica, vec bi bila neka... manifestacija, nesto cemu se prsustvuje.



Dobro, na kraju, zakljucak je, za radionicu, odnosno 2 ECTS kredita na nasem fakultetu (56 sati) dovoljno je pojaviti se, prijaviti se na licu mesta, i dobiti ocenu.



Sledi mali pregled drugih obaveza sa ovog fakulteta, u istom ili manjem okviru, sa mojim ocenama i opisom obaveza:


Istorija umetnosti 1 - ECTS 1 - Ocena 10

Sta ovde uopste da kazem...? Istorija umetnosti od praistorije do renesanse. Jedan semestar predavanja, i priprema usmenog ispita. Knjige, knjizurine, skripte, nazalost malo prilike da se vide dela uzivo ali.. Srbistan.

Dakle, prisustvo predavanjima tokom celog semestra, za razliku od pojave ispod brankovog mosta i prijavljivanja nekom nadleznog. Priprema obimnog ispita uz koriscene raznorazne obimne literature, za razliku od... posmatranja vatrometa i brodova?


Istorija umetnosti 2 - ECTS 1 - Ocena 10

Slicno kao istorija umetnosti 1, samo druga oblast. Od renesanse pa do moderne umetnosti. Da samo znate koliko predstavnika renesanse postoji.... i kako su im interesantna imena!


Arhitektonska fizika - ECTS 2 - Ocena 6

Predmet koji se slusao dva semestra. Ispit koji se polagao 17 puta, odnosno bar sam ga ja tako nekako polagao. Za deo iz materijala, bilo je 250 razlicitih ispitnih pitanja u opticaju, a za svaki rok su smisljana nova! U jednom roku je cak bilo nemoguce poloziti jednu grupu ni uz koriscenje puskica, knjige, medjusobnih konsultacija i skripti. Jednostavno, cela jedna dijagonala u sali je pala, jer jednostavno u svoj ovoj literaturi (rec je o ispitu!) nije moglo da se nadje dovoljno materije da se odgovori na pitanja.



Istorija arhitekture i naseljavanja u Srbiji - ECTS 2 - Ocena 6

Semestar ceo predavanja, kolokvijuma i seminarskog... i te kakvog seminarskog. Jednom prilikom sam cak 5 sati cekao na obavezne konsultacije. A dolazio sam na konsultacije bezbroj puta. Rad mi nije vracan, ali sam jedva polozio.

Integrativna zastita graditeljskog nasledja - ECTS 1 - Ocena 6

Ovo je bilo u sklopu istorije, kao jedan predmet, iako je zaseban. Ovaj elaborat mi je vracan bezbroj puta, a u jednom roku sam pao. Jednostavno nikako nisam mogao da potrefim temu. Na kraju se ispostavilo da samo naslove treba bolje da slozim na papiru, jer niko to zapravo ne cita.



Sociologija - ECTS 1 - Ocena 6

Semestar predavanja, i pisanje seminarskog ili ispita na licu mesta.


Regulativa 1 - ECTS 1 - Ocena 6

Nocna mora, UUP srece organizacije gradjenja. Nocna mora. Nocna mora.... Nit manje kredita, nit vece muke.


Prostorna i graditeljska ekonomija - ECTS 1 - Ocena 7

Ja ovo dadoh na prvoj godini. Slusala su se neka predavanja, moguce cak i dva semestra, radili su se neki kolokvijumi i na osnovu toga je moglo da se oslobodi ispita. Bilo je davno, ali nije bilo naivno, bili su i neki zadatci sa racunanjem, i dosta terminologije koja je nama, potomcima komunizma malo nejasna.

Bolonjskoj trecoj godini je ovaj predmet uveden tokom junskog ispitnog roka. U sred ispitnog roka, izmedju ispita, odrzala su se dva bloka predavanja (povezano nekoliko sati) a zatim ispit.




Dakle,



Negde je potrebno krv oznojiti da bi se zaradio taj jedan bedni kredit. A negde je dovoljno pojaviti se ispod brankovog mosta za dva.

Hocu i ja da budem malo lenja buba za promenu - MASTER STUDIJE

"Master studije", odnosno cetvrta i peta godina (posto ne priznajem ovaj prethodni izraz, ja sam upisao petogodisnje studije) ce mi po svemu sudeci, na pravdi boga, biti uskracene.

