Arhitektonski Fakultet u Beogradu...

CAD u prvoj deceniji 21 veka na Arh. Fak. u Beogradu

2011-10-19T21:52:00.000-07:00

2004e godine sam upisao arhitektonski fakultet u Beogradu. Kompjuter sam poceo da koristim daleke '89 godine, tri godine pre nego sto cu poci u skolu. Da mi je odma neko pokazao kako se programira, verovatno bih sad bio CEO neke softverske firme ovde u zalivu. Majka mi je stalno poturala knjigu Basic-a, ja sam uporno kucao te komande u dos promptu, i digao sam ruke nakon sto sam procitao istu gresku 20 puta.

Ali, sa vedrije strane, devedesete sa svim svojim carima su brzo prosle uz mnoge PC igrice zbog kojih mogu da kazem da mi je detinjstvo cak i bilo srecno. Bio sam srecan kad sam imao struje da igram igrice, i kad niko nije radio na kompjuteru. U medjuvremenu, radovao sam se trenutku kad ce se kompjuter osloboditi ili kad ce doci struja.

'99 sam poceo da radim aktivno u 3d studio maxu, ubrzo zatim, poceo sam da ucim i AutoCAD, pre svega kako bih mogao lakse da procitam arhitektonske planove kako bih pravio 3d modele zgrada, a zatim sam poceo da crtam i svoje projekte.

U arhitektonsko tehnicku skolu sam se upisao naredne godine, u Eksperimentalno Kompjutersko odeljenje.

Medjutim, od kompjutera smo otprilike samo K i videli.

U prvom razredu, cini mi se da smo imali tehnicko crtanje, i koliko se secam bilo mi je jako interesantno. Stara rotringova tabla je radila kao podmazana, a na A4 formatu je bilo lako nacrtati bilo sta. Cak smo dobijali jako interesantne zadatke.

Ne mogu da se setim kada smo zapravo u kurikulumu imali kompjuterski predmet. Mislim da je pocelo na trecoj, ali mozda cak i na cetvrtoj godini. Razradu glavnog projekta smo ipak morali da radimo peske, i tu sam prvi put upotrebio ploter. Sa drvenom mekanom olovkom, linije su ubrzo postale debele, a zbog tezine olovke bile su prilicno blede, ali prevara je prosla maltene neopazeno.

Savremen covek 1 - prevazidjeni dinosaurusi 0

Najinteresantnija anegdota iz ovog perioda je vezana za moju sirotu razrednu. Zena je generacija moje majke, i nikada nije radila na kompjuteru. Negde krajem drugog, ili treceg razreda, otisla je kolektivno sa polovinom odeljenja na kurs u vincu. Dakle, zvanicno, imala je istu kolicinu treninga kao i svoji djaci, ali u praksi verovatno i manje.

Posle 2 meseca raspusta... vratila se da nam vodi CAD predmet. Bilo je jako korisno... za nju, jer smo mi nju ucili.

2004e, upisao sam arhitektonski fakultet. Na AC-u je asistent, mislim da se zove Djordje Nenadovic, predstavio predmet. Neko vreme sam pamtio tacno sta je rekao, sad mogu samo da parafraziram:

(drzeci rapidograf sa dva prsta kao da je... posran): "Ovo je rapidograf. On se vise ne koristi, jer je prevazidjen. Danas se sve radi na kompjuteru. Ja ga takodje ne koristim jer sve radim na kompjuteru. Ali vi ce te ga koristiti."

Ovaj predmet je bio nesto najbesmislenije sto sam u zivotu radio. Mnogi ljudi smatraju da je vojska besmislena. Ja smatram da nije prijatno da se neki balavi desetar izdire na vas i da ustajete ujutru, ali na kraju toga ipak dodju neke pozitivne stvari. Lakse je ustati i otici na posao. Telo se dovede u form. Steknete znanje za baratanje oruzijem, i mozete da povedete revoluciju.

Iz AC-a apsolutno nista korisno njie moglo da izadje.

Nakon nekoliko besmislenih vezbi, dosla je ta cuvena omrazena srafura. Prilicno slozeni vitki oblici, morali su da se ispune crnom bojom ,spartanjem .5mm debelih linija koje se dodiruju. KAd rapidograf procuri, sve mora iz pocetka. Secam se da su mahom svi provodili ceo vikend samo crtajuci ove radove.

Ja samo sto nisam dobio nervni slom dok sam crtao taj rad. Negde nakon cetvrtine zavrsenog posla, poludeo sam i poceo sam da ispunjavam ostatak na razne nacine. Salvetom umocenom u mastilo, stapicima zausi, cetkicom... bilo je musavo, samo cu to reci.

Naravno, i ocena je bila musava, ali meni je to sve bilo u binarnom sistemu, mogao sam da prodjem, to je 1, i mogao sam da radim ponovo, to je 0.

U ocaju, setio sam se mog dobrog druga, texas instruments plottera iz 90e godine.

Znam da je bio zapostavljen neko vreme od kako ga je zamenio moderan inkjet stampac. Secam se takodje da je 90ih bio problem odrzavati ga, jer ja zahtevao specijalno mastilo, pa specijalne rapidografe, pa su mnogi proizvodjaci nestali ili prestali da proizvode pa su bili potrebni adapteri da bi druga pera radila. Ovo je pod embargom bilo narocito skupo.

Medjutim, ispostavilo se da jedan od adaptera moze komotno da primi standardni rotringov rapidograf, kao da su stvoreni jedan za drugo. Obicno mastilo takodje nije bilo problem, bar ne za ovo sto je mni trebalo.

Problem je bio sto radove nije bilo potrebno samo tusirati, vec i iscrtati obicnom olovkom, ili cak kombinacijom. Ali i za to sam nasao lek, set rotringovog sestara, imao je kratku tehnicku olovku, koja je mogla da prodje ispod nosaca za pera na ploteru, gde je obicna olovka udarala. Na kraju, ostao je problem blede olovke, u ocajanju, tako blizu cilja, dohvatio sam se prvog predmeta koji je bio pri ruci, 3 novcica od 100 forinti. Oni lepi, teski.

Na kraju krajeva, prosecna ocena koju je robot nacrtao, bila je 7. Umeo je da "stucne" kad je vukao kose linije, pa je izgledalo kao da se pomerio lenjir, i krugovi mu nisu bili precizni, pa sam njih naknadno crtao.

Takodje, sve te srafure, bile su prevelike za dedu iz teksasa. Nije imao dovoljno memorije da primi ceo crtez, pa sam morao iz vise puta da ga saljem. Secam se da je na tim slozenijim crtezima, islo par sati samo da se bejbi situje ploter, ali verovatno bi otislo 20 da se nacrta rukom...

Pamet 2 - mediokritet 0

Bio sam u pravu! Od AC-a do bim-a...

2011-09-18T16:28:00.000-07:00

Sa archicadom sam imao prilike da se susretnem pre skoro deset godina. Radim 3d arhitektonske modele vec vise od deceniju, i u jednom trenutku, pojavio se pametan CAD program, koji je kao nusproizvod tehickog crtanja, davao i 3d model.

Tad su kompjuteri bili daleko sporiji, i napraviti fotorealan render bilo je jako zahtevno i komplikovano. U tom pogledu, archicad je uvek kaskao, jer je kvalitet grafickih prikaza bio na jako niskom nivou, tek tako da se moze reci da ima tu opciju. Mene je u tom trenutku interesovalo samo da li moze da olaksa izradu samog modela, i da li moze da se iskoristi u drugom programu kako bi se oplemenio krajnji rezultat. Bilo je jako puno problema to izvesti, te sam digao ruke od daljeg istrazivanja.

Nisam siguran da li je bolje reci da sam bio konzervativan, ili lenj, ali sto se tice samog dizajna / tehnickog crtanja, nije me interesovalo da ga ucim. Takodje, majka je cesto insistirala da joj pokazu kako se u archicadu mogu napraviti komplikovaniji oblici poput onih sa kojima se ona susrece pri projektovanju crkvi, i uvek je bilo tesko izvodljivo, te je i na mene to nekako uticalo, jer autocad je ostala glavna platforma sa kojom sam imao susret svakodnevno. Ovo se sve desava ranih 2000ih, situacija sa ovim programima je bila daleko drugacija nego danas.