I sad razmisljam... da li sam na gubitku, ili zabravo postoji mnogo vise pozitivnih stvari koje mogu da izvucem iz ovoga.


Negativno:

• "Master studije" su moje... upisao sam 5 godina, nisam potpisivao nikakve izjave za bilo kakva prebacivanja, smatram da sam bukvalno prisilno prebacen na novi plan, dobar sam student (vecinu ispita polozio iz prvog pokusaja, solidan prosek)
  
• Gubim status studenta, posto sam verovatno zakasnio za upisivanje drugih skola (za inostranstvo je barem tako...) sto za sobom povlaci dosta posledica ako ostanem u ovoj zemlji.
• Nikada necu iskusiti pravo, iskonsko studiranje u srbiji - dzabalebarenje, lalemudanje, putovanje, spavanje, dokolicarenje, opijanje, drogijanje i sl.
  

Pozitivno:

• sto pre raskrstim sa ovom prokletom skolom to bolje
• covek koji dve godine provede "studirajuci" kao sto se ovo studira, uz vikend od 4 dana, tesko da ce biti u stanju bilo sta kasnije ozbiljno da radi. Ovo je doduse u kontradikciji sa onom tackom iz gornje liste, jednostavno, nisam siguran da li je to dobra ili losa stvar.
  

Da se razumemo, po stoti put, studije arhitekture... NISU TESKE. Teska je mentalna gimnastika, ali same studije, tj bar deo koji bi spao pod tu definiciju odnosno, znate vec i sami - ucenje, istrazivanje i ostale akademske aktivnosti, su zapravo smesne.

Tesko je recimo naci profesora ili asistenta kada vam je potreban. Osim ako taj profesor nije Miodrag Nestorovic, koji je jedini izgleda shvatio da biti zaposlen u nekoj ustanovi podrazumeva i prisustvo u istoj toj ustanovi. Tako da ako cekanje po hodnicima i nekoliko uzaludnih dolazaka na fakultet nedeljno spadaju pod studiranje, onda da, oduzimaju puno vremena.

Ono sto jeste problem doduse je, sto se kako tako, nekako, ipak mora prisustvovati vezbama. Mozda ne mora bas svakim vezbama, svake nedelje. Ali ima ih dosta, barem na osnovnim studijama te eto, od 7-8 predmeta, dovoljna je jedna mala obaveza na jednom, jedne nedelje, i tako ce se ispuniti semestar.

Pored ovoga, neke obaveze ipak oduzimaju vreme. Ali ovo spada pod onu mentalnu gimnastiku, u smislu da bi se ud dobar nadzor, neke normalne upute, za razliku od nikakvih kakve nam sada daju, svaki zadatak na ovom fakultetu mogao da se uradi za desetinu sada potrebnog vremena.
Najbolji primer ovoga je Arhitektonsko Crtanje. Svi po starom planu znaju sta je to. Svi su bili ubedjeni da je to neka drevna kineska tehnika mucenja, koju je primenjivao Vijet Kong nad zarobljenim marincima u Vietnamu. Svi znaju kako je izgledala prva godina:

• malo se pohadjaju vezbe
• malo se pohadajaju predavanja
• malo se prezalogaji nesto u vreme obroka
• malo se vrmena potrosi u prevozu, ali mucno kada nosite sinu
• MNOGO SE CRTA AC

I sad, taj AC, koji je oduzimao mozda 80% vremena od svih obaveza na prvoj godini, ako ne i vise, postane skoro zanemarljiv. Kako? Lepo! Omoguceno je samo koriscenje racunara umesto rapidografa, rajsfedera, papirusa guscjeg pera, i *paf*, posao od 10 sati se pretvori u posao od 10 minuta.



Usled svega ovoga, cini mi se da je ipak tesko za studenta arhitekture na ovom fakultetu, da negde putuje, da se aktivira u nekoj organizaciji van fakulteta, ili cak i da se bavi bilo cim van fakulteta. Ovo je maltene normalna stvar za sve skole arhitekture, samo eto, kod nas nije u pitanju efektivan rad, vec neke besmislice. Pozamasan je i broj ispita, a ovo je vec kontroverzna tema. Jer, cak i u ovom novom - cista formalnost - sistemu, postoji nesto sto nije tako lako poloziti te pripreme zahtevaju vreme, a obicno se sve obaveze, koliko besmislene bile, nagomilaju pa se neki ispiti jednostavno otegnu. JAKO JE BITNO napomenuti da se te obaveze ne gomilaju krivicom studenta, vec losom organizacijom fakulteta. JAKO JAKO BITNO je to imati na umu. Za ilustraciju pogledajte pricu o RADIONICI.

Sada, po bolonji, kada se junski rok zavrsi 18 jula, septembarski pocne 14og avgusta, a oktobarski pocne u avgustu... skoro je nemoguce nesto pametno uraditi ni tokom leta.



Ajde sada u ceo recept da dodamo jos jedan sastojak. Zivot mladog coveka u Srbistanu, sa srpskim drzavljanstvom... i Srbistanskim pasosem. Da bih video jednu Sistinsku Kapelu dok spremam ispit iz istorije umetnosti, moram da izadjem iz zemlje. Da bih izasao iz zemlje potrebna mi je viza. Da bih dobio vizu potrebno je da sam student, ali ne samo to, potrebno je da platim, da dam uzorak krvi, da zavestam svoju dusu ambasadi uz obecanje da necu jedan sekund duze ostati od onoga koliko mi dozvole...

Zato, postoji eto barem jedan dobar razlog, zasto "studirati" u Srbiji, a ne studirati.

Kad se pod studijama podrazumeva dokolica, dzabalebarenje, lalemudanje, provod i sl. podrazumeva se da "student" ima jako puno slobodnog vremena na raspolaganju. Student, kao takav, takodje ima dobru podlogu da relativno lako dobije VIZU, te je ovo jedan, ako ne i jedini nacin da mlad covek iz Srbistana vidi sveta.

Ja sam recimo bio student koji nije imao puno slobodnog vremena na raspolaganju, a ono malo sto je imao utrosio je na rad, te nisam puno putovao.

Nisam stigao da se uclanim u BEST, mada i da jesam stalno sam imao neku predaju grafickog ili neku slicnu obavezu koja zahteva moje fizicko prisustvo ali ne i psihicko, te bih propustio sve te seminare. Za EASA nisam bio niciji pulen, itd.


Sada dolazimo do onog kljucnog. Master studija na ovom fakultetu:






Da analiziramo.


Ponedeljak:

Za Master studenta na nasem fakultetu, ovo nije prvi dan nedelje, vec zapravo... poslednji. Ovo je poslednji dan vikenda.
Budimo se i kazemo pomislimo "kako je lepo biti student master studija na arhitektonskom fakultetu u Beogradu" pogledamo na sat i vidimo da je tek 1 popodne, i zakljucimo da bi bilo pametno vratiti se u krevet i odspavati jos koji sat. Necim popunimo dan do ponoci, kada odlucimo da bi bilo lepo izaci u grad, a ponedeljkom obicno ima desavanja na povetarcu, plutajucoj Meki studenata arhitekture.



Utorak:

Utorkom, pocinje radna nedelja master studenta.
Budimo se u dogledno vreme i pokusavamo da se nateramo da se pojavimo na tom studiu. Na putu do fakulteta razmisljamo "Kako je strava sto obaveze pocinju u 4 popodne, sto se sastoje iz pijenja kafe sa kolegama, i sto je ovo toliko mnogo bolje od srednje skole".

Sreda:

Sreda je obicno posvecena meditaciji na temu "Kako je uber-strava sto predavanja nisu obavezna", jer je sreda "dan kada se odrzavaju ona predavanja na koja niko ne ide".


Cetvrtak:

Ovaj dan se ni na koji nacin ne razlikuje od utorka, osim sto oznacava kraj radne nedelje.

Petak:

Prvi dan vikenda, sta vise pricati o ovome.

Subota:

Vikend.

Nedelja:

Vikend.


Da li je ovo dobro... ili je lose?

Kao sto sam rekao gore, mlad covek ovo moze da iskoristi za putovanje, kada vec poput nasih vrsnjaka iz ostatka sveta ne moze da putuje kad mu se prohte, ali opet, dosta studenata to nemoze ni da priusti.

Dosta kolega se zapravo i zali da su se jako ulenjili, odnosno da se toliko malo radi da se na kraju i to malo zanemari u korist posla, ili cak i zabave.