Proteklih nekoliko godina, BIM programi poput archicada uzimaju maha, i polako postaju standard. AutoCAD i slicni programi su samo rapidograf i lenjir na steroidima. I dalje se radi veoma neinteligentno tehnicko crtanje, samo je alat malo pametniji, i neke funkcije su lakse. BIM je potpuno novi nivo. Dok je autocad samo zamenio jedan segment tradicionalnog projektovanja, BIM tezi ka tome da ceo proces promeni iz temelja.

Proteklih 25-30 godina, imali smo mogucnost da crtamo na kompjuteru, da umnozavamo segmente crteza, da ih preslikavamo u ogledalu, da iskoristimo jednu osnovu za izradu vise crteza, da lako manipulisemo sa razmerama... Ali i dalje smo CRTALI, svaki CRTEZ.

BIM prakticno moze potpuno da izbaci crtez iz upotrebe, i ne bi me cudilo da se u nekoj skorijoj buducnosti kad postane standard to i desi. Za neupucene, BIM podrazumeva izradu pametnog kompjuterskog modela zgrade koji sadrzi sijaset informacija. Building Information Model.

Najbanalnije objasnjenje bi bilo : Napravis 3d model zgrade, koji sadrzi informaciju o raznim svojstvima svakog prozora, svakih vrata, svakog zida, krova, poda... Arhitekta koji oblikuje prostor, i definise ove materijale, taj isti model prosledjuje inzinjerima, koji u njemu sprovode svoje instalacije, i dopunjuju model novim informacijama. Ovaj model moze da se posalje na analizu opterecenja, uticaja vetra, zemljotresa, mogu da se urade proracuni osvetlenja, a na kraju, cak moze da se izradi i kvalitetna prezentacija.

Dakle, nije potrebno da arhitekta prosledi stotine crteza, bilo na papiru ili .dwg fajlu, inzenjerima, vec taj jedan model, sadrzi sve informacije i svi mogu da ga koriste.

Primera radi, dovoljno je definisati neki sendvic zid, sta sve sadrzi, i onda povuci samo jednu liniju, dok program crta 10 linija svakog sloja u osnovi, automatski dize zid u 3 dimenzije, odmah na raspolaganju postoji detalj, odmah postoji informacija odnosno crtez preseka zida. Program resava sta se desava na uglu. Ubacivanje prozora se desava odredjivanjem jedne tacke, program opet automatski resava detalje, sece linije, ubacuje u 3d model i sl. Prednosti ovakvog nacina rada nije potrebno ni isticati, ocigledne su.

Medjutim, ono sto deluje kao nocna mora je, prebacivanje na ovakav nacin rada. Mnogo arhitekata postoji koji se ne snalaze sa radom na kompjuteru, a opet funkcionisu i opstaju na trzistu. Mnogo arhitekata i crtaca postoji koji su starija generacija, i koji su i obican CAD naucili da koriste pre 20 godina, i njihov nacin rada se razlikuje od novih generacija.

Njihova tranzicija ce biti veoma teska.

A i cak pored toga sto se kompjuter koristi jako dugo, (ne na nasem fakultetu) ne postoje jedinstveni CAD standardi, i prebacivanje fajlova iz firme u firmu cesto ume da bude nocna mora, a to sad upravo imam priliku da iskusim u velikoj americkoj kompaniji.

BIM, po svemu sudeci, mora da bude i verujem da ce biti, standardizovan.

A savladati ovako opsiran program, pri tom po nekim univerzalnim standardima koji ce verovatno biti podlozni promeni kako se ljudi susrecu sa sve vise problema, je verovatno nocna mora.

Firma u kojoj radim, ima kancelarije po celom svetu, i samo u San Francisu radi preko 130 ljudi. Revit je tema godine, jer mnoge arhitektonske firme vec uveliko koriste ovaj program, i inzinjeri kaskaju, jer ne mogu da rade u revit fajlovima, te umesto da sve bude daleko jednostavnije i efikasnije, uvodi se ceo novi korak prevodjenja fajlova, modela u crteze, crteza u modele, pa sve moza na kraju ispadne jos manje efikasno.

Ja jos pokusavam da naucim organizaciju firme, i mnoge stvari mi nisu jasne, posto kod nas ni ne postoje toliko velike firme, a i one velike, ne funkcionisu na ovaj nacin.

Ovde meso cine inzinjeri. HVAC (grejanje, ventilacija?), Masinci (ne znam zasto je hvac druga kategorija), elektricari, plumbing, i moje odeljenje - lighting design. Structural cini mi se da ovde nije zastupljen, i postoje neko odeljenje koje se zove "environment and energy" i mislim da se sastoji od raznoraznih konsultanata sa razlicitim obrazovanjem, koji saradjuju sa inzinjerima.

Pored inzinjera, postoji CAD odeljenje, koje izgleda saradjuje sa svima. To su tehnicki crtaci, koji poznaju program(e) resavaju sve probleme vezane za program, i crtaju bez verovatno preteranog udubljivanja u sustinu. Inzinjeri takodje sede ispred cad-a, ali nisam siguran koliko i sta tacno u njemu rade posto imam utisak da dosta vise koriste crveni flomaster i odstampane crteze.

Kako sad u ovakvom okruzenju funkcionise prelazak na BIM, odnosno autodesk revit koji je standard u severnoj americi?

Pa, pocinje tako sto svi kukaju "jaoj, moramo da predjemo/naucimo revit". Onda, dovedu konsultante za revit sa strane, i to je onaj deo sto je mene dotukao.

Dok svi ostali manje vise sede ispred kompjutera i crtaju, glavni CAD/REVIT konsultant, po ceo dan seta po kancelariji, i caska sa ljudima koji pokusavaju da savladaju program. Svako malo, pojavice se u vasem boxu, sesti na sto, objasniti par komandi i koncepta, i otici dalje. Nije ni cudo sto je mrsav.

Medjutim, jedan takav nije dovoljan, te su morali da dovedu jos konsultanata. Devojka '83 godiste, koja je zavrsila UNUTRASNJU ARHITEKTURU, je dosla u inzenjersku firmu, da obucava ljude kako da koriste program.

Zato je ovo ovoliko cudno?

U najmanju ruku, kod nas se na dizajnu enterijera jos sve radi sa obicnim olovkama. Generalno doduse imam utisak da to i nije samo kod nas, nego da je to malo vise umetnicki naklonjena delatnost, pa i da ima nekakvog smisla.

Druga mnogo bitnija stvar je, ARHITEKTONSKO CRTANJE.

Pre nekoliko godina, pokusavao sam da objasnim mladjim generacijama sta je ozloglaseni AC.

Nastao kao tajni projekat americke obavestajne sluzbe CIA tokom 60ih godina proslog veka, razvijen je u najefikasniji sistem za mucenje vojnih zarobljenika, u cilju lomljenja njihovog duha, vadjenja informacija i dovodjenja do izdaje.

1983 godine, zahvaljujuci americkim novinarima Jill McKaye i Robert Bautista, u javnost su iscurili detalji ovih okrutnih metoda, i pod pritiskom javnosti, Americka vojska zajedno sa nekoliko vladinih bezbednosnih agencija bili su primorani da postepeno nadju humanije metode za izvlacenje informacija od zarobljenika.

Tokom 2000ih, Arhitektonsko Crtanje se i dalje koristilo samo na dva mesta u svetu. U Americkoj bazi gvantanamo i na arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Takodje, postojale su glasine i da se komunisticki rezim Severne Koreje obracunava sa disidentima koristeci Arhitektonsko Crtanje, ali ove glasine nikad nisu bile potvrdjene.

Naravno, ja nisam mogao da svarim ovaj predmet. Bilo je dovoljno sto sam u kompjuterskom odeljenju arhitektonsko tehnicke skole morao rucno da crtam, nisam mogao da se pomirim sa ncinjenicom da u 21 veku moram isto da radim i na fakultetu. Zaboga, pa autocad sam prvi put video '89 godine, kad ja majka kupila prvi kompjuter za biro. 15 godina kasnije, trebalo je da se vradim na rasfeder?

Srecom, ostao nam je jedan uredjaj iz '89 godine, koji sam uz malo majstorisanja uspeo da prepravim da radi AC umesto mene. Texas Instruments plotter, a0 formata, sa preksupim perima i specijalnim tusem, uspeo sam da prepravim da primi obican rapidograf i rotringovu kratku tehnicku olovku namanjenu sestaru.

*ubaciti sliku*

Negde od polovine prvog semestra, robot i kompjuter su crtali moj AC, ali opet sam dobijao uglavnom sedmice. Kako, nije mi bilo jasno, ali, taj fakultet i nije bas u dimenziji gde vlada logika, vec neke druge zakonitosti.