• Ova gore analiza je prilicno karikirana, ali valjda shvatate sta hocu da kazem.
• Nemam neke dokaze koje mogu da okacim o tome da se apsolutno nista ne radi na ovim studijama. Negde se radi, pa cak i dosta, a negde ne uopste.
• Kolega na masteru, dobar drugar, radi u birou puno radno vreme, osim sto utorkom i cetvrtkom izlazi malo ranije sa posla da bi stigao na fakultet. Ajde sada, regularan student koji radi PUNO radno vreme?
• Fenomen 'predavanja na koja niko ne ide' je prisutan vec godinama, ko ne veruje nek svrati na fakultet u toku nekog predavanja i nek se uveri...
  

Mozda cu u vojsku

Moj prosek je trenutno oko 8.2, sa tendencijom rasta, jer treba da mi bude upisana jedna 10ka koja nosi 12/180 ukupnog proseka.

Ovo mozda ne zvuci impresivno, jer postoje studenti sa prosekom iznad 9 (s tim, sto po vecernim novostima takvi studenti seku glave dilerima oruzija po beogradskim parkovima), ali spomenuo bih:

• da sam radio aktivno pored studija, sto je nesto sto necete cesto cuti od mojih kolega
• da sam zakasnio na nastavu mesec ipo dana na pocetku trece godine jer sam jurio prava koja su mi oduzeta (i nisam nista uradio u pravnoj drzavi srbiji), sve sam nadoknadio, polozio sve ispite ali sa ne tako dobrim ocenama
• da su mi se reforme obile o glavu. 6 iz urbanizma koji mrzim i koji je bio neozbiljan i 10 iz nacrtne koju obozavam i koja je bila je jedan od najtezih predmeta na fakultetu i filter za prolaz na prvoj godini su davali aritmeticku sredinu 8. Retroaktivno i nepravedno je urbanizmu dodeljeno 6 kredita, a nacrtnoj 1 iako su se vezbali sa istim fondom casova, iako je nacrtna imala slabiju prolaznost sto je znacilo da je tezi ispit a samim tim i da je vise vremena trebalo za pripremu/ucenje. Realno bi bilo da je nacrtna dobila vise, a oprostivo da je dobila isto. Medjutim totalno nepravedno je napralvjen ovaj odnos, te je moja aritmeticka sredina od 8, pala drasticno ka 6ici.

Na fakultet sam se upisao 22 od 600 kandidata, postigavsi maksimum na testu bez pomoci u vidu resenih zadataka.

Prvu godinu sam ocistio u junskom roku.

Uslov za upis trece godine na budzetu sam dao u septembarskom roku 2006e. Medjutim, godinu tada nisam ocistio, jer sam pokusavao da se informisem o zamrzavanju statusa, jer sam hteo da idem na duzu praksu. Ovo se ispostavilo nemogucim, bar su meni tada tako rekli, i nisu hteli da izadju u susret. Resenje koje je predlozio nazalost, nezvanicno ali u prisustvu svedoka, tadasnji prodekan za nastavu Marko Savic je bilo da ostavim jedan ispit, sa njim obnovim godinu, polozim gap o povratku i nastavim dalje kao da se nista nije desilo.

Razlog za ovo je bio sto, da sam se upisao na trecu godinu, ostao bih na budzetu, ne bih placao skolarinu, ali isto tako ne bih pratio nastavu posto ne bih bio tu, te bi sledece godine morao da obnovim istu godinu, a to bi bilo jako skupo, jer se to ne placa fiksno, vec po kolicni predmeta koja se obnavlja. U najgorem slucaju da nista nisam polozio i da sam sve morao da obnavljam to bi bila puna cena skolarine.

Obnavljanjem jednog predmeta, platio bih samo delic toga.

Ispostavilo se onda da je protivzakonito da ja obnavljam godinu, jer sam stekao uslov za upis naredne. Jednostavno, nisam imao uslova za... obnavljanje. Ali ovde su bili vise nego voljni da mi izadju u susret, verovatno sa namerom da me posle prevare.


Moj put se iskomplikovao te nisam stigao da se vratim i da polozim ovaj ispit. Po zakonu vazile su neke prelazne odredbe - dve godine, te sam mislio da u najgorem slucaju, mogu sve da odlozim za jos godinu dana. Dam sada veci deo, i naknadno nesto sto bi ostalo. Medjutim, jako mudro je zakon donet svega par dana pred upis 2005e, i tada je stupio na snagu. Ovim je efektivno jedan upis u te dve godine istekao samo nedelju dana nakon stupanja na snagu novog zakona, a drugi upis je istekao godinu dana kasnije.