Secam se zapravo, da me je nastup ass. Djordja Nenadovica zapravo odbio od ovog predmeta vise nego bilo sta drugo. Bile su to prve vezbe, i g. asistent je odrzao uvodni govor. Uhvatio je rapidograf sa dva prsta kao da je... i rekao nesto poput ovoga:

"Ovo je rapidograf. On se vise ne koristi, i ja ga vise ne koristim zato sto se danas sve radi na kompjuteru. Ali vi cete ga koristiti."

Od prvog dana sam mislio kako je ovaj predmet besmislen. Niko nema apsolutno nikakvu korist od crtanja rukom, dok se dragoceno vreme moze iskoristiti upravo za ucenje nekog programa. Ako ne cak i BIM-a. Dizajn opet, koji smo dotakli u drugom semestru, takodje nije imao nikakvog smisla, bez ucenja ilustratora, photoshopa i sl. O maketama anagrama da ni ne govorim.

Apsolutno besmislen predmet.

Cuo sam doduse argument, od mladjeg kolege (mozda stoji i dalje na dizajnzona.com) kako ovakav predmet coveka uci strpljenju.

Ja sam pokusao da ga opravdam uporedjujuci ga sa vojskom. U smislu, nije lepo nama intelektualcima kad se neki klinac dere na nas, i tera nas da trcimo umesto da igramo igrice ispred kompjutera, ali na kraju krajeva, vratimo se iz vojske disciplinovani, u boljoj kondiciji, bez stomacina i ogromnih dupeta, i sve nas zene vole. Medjutim, kod AC-a nisam uspeo da nadjem nijednu pozitivnu stranu. Dril je vredan, ali moze da se primeni i kad se radi na kompjuteru.

Suma sumarum. REVIT, pogotovo ako budem ostao u americi, cu vrlo uskoro morati da savladam. Svi ce morati da ga savladaju. Moji vrsnjaci vec svi znaju da rade u njemu. Ta devojka sto je dosla ovde kao konsultant je dve godine starija, sto znaci da je pocela da studira jos ranije, i sigurno kad je kompjuter bio jos manje zastupljen. A pri tom, unutrsnja arhitektura, kod nas da je, verovatno nikad ne bi ni upalila kompjuter tokom studija.

Da u ovom trenutku baratam njime kao sto baratm autoCAD-om ili 3d studio Max-om, sigurno bih imao veliku platu i super poziciju. Ovako, verovatno cu propustiti taj voz, i savladacu ga zajedno sa svima, a onda necu biti samo jos jedna mekinja.

meh..

2011-09-18T15:39:00.000-07:00

Mozda bi trebalo da me je sramota sto fakultet nisam zavrsio u roku. U proslom veku, pre reformi, bilo je valjda potrebno u proseku 7 godina da se zavrsi 5 godina studija na nasem fakultetu. Ja sam ostao u tom proseku, pa sa jedne strane mozda nemam cega da se stidim, ali sa druge strane, prosek se i menja, jer je sada nemoguce ne zavrsiti u roku. Tesko je cak postici i prosek ispod 9, ali sve se moze kad se hoce....

Pre je talenat bio neophodan da bi se zavrsio fakultet. Sad je talenat potreban da se fakultet ne zavrsi, ili da se produzi studentski status. Tako da, u moju odbranu, mogu barem da tvrdim da imam nekog talenta.

Jednu godinu sam izgubio zbog toga sto sam otisao u Ameriku. Radio sam svasta, i dosta toga naucio. Vratio sam se u zemlju pun elana, ali to se ubrzo izduvalo, jer sam bio kaznjen, pretili su da ce mi oduzeti prakticno dve godine studija, i morao sam da platim skoro 3000 evra da bih nastavio da studiram.

Najgore je bilo sto sam bio jedini koji je to, barem te godine, morao da plati. Ali, to je neka druga tema...

Minus frustracije, i ogroman finansijski udarac, odlazak u ameriku je ipak bio produktivan i otvorio je dosta vrata.

Naravno, mislio sam da pobegnem barem sa ovog fakulteta, ako ne i sa kontinenta, cim zavrsim 3 godine fakulteta. Bilo je cupavo, ali ipak sam uspeo da upisem tzv. "Master studije" odnosno moju cetvrtu i petu godinu studija. Na budzetu naravno, jer sam pametan i lep, pa manje i ne zasluzujem, uprkos dusmanima koji bi da mi to uskrate :)

Master studije su bile, na prvi pogled, veliko osvezenje, ali sa ove distance, mozda mogu da kazem i medvedja usluga.

Ako bih pokusao da sumiram sta su zapravo master studije, mislim da moze da stane u jednu recenicu:

Ne radis nista, a zavrsavas fakultet.

Pravi primer srpske "bleje"..

Ne mogu reci da su prve tri godine bile nesto preterano zahtevne. Prva jeste, jer je na prvoj postojao predmet Arhitektonsko Crtanje. To je ono sto svi volimo da radimo, samo sto oni to rade u zdrav mozak...

Ostalo, nije tesko palo, barem meni kao svrsenom arhitektonskom tehnicaru, koji je sve morao da ponavlja.

Bolonjske godine, bile su daleko jednostavnije sto se tice gradiva i obaveza. Ali, deifinitivno je postojao problem. Problem je bio pohvatati kada je koji mikro kolokvijum za koji mikropredmet koji je nastao fragmentacijom starih predmeta.

U poredjenju sa ovim, master studije su raj. Ako bi se uopste postovale obaveze opet ne bi bilo nista strasno. Dolazak na studio dva puta nedeljno, prakticno na konsultacije, pohadjanje jednog izbornog predmeta, jednom nedeljno, i predavanje iz jednog zajednickog predmeta, takodje jednom nedeljno. Ako je tu moglo da se nakupi 10 sati sveukupnih obaveza, pojescu carapu.

Naravno, obaveze nisu morale da se postuju, pa je tako studio nastava bila slabo posecena, predavanja nikako, jedino je mozda na izbornim predmetima moralo da se pojavi, s vremena na vreme.

U ovom periodu, uspeo sam da nadoknadim sve ono sto sam izgubio tokom detinjstva. Poceo sam malo da putujem, i definitivno je dobro doslo sto sam bio student (mada mi jesu neke vize i odbili).

Poceo sam da se bavim kendom (japansko macevanje). Poceo sam da vozim snowboard.

Logika kojom sam se poveo je bila - Da, mogu da odem na ETH Zurich (poceo sam da stedim 12k evra potrebnih da se uopste udje u svajcarsku), mogu da zamolim majku da proda sve nekretnine koje imamo, mogu da zivim na hlebu i kikiriki puteru, instant nudlama, ili popari, i mogu da steknem kvalitetno obrazovanje, ali isto tako verovatno cu celog zivota patiti sto nisam imao detinjstvo, a ni mladost.

Ovako, ne bih bio bas potpuna zamlata, jer bih uvek imao to opravdanje kako ja ZAPRAVO STUDIRAM, i uvek bih mogao da dokazem da ZAISTA zavrsavam fakultet, iako to ne bi bilo tako ocigledno.

Izlasci, nikad mi nisu nesto preterano interesantni bili jer su jako obezvredjeni u Beogradu. Bleji se na sve strane, niko nista ne radi ni posle fakutleta a kamoli za vreme fakulteta, siroti roditelji to sve izdrzavaju, i izlazi se svaki dan. Tek sad imam priliku da iskusim kako dobro dodje ventil posle 5 dana intezivnog rada, ustajanja, putovanja, stresa i svega.

Kendo, je nesto sto je bilo van dometa kad je oklop kostao 1000 maraka ili vise, i kad je situacija u zemlji bila ipak malo gora. Sa honorarima koje mogu da uzmem na renderima, ovo nije vise bilo tako izvan dometa, a vremena da radim i zaradim sam imao. Skoro sam sasvim siguran da i dalje ne bih mogao ovo da priustim, da sam zavrsio sam u nekom skupom gradu, sa toliko studentskih obaveza da ne bih imao vremena ista da zaradim.

Snowboard - ovo sam odavno hteo da probam, jer sam kao dete jako voleo skijanje. Ali kombinacija nemastine, 90ih, povreda, obaveza, sprecila me je u toj nameri. Godine uoci fakulteta, bilo je na granici priustivosti, ali vukao sam povredu kolena, pa me je sprecavalo da ulozim dosta novca u opremu, pa cak i putovanja, da bi na kraju sve propalo jer ligamenti ne mogu da izdrze takav vid naprezanja.