Prakticno, sto se tice upisa, te prelazne odredbe su mogle da vaze i "godinu dana i jednu nedelju" i isti bi efekat bio, jer su istekle 3 dana pred upis 2007e godine i nisu vise vazile...

Ovim sam ja izgubio prava, i pakao je poceo.

Morao sam da platim skolarinu. Morao sam da ih molim da mi daju da upisem neke predmete bezuslovno, kako bih mogao da zavrsim sve ove godine, kako me ne bi stigao jos neka, potpuno protivzakonita odredba zbog koje mozda nikad ne bih zavrsio fakultet, a mozda ne bih mogao nigde ni da nastavim studije...


Za 2400e, dobio sam nastavni plan u kome su se predmeti preklapali, te sam morao da budem na dva mesta u isto vreme. I UPRKOS OVOME DAO SAM SVE ISPITE I JOS STEKAO DOBAR PROSEK.


Sada, mojih pet godina koje sam inicijalno upisao, odnosno 3+2 na koje sam prebacen, imaju tendenciju da se pretvore u samo 3.

Fakultet planira da rapsise konkurs za master studije, sa samo 300 mesta, iako na zavrsnoj godini osnovnih studija ima mnogo vise od tog broja studenata. Od 300 mesta, 240 je budzetskih, 60 samofinansirajucih.

Prednost za upis ima generacija studenata sa brojem indeksa 2005, prvo se oni rangiraju, pa onda svi ostali.


U prevodu ovo znaci da moze postojati student koji sve od sledeceg:

• crnogorac po nacionalnosti, drzavljanin crne gore nezavisne drzave koja mene verovatno ne bi skolovala o svom trosku
• los student po proseku, ili u ovom slucaju losiji od mene sto znaci prosek ispod 8.2
• los student po radnim navikama/trudu, jer mi smemo da polazemo ispite samo 3 puta, dok je rok oktobar 2 koji se odrzava posle upisa na raspolaganju samo za jedan ispit. Ovo bi dosta studenata primoralo da obnove godinu, ali uz molbe svima ce biti omoguceno da daju ove ispite u vanrednom roku. Ja sam poredjenja radi polagao ispite jednom, dva put, u vrh glave tri puta, ali nista nisam cetiri, pa cak ni jedan na koji imam pravo.
• upisao od pocetka 3+2 program, dok sam ja upisao 5 godina

Imao prednost pri upisu, odnosno, da bih ja eventualno dobio sansu da se uopste upisem, tek nakon sto se neki stranac, sa prosekom nizim od mog, koji je vise puta izlazio na ispite, i koji je upisao samo osnovne studije upise ispred mene...

Ono sto me dovodi do ivice nervnog sloma je cinjenica da cu mozda izgubiti studentski status, i da cu morati da idem u vojsku. U zemlji koja ima teritorijalne nesuglasice to znaci da mogu za vreme sluzbe zavrsiti u nekom sukobu i jurisati na neke Kosovske bunkere... sve to ide u rok sluzbe, drzavi koja od mojih i tvojih poreza skoluje lenje* strance....


*(lenje po proseku i broju izlazaka na ispite sto vazi od slucaja do slucaja)

Praksa

Praksa na arhitektonskom fakultetu.

Radi se u okviru kabineta za gradjevinski menadzment, instalacije, na kraju trece godine. Saradnja sa ovim kabinetom je jako teska, jer se svi u njemu ponasaju kao desetari prema gusterima u vojsci, jedina razlika izmedju njih i gospode sa arhitektonskih konstrukcija je sto se ovi tako ponasaju na kraju osnovnih studija. Taman kad student pomisli da je, zavrsivsi sa arhitektonskim konstrukcijama za ceo zivot, zavrsio sa svim mukama tokom studija, barem na planu medjuljudskog odnosa, dodje vise predmeta vezanih za ovaj kabinet... :(

I praksa je, kao i sve ostalo, bila definisana i delimicno pojasnjena u pet do 12.