Medjutim, odvazio sam se i probao sam... reci cu samo da znam da su tri sezone skromna stavka u portfoliu, ali prve sezone sam (za vreme master studija) imao 25 dana na snegu, druge sezone oko 50, a prosle sezone 9 nedelja :). 9 nedelja na planini, u inostranstvu, a uspeo sam da zavrsim i semestar, i da zapocnem diplomski bez ikakvih posledica.

Jesam otisao previse licno, sa ovim unosom, ali dosta ljudi mi postavlja pitanja na koja sam u sustini upravo odgovorio.

U svemu valjda moze da se nadje pozitivna strana (osim u arhitektonskom crtanju). Doduse, mozda nove Bachelor studije na nasem fakultetu takodje nemaju pozitivnih strana, ali u masteru definitivno moze da se nadje.

Slobodno vreme je jako vredna stvar. Osim u Srbiji, gde ga svi mi mladi imamo na pretek. Sebe smatram vrednom osobom, u stanju sam da radim, da radim dugo, da ucim, i da se trudim. Ali jako je lako zapasti u zacarani krug u sredini kao sto je srbija. Tek sad kad sam u americi, shvatam koliko sam vremena protracio i proteklih recimo godinu dana. Nije da nista nisam radio, ali sam definitivno imao neiskoriscenog praznog hoda.

Kendo, snowboard, planinarenje ili bilo kakva slicna aktivnost je prilicno zgodna stvar za "networking". Ovde u kaliforniji su svi ludi za kampovanjem i planinarenjem, te je definitivno mnogo lakse upoznati nekog ako delite iste interese, a pogotovo ako imate nekog iskustva ili nekih zanimljivih prica. Niko nije zainteresovan za Partizanov rezultat sa poslednjeg derbija, ali bi rado da im se preporuci deo italijanskih alpa kada sledeceg meseca budu isli na odmor.

Vec imam planove za odlazak na lake tahoe kada bude pao sneg.

Dakle, mislim da sam delimicno dobro iskoristio, lose strane boravka u Beogradu i "studiranja" na nasem fakultetu. Medjutim, sa sadasnjim iskustvom, mislim da bih ga jos bolje iskoristio.

Za pocetak, www.dusanbosnjak.com bi bio daleko bolji sajt, ovo je samo placeholder. Ne bih mucao kada pricam nemacki, i ponavljao nakon svake dve recenice da dosta razumem ali da mi je tesko da pricam. Katakanu i hiraganu sam naucio da citam i da pisem, ali sam jako daleko od mogucnosti da se sporazumem sa nekim na japanskom. Crtanje sam potpuno zapostavio, iako sam hteo cak da krenem u sumatovacku. Jos uvek se slabo snalazim sa programima za obradu videa, iako sam mnogo puta imao potrebu da ih koristim. Ljudima se svidja sta umem da uradim na temi parametarskog dizajna, ali i dalje ne znam nijedan programski jezik...

Naravucenije. Skola jeste losa. Tacka. Sumnjam da ce se uskoro tu nesto promeniti jer je dravna skola odraz same drzave, a drzava tone. Ali, postoji mnogo nacina da se izvuce neka korist iz toga.

Neko vreme sam se plasio da se ne desi nesto slicno kao sa ekonomskim mehurom, da jednostavno pukne naduvani mehur reputacije koju arhitektonski fakultet u beogradu ima. Da jednostavno svi u svetu cuju kakav je raspad sistema u pitanju, i da prestaju da priznaju nase diplome. Da kazu "culi smo mi kakva banda kod vas predaje", "Culi smo mi da nastavu vode skoro iskljucivo demonstratori odnosno stariji studenti, cesto mediokriteti koji su dospeli do mesta zato sto su se uvlacili, a ne zato sto su kvalitetni", "Culi smo mi da se na svakom kolokvijumu i ispitu vara".

Ali po svemu sudeci to se nece desiti, te ova diploma, kakva takva je, ipak nesto vredi. A eto, dobra stvar je sto ne mora skoro uopste da se radi i da se trudi da bi se do nje doslo, dok je u svetu sasvim drugacije prica.

Za to vreme, moj iskren savet je, manje kafica, manje klubova, vise sedenja ispred kompjutera, vise citanja literature, ucenje jezika, i definitivno nekih hobija koji su popularni u ovoj kasti kojoj bi mi trebalo da pripadamo.

Diplomirao

2011-08-29T20:08:00.001-07:00

Ovako bi trebalo da se zavrsi ovaj blog... ali i dalje bih voleo da ispricam pricu od poslednjeg unosa pa do danas...

Kad tad.

Pisem ponovo iz San Francisca. Jedva da sam uspeo nedelju dana da se odmorim od 3d posla, diplomiranja, i posle 30 sati puta i dugog leta, odmah sam narednog dana morao da se pojavim u WSP Flack + Kurtz, sve u uniformi, odelo kravata i da pocnem da radim. Moram priznati da mi se bas i ne svidja korporativna atmosfera, ali... sve ima svoje dobre i lose strane.

I sta se na kraju desilo?

2008-11-26T18:58:00.000-08:00

Elitne master studije su za m-2007 pocele bez indeksa.

Mesec ipo dana nastave je proslo bez dodele indeksa, a i bez resenog statusa finansiranja.

Pocetkom novembra dobili smo indekse (nastava je pocela 15. septembra). U normalnim skolama, u normalnim zemljama, indekse bi dobili na svecanoj dodeli. Ali nasa skola nije normalna, ona je elitna.

Po istom ovom receptu, nisam dobio ni diplomu za zavrsene osnovne studije. U normalnim skolama, u normalnim zemljama, cin diplomiranja bi bio... ne znam, sigurno ne ovakav, a ne znam jer ne idem u normalnu skolu... vec elitnu.

Nema diploma, nema nikakvih papira, osim potvrde koja se izdaje na MOLBU studenta, i kosta 1800 dinara.

Pored ovoga svega, ispalo je na kraju ono na sta sami sumnjao, a to je da je fakultet muvao sa upisivanjem studenata kako bi homogenizovao grupe budzetskih i samofinansirajucih studenata.

Redovnih gen.2005 studenata je bilo manje od 260 i nisu popunili sva budzetska mesta. Da ne bi doslo do problema poput toga da se od preostalih studenata neko upise a neko ne, i kako bi stvar bila mnogo jednostavnija, fakultet je dodao neke studente na spisak iako oni nisu podneli papire za upis.

Dakle, prvo su dozvolili nekoliko vanrednih rokova kako bi se ipak svi stekli taj uslov (ja ga dadoh u avgustu), zatim su upisali sve koji su podneli prijave, a preostalih desetak mesta su popunili ljudima koji su otisli u beli svet, U MNOGO BOLJE SKOLE i koji nikada nisu podneli takve prijave.

Za divno cudo, znam za studente koji su se angazovali kada su culi da su se nasli na spisku iako su raskrstili sa ovim prokletim fakultetom, i koji su pisali fakultetu da ih skine sa spiska kako bi drugi mogli da dodju na budzet.

Iskreno, da sam se ja upisao na neki Delft ili ETH i da se moje ime naslo na spisku diplomskih studenata naseg fakulteta, bio bih veoma uvredjen.

Bilo kako bilo ne placam master. Mada, kod mene je bilo to savrseno jasno postavljeno u samom pocetku. Ja nikada nisam planirao da dam jedan dinar neke skolarine za svoju cetvrtu i petu godinu. Jedina promenjliva u toj jednacini je bila hocu li se upisati na master ili ne. Ne placanje je bila konstanta.

Da li u Srbiji treba talasati ili ne? Ne. Ne treba.

Prvo padnite na kolena, pa na dlanove, i tako cetvoroske se naguzite, na izvolte.

ooouuOOuuoo Paranoja!

2008-09-20T11:44:00.000-07:00

01.09.2008 Ja sam polozio organizacije gradjenja, jedini ispit koji mi je ostao za oktobarski rok, i koji je pao tacno prvog dana oktobarskog roka.

04.09.2008 Odrzana je sednica fakulteta gde je odluceno da ce se pri konkurisanju za budzet na Master studijama 08/09 uzeti u obzir i broj godina studiranja kao faktor.

11.09.2008 Dekan fakulteta odlazi na Biennale u Veneciji kako bi izbegao obavezu da odgovori na molbe.

13.09.2008 Predaju se dokumenta za upis na master studije. Ja u ovom trenutku imam polozene sve ispite, i potvrdu o tome. Nekoliko desetina studenata ostaje za oktobar 2 odnosno nema polozene ispite do ovog trenutka. Podsecam, u oktobru 2 se polaze samo jedan ispit, medjutim...

16.09.2008 Pocela je nastava za prvu godinu mastera, biraju se studiji i izborni predmeti. Ovog dana treba da se pojavi rang lista za upis master studija, medjutim, ne pojavljuje se, a neki ljudi jos nisu predali ni papire za upis.

19.09.2008 Petak, u 18:00, objavljuje se rang lista. NALAZI SE NA OVOM LINKU

Ja sam 261, odnosno prvi ispod crte za budzet, i pocinjem da mislim da je sad stvarno u pitanju neka zavera, ili osveta za ovaj blog i slicne aktivnosti.

Da dodam. Odluke sa te sednice od 04.09.2008 nisu bile objavljene sve do 12.09.2008, kao sto se vidi na sajtu fakulteta:

Bez obzira na ovo, cule su se glasine oko ovih odluka, kao i o broju budzetskih mesta (240 ili 260). Imajuci samo te glasine na raspolaganju napisao sam molbu da se tretiram kao da sam zamrzao status s obzirom da:

nisam bio u zemlji u periodu od decembra 2006e godine do oktobra 2007e godine, i da sam time propustio sve ispitne rokove,
da sam se obratio fakultetu vise puta sa molbom da mi se zamrzne status zbog inostrane prakse, sto fakultet nije hteo da uvazi
da sam prihvatio ponudjeni kompromis kako bih pre svega fakultetu olaksao birokratski proces
da sam ostavio dva ispita u dogovoru sa sadasnjim dekanom i tadasnjim prodekanom za nastavu, i da sam po prvom polaganju, dobio ocene 10 na ovim ispitima.

Molbu sam 10.09.2008 uputio pravnoj sluzbi fakulteta, prodekanu za nastavu i samom dekanu. Obrazlozenje za ovu odluku je bilo da su studenti koji su duze studirali mogli da rade na svom proseku, i da ga povecaju. U toj molbi, objasnio sam da ni ovo nije tacno, narocito u mom slucaju gde sam samo imao dodatno opterecenje tokom ispitnih rokova, i gde sam pratio dva predmeta u isto vreme. Dakle moj prosek je u ovom prelazu, odnosno "modifikovanom planu" mogao samo da se smanji.

Rang lista, koja je konacno objavljena 19.09.2008 izgleda jako jako sumnjivo:

Jedna osoba sa indeksom 2004 se nalazi na dva mesta. Jednom na budzetu, jednom ispod budzeta.
Navodno, nekoliko stranaca, se takodje nalazi na budzetu. Izgleda da se ziveti ceo zivot u srbiji imati roditelje koji 30 godina placaju doprinose vise ne ceni...
Navodno, manje od dve stotine studenata sa indeksom 2005 je upisalo trecu godinu. Sada je 260 budzetskih mesta popunjeno sa tacno 260 studenata sa ovim brojem indeksa.
Pravilo oko rangiranja na osnovu broja godina studiranja stoji samo do kraja budzetskih mesta. Posle toga pada u vodu i gleda se samo prosek.
Argument da je obnavljanje, odnosno duze studiranje pomoglo ljudima da dignu prosek isto ne pije vodu jer su generalno niski proseci ispod crte.

Pride, svi studenti koji su ispod crte su upisali 5 godina studija, studenti koji su se upisali 2005 su upisali 3 godine studija. Po svoj logici, obrnut bi trebao da bude redosled upisa.

Da li je zaista moguce da se odjednom, sve tako savrseno uklopi, da se sva budzetska mesta ispune samo jednom generacijom?

Ovde mi vec deluje kao da je ozbiljno muvanje u pitanju.

Radionica, koliko je u stvari fakultet nemaran.

2008-08-29T11:53:00.001-07:00

U bolonjskom programu za osnovne studije, nalazi se predmet, odnosno obaveza koja se zove:

"Strucna praksa, ekskurzija ili letnja radionica"

Ova obaveza nosi 6 kredita, ali se zapravo radi o razdvojenim obavezama. Strucna praksa je zasebna stvar, nosi 4 kredita, sto je naravno nedovoljno za ono sto je potrebno uraditi - 120 sati prakse, pisanje elaborata i njegova odbrana.

Dakle,

"Strucna praksa, ekskurzija ili letnja radionica" - "Strucna praksa" = "Ekskurzija ili letnja radionica"

"Ekskurzija ili letnja radionica"

Ekskurzija ili letnja radionica je obaveza koja nosi 2 ects kredita, odnosno 56 sati i do sada je mozda najgluplja, najbesmislenija, najneozbiljnija i najkonfuznija sa kojom sam se do sada na ovom fakultetu susreo.

Istorijat:

Dok je praksa postojala i u starom planu (u drugacijem obliku), radionica ili ekskurzija nisu (osim apsolventske ekskurzije).

Dakle, prvi put se susrecemo sa ovim pojmom sa modifikovanom trecom godinom, generacije 2003, dakle u pitanju je skolska 2005/2006.

Posto tada naravno, nista nije bilo nikome jasno oko reforme, novog plana, i posto do pocetka naredne skolske godine nista nije bilo ni definisano ova generacija je jednostavno prosla bez ikakve obaveze. Nisam sasvim siguran da li je bilo i prakse, ali radionicu i ekskurziju niko jednostavno nije ni pominjao.

Kada je naredne godine dosla druga "modifikovana treca" godina u vidu generacije 2004, ekskurzija ili letnja radionica su spomenute, ali posto niko nije stigao nista da organizuje, jednostavno je svakom studentu poklonjena ocena (valjda 10?) i ta dva kredita... tako reci na lepe oci. Takodje, u ovom programu je bas naglaseno da je ili jedno ili drugo ili trece, pa se smatralo da praksa menja celu ovu obavezu. Moguce je cak da je i ocena sa prakse ovo menjala...

Danas:

U regularnom bolonjskom planu, praksa i radionica su dve razlicite obaveze. Prvo je bilo reci o ekskurziji. Trebalo je da se ide u Pariz, tokom uskrsnjeg raspusta, ako se ne varam.

"Imas 350eur da platis za ekskurziju? Super, mozes da zavrsis studije."

"Nemas 350eur da platis za ekskurziju? (uperen prst u sagovornika i grohotan smeh) HAHAHA ti si siromasan/a i nikad neces zavrsiti ove studije jer ce ti faliti dva kredita".

Onda je ekskurzija jednostavno otkazana. Jedan hotel nije bio u Parizu nego negde u Francuskoj, povezan sa parizom autoputevima i vozovima kao sto je Zagreb povezan sa Beogradom. Drugi hotel je bio u predgradju i sobe su se iznajmljivale na sat. U recenziji koja se mogla procitati na sajtu, osim kurvi i narkomana koje su ljudi opisivali, stajala je i slika wc-a zatrpanog djubretom i spricevima.

Iskreno, bio sam iznenadjen, jer ovakav smestaj nekako prilici tom terminu "elitni" kakav je nas fakultet. Odnosno, upravo je ovoliko elitan, i ocekivao sam da cemo se uputiti ka Parizu i ovim hotelima, punom parom napred.

To je bilo to sto se tice ekskurzije. Jednostavno je otkazana, druga nije organizovana, i ostalo je pitanje sta cemo raditi za ta dva kredita.

Onda je na scenu nastupila...

ARHITEKTURIJADA

Arhitekturijada - tradicionalni studentski festival alkoholisanja, drogiranja, orgijanja i u manjoj meri sporta, bi trebalo da nadoknadi ekskurziju, odnosno radionicu i omoguci studentima da dobiju 2 kredita.

U stvari, cini mi se da nije od pocetka bila ovakva prica, odnosno, na arhitekturijadu se islo prevashodno zbog arhitekturijade, ja recimo nisam ni znao da ce tamo biti organizovane neke radionice, a ni dan danas ne verujem da je to uopste bilo tako, ili da je neko njima prisustvovao.

Ali opet se svelo na istu pricu. Ko ima 100e da pljune za arhitekturijadu, eventualno je dobio sansu da odradi radionicu. Ko nije, ili ko je eventualno imao neke ispite da polaze, ostao je u neizvesnosti.