Ja sam ove godine hteo da odradim praksu u americi, u firmi za dizajn osvetljenja, sto je nesto sto je jako slabo zastupljeno na nasim prostorima. 4 meseca, placene prakse sam sam sebi nasao, i ovo bi bilo jako bitno u mom licnom napredku, ali pretpostavljam da bi i jednoj skoli poput ove bilo u interesu da kasnije saradjuje sa nekim ko ima takvog iskutsva. Zvuci malo pretenciozno, ali sa ovim poljem je zaista tako.

Uslov da bi ovo uopste izveo je bio da zavrsim sa nastavom u prvom roku, u kojem slucaju bih imao mozda 2.5 meseca za tu praksu sa zakasnjenjem na fakultet. Doduse, ja sam zeleo malo vise da zakasnim, a malo vise da radim. Bilo kakav ispit da je ostao, potegao bi onu pricu da raspust na arhitektonskom fakultetu u tom slucaju ne postoji, da se ne moze nista pametno raditi, i da se moze odlaziti samo na krace puteve, jer izmedju poslednjeg ispita 18 jula, i "septembarskog" roka koji pocinje 15og avgusta, nema ni mesec dana razlike, a za to vreme nesto mora i da se uci.

Srecom, bio sam na dobrom putu da ovo izvedem. Do aprila sam se resio svih ispita iz prvog semestra, dok sam dobar deo ispita iz drugog ili resio tokom nastave, ili sam se dobro pokazao tako da su sanse za padanje bile skoro nepostojece.

Na kraju semestra, uoci ispitnog roka, saznao sam da teoretske sanse ne postoji da se zavrsi sa svim obavezama u julu.

Praksa se branila 25og avgusta, i u pocetku nije postojao predrok. Dakle, uz vredno studiranje, i davanje svih ispita u junskom roku, opet bi ostala jedna obaveza, i to prakticno u sred raspusta, koja bi bilo kakav duzi plan omela.


Da stvar bude jos bolja. Profesorka Dusanka Djordjevic nije htela da prizna 4 mesecnu praksu u inostranstvu, objasnivsi da bi me jednostavno oborila ako se ne vratim da je branim tacno tada kada je zakazano, i prakticno bih zbog toga morao da obnovim godinu... Opcija je bila da doletim iz San Francisca u sred letnje sezone, odbranim praksu i vratim se na ostatak, sto je pomalo zvucalo zajedljivo.

Onda je ipak omogucen predrok, pod uslovom...


Uslov je bio da se potpise izjava, od strane studenta, da radjenje prakse u tom predroku nikako nece uticati na ispitne obaveze. Ovaj posao sa izjavom je bio jako licemeran, jer je tronedeljna praksa, u tronedeljnom ispitnom roku, morala nekako da utice na studenta... al ajde, bar je bila sansa da se zavrsi sa svim obavezama i da studentu ostane dugo leto.


Onda je pocelo. Rokovi za predaju elaborata, i odbranu, su ispomerani, te se moglo ispratiti ili uz prisan kontakt sa vecim brojem studenata, ili uz kampovanje ispred kabineta.


Ja sam nazalost ovo propustio, jer nisam stigao da dam sve ispite u junu, spremim usmeni iz istorije umetnosti (i dobijem dve desetke) i odradim praksu. Da rok predaje nije bio pomeren 10 dana unazad, mozda bih i stigao...



Praksu sam onda radio tokom leta, i branio juce, u ponedeljak 25. avgusta.


Interesantno je da se ovo sve odvija u kabinetu, odnosno departmanu za gradjevinski menadzment, gde se drzi i predmet zvan "organizacije gradjenja". Dakle, ovde se studenti uce organizovanju i menadzmentu. Kako naciniti funkcionalno gradiliste, kako biti ekonomican, kako organizovati ljude, resurse i sl.

Ovakav kabinet je objavio 4 razlicita datuma, na cetiri razlicita mesta, za cetiri razlicita termina, predaje elaborata za praksu. Prvo je bilo 25 avgusta, pa 16og, pa 21og pa 22. u 9 sati. Prvo je stajalo obavestenje na sajtu da je doslo do izmene, pa je zatim uklonjeno. Zatim je u planu za ispitni rok stajao drugi datum. Na kraju je nekako odredjen taj petak, 22. avgust u 9 sati, da bi na taj dan, vecina studenata ako ne i svi, zatekla obavestenje na vratima kabineta da je zapravo pomereno za 12. Zasto bi neki asistent ustajao u 9 sati i dolazio na fakultet u toplim letnjim danima kada prima veliku platu i kada radi za studente koji skupo placaju svoju skolu...