Kasnije, tokom ispita, pojavilo se neko polu-zvanicno obavestenje da se arhitekturijada, ili te radionice u okviru arhitekturijade racunaju za tu akademsku obavezu, sto je bilo pomalo porazavajuce, jer niko ne ide na arhitekturijadu zbog toga... zna se zasto se ide na arhitekturijadu.

Za studente koji su ovu priliku propustili, koji su dali sve ispite i kojima je ostalo samo ovo od obaveza, nije postojala nikakva informacija, sve do sredine avgusta.

Sredinom avgusta, objavljeno je da ce se uskoro pojaviti informacije o radionici. Nesto kao kada bi ste dolazili na fakultet svaki dan trazeci rezultate nekog ispita, da bi ste posle 5 dolazaka nasli istaknuto obavestenje:

"Ovim vas obavestavamo da ce se na mestu ovog obavestenja narednih dana pojaviti spisak ocena sa ispita"

Elem, obavestenje je u kratkim crtama ukazalo na mogucnost da se ova radionica odradi na nekom karnevalu brodova, 30. avgusta. Sve dodatne informacije, oko prijave, vremena, evidencije i sl. bice naknadno istaknute.

Zatim, pojavilo se obavestenje da je moguce prijaviti bilo kakvu posetu nekoj manifestaciji, poput recimo belefa i to otpisati kao radionicu. Istaknut je bio email.

Ja sam na email pisao, pokusavajuci da se informisem da li se nedelja arhitekture kojoj sam svakodnevno prisustvovao racuna kao radionica, i kakva je procedura oko prijavljivanja. NARAVNO, nikakav odgovor nisam dobio...

I sada, na dan danasnji, 29 avgust. 2008e godine, konacno se pojavilo obavestenje vezano za radionicu, ono glasi:

Ekskurzija ili letnja radionica - septembarski rok 8/29/2008

Za studente koji nisu uzeli učešće ni u jednoj od sličnih manifestacija radionica će biti organizovana 30.08.2008. u okviru manifestacije Belgrade Boat Carnival.
Zborno mesto je novobeogradska strana ispod Brankovog mosta u 19 časova.
Nije potrebno prethodno prijavljivanje za radionicu. Evidencija studenata izvršiće se na licu mesta. Radionica obuhvata posetu manifestaciji i pregled istorijata manifestacije koju je Arhitektonski fakultet, projekat PAPS pre pet godina poklonio gradu Beogradu. Studenti neće imati nikakvu drugu obavezu osim posete ovoj radionici za sticanje poena.

Uzecu Vujakliju i u duhu akademizma definisacu rec "radionica", do tada, napravicu spomenucu samo da sam oduvek bio pod utiskom da radionice podrazumevaju neki rad, odnosno ucesce.. U suprotnom ne bi bila radionica, vec bi bila neka... manifestacija, nesto cemu se prsustvuje.

Dobro, na kraju, zakljucak je, za radionicu, odnosno 2 ECTS kredita na nasem fakultetu (56 sati) dovoljno je pojaviti se, prijaviti se na licu mesta, i dobiti ocenu.

Sledi mali pregled drugih obaveza sa ovog fakulteta, u istom ili manjem okviru, sa mojim ocenama i opisom obaveza:

Istorija umetnosti 1 - ECTS 1 - Ocena 10

Sta ovde uopste da kazem...? Istorija umetnosti od praistorije do renesanse. Jedan semestar predavanja, i priprema usmenog ispita. Knjige, knjizurine, skripte, nazalost malo prilike da se vide dela uzivo ali.. Srbistan.

Dakle, prisustvo predavanjima tokom celog semestra, za razliku od pojave ispod brankovog mosta i prijavljivanja nekom nadleznog. Priprema obimnog ispita uz koriscene raznorazne obimne literature, za razliku od... posmatranja vatrometa i brodova?

Istorija umetnosti 2 - ECTS 1 - Ocena 10

Slicno kao istorija umetnosti 1, samo druga oblast. Od renesanse pa do moderne umetnosti. Da samo znate koliko predstavnika renesanse postoji.... i kako su im interesantna imena!

Arhitektonska fizika - ECTS 2 - Ocena 6

Predmet koji se slusao dva semestra. Ispit koji se polagao 17 puta, odnosno bar sam ga ja tako nekako polagao. Za deo iz materijala, bilo je 250 razlicitih ispitnih pitanja u opticaju, a za svaki rok su smisljana nova! U jednom roku je cak bilo nemoguce poloziti jednu grupu ni uz koriscenje puskica, knjige, medjusobnih konsultacija i skripti. Jednostavno, cela jedna dijagonala u sali je pala, jer jednostavno u svoj ovoj literaturi (rec je o ispitu!) nije moglo da se nadje dovoljno materije da se odgovori na pitanja.

Istorija arhitekture i naseljavanja u Srbiji - ECTS 2 - Ocena 6

Semestar ceo predavanja, kolokvijuma i seminarskog... i te kakvog seminarskog. Jednom prilikom sam cak 5 sati cekao na obavezne konsultacije. A dolazio sam na konsultacije bezbroj puta. Rad mi nije vracan, ali sam jedva polozio.

Integrativna zastita graditeljskog nasledja - ECTS 1 - Ocena 6

Ovo je bilo u sklopu istorije, kao jedan predmet, iako je zaseban. Ovaj elaborat mi je vracan bezbroj puta, a u jednom roku sam pao. Jednostavno nikako nisam mogao da potrefim temu. Na kraju se ispostavilo da samo naslove treba bolje da slozim na papiru, jer niko to zapravo ne cita.

Sociologija - ECTS 1 - Ocena 6

Semestar predavanja, i pisanje seminarskog ili ispita na licu mesta.

Regulativa 1 - ECTS 1 - Ocena 6

Nocna mora, UUP srece organizacije gradjenja. Nocna mora. Nocna mora.... Nit manje kredita, nit vece muke.

Prostorna i graditeljska ekonomija - ECTS 1 - Ocena 7

Ja ovo dadoh na prvoj godini. Slusala su se neka predavanja, moguce cak i dva semestra, radili su se neki kolokvijumi i na osnovu toga je moglo da se oslobodi ispita. Bilo je davno, ali nije bilo naivno, bili su i neki zadatci sa racunanjem, i dosta terminologije koja je nama, potomcima komunizma malo nejasna.

Bolonjskoj trecoj godini je ovaj predmet uveden tokom junskog ispitnog roka. U sred ispitnog roka, izmedju ispita, odrzala su se dva bloka predavanja (povezano nekoliko sati) a zatim ispit.

Dakle,

Negde je potrebno krv oznojiti da bi se zaradio taj jedan bedni kredit. A negde je dovoljno pojaviti se ispod brankovog mosta za dva.

Hocu i ja da budem malo lenja buba za promenu - MASTER STUDIJE

2008-08-29T10:30:00.001-07:00

"Master studije", odnosno cetvrta i peta godina (posto ne priznajem ovaj prethodni izraz, ja sam upisao petogodisnje studije) ce mi po svemu sudeci, na pravdi boga, biti uskracene.

I sad razmisljam... da li sam na gubitku, ili zabravo postoji mnogo vise pozitivnih stvari koje mogu da izvucem iz ovoga.

Negativno:

"Master studije" su moje... upisao sam 5 godina, nisam potpisivao nikakve izjave za bilo kakva prebacivanja, smatram da sam bukvalno prisilno prebacen na novi plan, dobar sam student (vecinu ispita polozio iz prvog pokusaja, solidan prosek)
Gubim status studenta, posto sam verovatno zakasnio za upisivanje drugih skola (za inostranstvo je barem tako...) sto za sobom povlaci dosta posledica ako ostanem u ovoj zemlji.
Nikada necu iskusiti pravo, iskonsko studiranje u srbiji - dzabalebarenje, lalemudanje, putovanje, spavanje, dokolicarenje, opijanje, drogijanje i sl.

Pozitivno:

sto pre raskrstim sa ovom prokletom skolom to bolje
covek koji dve godine provede "studirajuci" kao sto se ovo studira, uz vikend od 4 dana, tesko da ce biti u stanju bilo sta kasnije ozbiljno da radi. Ovo je doduse u kontradikciji sa onom tackom iz gornje liste, jednostavno, nisam siguran da li je to dobra ili losa stvar.

Da se razumemo, po stoti put, studije arhitekture... NISU TESKE. Teska je mentalna gimnastika, ali same studije, tj bar deo koji bi spao pod tu definiciju odnosno, znate vec i sami - ucenje, istrazivanje i ostale akademske aktivnosti, su zapravo smesne.

Tesko je recimo naci profesora ili asistenta kada vam je potreban. Osim ako taj profesor nije Miodrag Nestorovic, koji je jedini izgleda shvatio da biti zaposlen u nekoj ustanovi podrazumeva i prisustvo u istoj toj ustanovi. Tako da ako cekanje po hodnicima i nekoliko uzaludnih dolazaka na fakultet nedeljno spadaju pod studiranje, onda da, oduzimaju puno vremena.

Ono sto jeste problem doduse je, sto se kako tako, nekako, ipak mora prisustvovati vezbama. Mozda ne mora bas svakim vezbama, svake nedelje. Ali ima ih dosta, barem na osnovnim studijama te eto, od 7-8 predmeta, dovoljna je jedna mala obaveza na jednom, jedne nedelje, i tako ce se ispuniti semestar.

Pored ovoga, neke obaveze ipak oduzimaju vreme. Ali ovo spada pod onu mentalnu gimnastiku, u smislu da bi se ud dobar nadzor, neke normalne upute, za razliku od nikakvih kakve nam sada daju, svaki zadatak na ovom fakultetu mogao da se uradi za desetinu sada potrebnog vremena.
Najbolji primer ovoga je Arhitektonsko Crtanje. Svi po starom planu znaju sta je to. Svi su bili ubedjeni da je to neka drevna kineska tehnika mucenja, koju je primenjivao Vijet Kong nad zarobljenim marincima u Vietnamu. Svi znaju kako je izgledala prva godina:

malo se pohadjaju vezbe
malo se pohadajaju predavanja
malo se prezalogaji nesto u vreme obroka
malo se vrmena potrosi u prevozu, ali mucno kada nosite sinu
MNOGO SE CRTA AC

I sad, taj AC, koji je oduzimao mozda 80% vremena od svih obaveza na prvoj godini, ako ne i vise, postane skoro zanemarljiv. Kako? Lepo! Omoguceno je samo koriscenje racunara umesto rapidografa, rajsfedera, papirusa guscjeg pera, i *paf*, posao od 10 sati se pretvori u posao od 10 minuta.

Usled svega ovoga, cini mi se da je ipak tesko za studenta arhitekture na ovom fakultetu, da negde putuje, da se aktivira u nekoj organizaciji van fakulteta, ili cak i da se bavi bilo cim van fakulteta. Ovo je maltene normalna stvar za sve skole arhitekture, samo eto, kod nas nije u pitanju efektivan rad, vec neke besmislice. Pozamasan je i broj ispita, a ovo je vec kontroverzna tema. Jer, cak i u ovom novom - cista formalnost - sistemu, postoji nesto sto nije tako lako poloziti te pripreme zahtevaju vreme, a obicno se sve obaveze, koliko besmislene bile, nagomilaju pa se neki ispiti jednostavno otegnu. JAKO JE BITNO napomenuti da se te obaveze ne gomilaju krivicom studenta, vec losom organizacijom fakulteta. JAKO JAKO BITNO je to imati na umu. Za ilustraciju pogledajte pricu o RADIONICI.

Sada, po bolonji, kada se junski rok zavrsi 18 jula, septembarski pocne 14og avgusta, a oktobarski pocne u avgustu... skoro je nemoguce nesto pametno uraditi ni tokom leta.

Ajde sada u ceo recept da dodamo jos jedan sastojak. Zivot mladog coveka u Srbistanu, sa srpskim drzavljanstvom... i Srbistanskim pasosem. Da bih video jednu Sistinsku Kapelu dok spremam ispit iz istorije umetnosti, moram da izadjem iz zemlje. Da bih izasao iz zemlje potrebna mi je viza. Da bih dobio vizu potrebno je da sam student, ali ne samo to, potrebno je da platim, da dam uzorak krvi, da zavestam svoju dusu ambasadi uz obecanje da necu jedan sekund duze ostati od onoga koliko mi dozvole...

Zato, postoji eto barem jedan dobar razlog, zasto "studirati" u Srbiji, a ne studirati.

Kad se pod studijama podrazumeva dokolica, dzabalebarenje, lalemudanje, provod i sl. podrazumeva se da "student" ima jako puno slobodnog vremena na raspolaganju. Student, kao takav, takodje ima dobru podlogu da relativno lako dobije VIZU, te je ovo jedan, ako ne i jedini nacin da mlad covek iz Srbistana vidi sveta.

Ja sam recimo bio student koji nije imao puno slobodnog vremena na raspolaganju, a ono malo sto je imao utrosio je na rad, te nisam puno putovao.

Nisam stigao da se uclanim u BEST, mada i da jesam stalno sam imao neku predaju grafickog ili neku slicnu obavezu koja zahteva moje fizicko prisustvo ali ne i psihicko, te bih propustio sve te seminare. Za EASA nisam bio niciji pulen, itd.

Sada dolazimo do onog kljucnog. Master studija na ovom fakultetu:

Da analiziramo.

Ponedeljak:

Za Master studenta na nasem fakultetu, ovo nije prvi dan nedelje, vec zapravo... poslednji. Ovo je poslednji dan vikenda.
Budimo se i kazemo pomislimo "kako je lepo biti student master studija na arhitektonskom fakultetu u Beogradu" pogledamo na sat i vidimo da je tek 1 popodne, i zakljucimo da bi bilo pametno vratiti se u krevet i odspavati jos koji sat. Necim popunimo dan do ponoci, kada odlucimo da bi bilo lepo izaci u grad, a ponedeljkom obicno ima desavanja na povetarcu, plutajucoj Meki studenata arhitekture.

Utorak:

Utorkom, pocinje radna nedelja master studenta.
Budimo se u dogledno vreme i pokusavamo da se nateramo da se pojavimo na tom studiu. Na putu do fakulteta razmisljamo "Kako je strava sto obaveze pocinju u 4 popodne, sto se sastoje iz pijenja kafe sa kolegama, i sto je ovo toliko mnogo bolje od srednje skole".

Sreda:

Sreda je obicno posvecena meditaciji na temu "Kako je uber-strava sto predavanja nisu obavezna", jer je sreda "dan kada se odrzavaju ona predavanja na koja niko ne ide".

Cetvrtak:

Ovaj dan se ni na koji nacin ne razlikuje od utorka, osim sto oznacava kraj radne nedelje.

Petak:

Prvi dan vikenda, sta vise pricati o ovome.

Subota:

Vikend.

Nedelja:

Vikend.

Da li je ovo dobro... ili je lose?

Kao sto sam rekao gore, mlad covek ovo moze da iskoristi za putovanje, kada vec poput nasih vrsnjaka iz ostatka sveta ne moze da putuje kad mu se prohte, ali opet, dosta studenata to nemoze ni da priusti.

Dosta kolega se zapravo i zali da su se jako ulenjili, odnosno da se toliko malo radi da se na kraju i to malo zanemari u korist posla, ili cak i zabave.

Ova gore analiza je prilicno karikirana, ali valjda shvatate sta hocu da kazem.
Nemam neke dokaze koje mogu da okacim o tome da se apsolutno nista ne radi na ovim studijama. Negde se radi, pa cak i dosta, a negde ne uopste.
Kolega na masteru, dobar drugar, radi u birou puno radno vreme, osim sto utorkom i cetvrtkom izlazi malo ranije sa posla da bi stigao na fakultet. Ajde sada, regularan student koji radi PUNO radno vreme?
Fenomen 'predavanja na koja niko ne ide' je prisutan vec godinama, ko ne veruje nek svrati na fakultet u toku nekog predavanja i nek se uveri...

Mozda cu u vojsku

2008-08-26T19:02:00.000-07:00

Moj prosek je trenutno oko 8.2, sa tendencijom rasta, jer treba da mi bude upisana jedna 10ka koja nosi 12/180 ukupnog proseka.