Odbrana je zatim zakazana za posle vikenda, ja sam branio prvog dana.



Moj elaborat je, ispostavilo se, bio tanak u odnosu na druge. u 3 radne nedelje, probio sam okvir od 4 ECTS kredita za praksu. Posto su uputstva na zadatom formularu bila jako kratka, i nisu spominjala obim elaborata, vec su samo davala neke jednostavne odredbe, nisam se preterano puno potrudio oko elaborata. Zapisao sam sta sam radio svakog dana ali sazeto (za razliku od ovog bloga), zaboga crtao sam i to nesto vrlo monotono, nisam mogao da opisujem svaku liniju koju sam vukao, vec sam rekao da sam vukao linije...

Projekat sam ilustrovao renderom koji sam uradio u okviru prakse, tehnickim opisom i sa nekoliko crteza. Osnovu projekta nisam smeo da stavljam, zbog instrukcija investitora. U americi bi se ovo zvao copyright law, i verovatno ne bih smeo nijedan dokument da iznesem iz biroa...

Uostalom, zasto bi biro u kome sam radio praksu dao na tacni svoje projekte nekim tamo asistentima na fakultetu koji su im ionako konkurencija?


Pored tog elaborata, nacrtao sam jedan detalj sa projekta. Morao sam dodatno da ga crtam, jer za potrebe projekta on nije bio potreban, bio je potreban samo za praksu, odnosno elaborat (sto mi je dodatno oduzelo vremena). Nisam napisao opis detalja, niti kolicine za materijale, kako je bilo zatrazeno u zadatku, pa sam na odbranu poneo predmet i predracun celog projekta. Razumeo sam da se brani taj detalj, odnosno da se nesto o njemu prica.



Usao sam u kabinet, i seo pred asistenta koji je odmah poceo sa jednostavnim pitanjima. Gde sam bio, kakav je to biro, sta sam radio... dakle sve ono sto lepo pise u mom elaboratu i sto bi znao da ga je otvorio. Tu sam zakljucio da nije bitno ono sto se u njemu nalazi nego da se znanje meri na kilo. Prokomentarisao je kako je ovo moje tanusno, i napisao mi ocenu osam. Nisam odma ustao vec sam se malo pobunio, i pitao zasto tako slaba ocena kada je merilo 10, eventualno 9, rekao je da se nisam dovoljno potrudio.

Trud se pored tih 120 sati rada u birou, za 118 sati ECTS kredita svodi i na stampanje i heftanje kilograma papira u jednu fasciklu. Trazio sam da mi pokaze, ako je moguce, neki ugledan elaborat. Primerni elaborat je pisan fontom 14, za razliku od mog fonta 10 i sadrzi otpirilke sve ono sto sadrzi i projekat. Dakle, ono sto klijent arhitekti plati, i dobije u 9 primeraka, student uzme jedan za sebe i nagura sve u fasciklu za praksu.

Na to sam dohvatio predmer i predracun za projekat koji sam ja radio i pitao da li mogu to sad da priheftam, bice deblje. Na to se asistent nasmejao i rekao "pa da to je otprilike to, ali to ste trebali da uradite pre, ja sad gledam ovo ispred sebe a to je tanko".


Na to sam odgovorio "pa mogao sam da stavim i osnove, i crteze u vecem formatu, pa da ih savijem, ali jednostavno mi nisu dali da to iznesem iz biroa".


"Pa, vi ste imali pristupa njihovim racunarima, sto niste uzeli?"


err... jel mi je on upravo rekao da opljackam biro u kom sam radio, i naljutim investitora koji mozda ima obicaj da u poslu stanogradnje resava nesuglasice pucanjem u kolena?



Zasto se ocena za 120 sati rada svodi na to ko opremi profesorku Dusanku Djordjevic, i njene asistente sa sto vise projektne dokumentacije konkurentnih biroa? Zar nije dosta sto sve poslove grabe za sebe, sto koriste te pozicije na fakultetu i titule da bi se poslova dokopali? Zar nije dosta sto su im na raspolaganju studenti da rade ne prijavljeni za 200e kao sto rade kod Brane Mitrovica i Mise "djavola"?

Mrzim ovu odvratnu skolu, i ove odvratne ljude.