Ovo mozda ne zvuci impresivno, jer postoje studenti sa prosekom iznad 9 (s tim, sto po vecernim novostima takvi studenti seku glave dilerima oruzija po beogradskim parkovima), ali spomenuo bih:

da sam radio aktivno pored studija, sto je nesto sto necete cesto cuti od mojih kolega
da sam zakasnio na nastavu mesec ipo dana na pocetku trece godine jer sam jurio prava koja su mi oduzeta (i nisam nista uradio u pravnoj drzavi srbiji), sve sam nadoknadio, polozio sve ispite ali sa ne tako dobrim ocenama
da su mi se reforme obile o glavu. 6 iz urbanizma koji mrzim i koji je bio neozbiljan i 10 iz nacrtne koju obozavam i koja je bila je jedan od najtezih predmeta na fakultetu i filter za prolaz na prvoj godini su davali aritmeticku sredinu 8. Retroaktivno i nepravedno je urbanizmu dodeljeno 6 kredita, a nacrtnoj 1 iako su se vezbali sa istim fondom casova, iako je nacrtna imala slabiju prolaznost sto je znacilo da je tezi ispit a samim tim i da je vise vremena trebalo za pripremu/ucenje. Realno bi bilo da je nacrtna dobila vise, a oprostivo da je dobila isto. Medjutim totalno nepravedno je napralvjen ovaj odnos, te je moja aritmeticka sredina od 8, pala drasticno ka 6ici.

Na fakultet sam se upisao 22 od 600 kandidata, postigavsi maksimum na testu bez pomoci u vidu resenih zadataka.

Prvu godinu sam ocistio u junskom roku.

Uslov za upis trece godine na budzetu sam dao u septembarskom roku 2006e. Medjutim, godinu tada nisam ocistio, jer sam pokusavao da se informisem o zamrzavanju statusa, jer sam hteo da idem na duzu praksu. Ovo se ispostavilo nemogucim, bar su meni tada tako rekli, i nisu hteli da izadju u susret. Resenje koje je predlozio nazalost, nezvanicno ali u prisustvu svedoka, tadasnji prodekan za nastavu Marko Savic je bilo da ostavim jedan ispit, sa njim obnovim godinu, polozim gap o povratku i nastavim dalje kao da se nista nije desilo.

Razlog za ovo je bio sto, da sam se upisao na trecu godinu, ostao bih na budzetu, ne bih placao skolarinu, ali isto tako ne bih pratio nastavu posto ne bih bio tu, te bi sledece godine morao da obnovim istu godinu, a to bi bilo jako skupo, jer se to ne placa fiksno, vec po kolicni predmeta koja se obnavlja. U najgorem slucaju da nista nisam polozio i da sam sve morao da obnavljam to bi bila puna cena skolarine.

Obnavljanjem jednog predmeta, platio bih samo delic toga.

Ispostavilo se onda da je protivzakonito da ja obnavljam godinu, jer sam stekao uslov za upis naredne. Jednostavno, nisam imao uslova za... obnavljanje. Ali ovde su bili vise nego voljni da mi izadju u susret, verovatno sa namerom da me posle prevare.

Moj put se iskomplikovao te nisam stigao da se vratim i da polozim ovaj ispit. Po zakonu vazile su neke prelazne odredbe - dve godine, te sam mislio da u najgorem slucaju, mogu sve da odlozim za jos godinu dana. Dam sada veci deo, i naknadno nesto sto bi ostalo. Medjutim, jako mudro je zakon donet svega par dana pred upis 2005e, i tada je stupio na snagu. Ovim je efektivno jedan upis u te dve godine istekao samo nedelju dana nakon stupanja na snagu novog zakona, a drugi upis je istekao godinu dana kasnije.

Prakticno, sto se tice upisa, te prelazne odredbe su mogle da vaze i "godinu dana i jednu nedelju" i isti bi efekat bio, jer su istekle 3 dana pred upis 2007e godine i nisu vise vazile...

Ovim sam ja izgubio prava, i pakao je poceo.

Morao sam da platim skolarinu. Morao sam da ih molim da mi daju da upisem neke predmete bezuslovno, kako bih mogao da zavrsim sve ove godine, kako me ne bi stigao jos neka, potpuno protivzakonita odredba zbog koje mozda nikad ne bih zavrsio fakultet, a mozda ne bih mogao nigde ni da nastavim studije...

Za 2400e, dobio sam nastavni plan u kome su se predmeti preklapali, te sam morao da budem na dva mesta u isto vreme. I UPRKOS OVOME DAO SAM SVE ISPITE I JOS STEKAO DOBAR PROSEK.

Sada, mojih pet godina koje sam inicijalno upisao, odnosno 3+2 na koje sam prebacen, imaju tendenciju da se pretvore u samo 3.

Fakultet planira da rapsise konkurs za master studije, sa samo 300 mesta, iako na zavrsnoj godini osnovnih studija ima mnogo vise od tog broja studenata. Od 300 mesta, 240 je budzetskih, 60 samofinansirajucih.

Prednost za upis ima generacija studenata sa brojem indeksa 2005, prvo se oni rangiraju, pa onda svi ostali.

U prevodu ovo znaci da moze postojati student koji sve od sledeceg:

crnogorac po nacionalnosti, drzavljanin crne gore nezavisne drzave koja mene verovatno ne bi skolovala o svom trosku
los student po proseku, ili u ovom slucaju losiji od mene sto znaci prosek ispod 8.2
los student po radnim navikama/trudu, jer mi smemo da polazemo ispite samo 3 puta, dok je rok oktobar 2 koji se odrzava posle upisa na raspolaganju samo za jedan ispit. Ovo bi dosta studenata primoralo da obnove godinu, ali uz molbe svima ce biti omoguceno da daju ove ispite u vanrednom roku. Ja sam poredjenja radi polagao ispite jednom, dva put, u vrh glave tri puta, ali nista nisam cetiri, pa cak ni jedan na koji imam pravo.
upisao od pocetka 3+2 program, dok sam ja upisao 5 godina

Imao prednost pri upisu, odnosno, da bih ja eventualno dobio sansu da se uopste upisem, tek nakon sto se neki stranac, sa prosekom nizim od mog, koji je vise puta izlazio na ispite, i koji je upisao samo osnovne studije upise ispred mene...

Ono sto me dovodi do ivice nervnog sloma je cinjenica da cu mozda izgubiti studentski status, i da cu morati da idem u vojsku. U zemlji koja ima teritorijalne nesuglasice to znaci da mogu za vreme sluzbe zavrsiti u nekom sukobu i jurisati na neke Kosovske bunkere... sve to ide u rok sluzbe, drzavi koja od mojih i tvojih poreza skoluje lenje* strance....

*(lenje po proseku i broju izlazaka na ispite sto vazi od slucaja do slucaja)

Praksa

2008-08-26T18:23:00.000-07:00

Praksa na arhitektonskom fakultetu.

Radi se u okviru kabineta za gradjevinski menadzment, instalacije, na kraju trece godine. Saradnja sa ovim kabinetom je jako teska, jer se svi u njemu ponasaju kao desetari prema gusterima u vojsci, jedina razlika izmedju njih i gospode sa arhitektonskih konstrukcija je sto se ovi tako ponasaju na kraju osnovnih studija. Taman kad student pomisli da je, zavrsivsi sa arhitektonskim konstrukcijama za ceo zivot, zavrsio sa svim mukama tokom studija, barem na planu medjuljudskog odnosa, dodje vise predmeta vezanih za ovaj kabinet... :(

I praksa je, kao i sve ostalo, bila definisana i delimicno pojasnjena u pet do 12.

Ja sam ove godine hteo da odradim praksu u americi, u firmi za dizajn osvetljenja, sto je nesto sto je jako slabo zastupljeno na nasim prostorima. 4 meseca, placene prakse sam sam sebi nasao, i ovo bi bilo jako bitno u mom licnom napredku, ali pretpostavljam da bi i jednoj skoli poput ove bilo u interesu da kasnije saradjuje sa nekim ko ima takvog iskutsva. Zvuci malo pretenciozno, ali sa ovim poljem je zaista tako.

Uslov da bi ovo uopste izveo je bio da zavrsim sa nastavom u prvom roku, u kojem slucaju bih imao mozda 2.5 meseca za tu praksu sa zakasnjenjem na fakultet. Doduse, ja sam zeleo malo vise da zakasnim, a malo vise da radim. Bilo kakav ispit da je ostao, potegao bi onu pricu da raspust na arhitektonskom fakultetu u tom slucaju ne postoji, da se ne moze nista pametno raditi, i da se moze odlaziti samo na krace puteve, jer izmedju poslednjeg ispita 18 jula, i "septembarskog" roka koji pocinje 15og avgusta, nema ni mesec dana razlike, a za to vreme nesto mora i da se uci.

Srecom, bio sam na dobrom putu da ovo izvedem. Do aprila sam se resio svih ispita iz prvog semestra, dok sam dobar deo ispita iz drugog ili resio tokom nastave, ili sam se dobro pokazao tako da su sanse za padanje bile skoro nepostojece.

Na kraju semestra, uoci ispitnog roka, saznao sam da teoretske sanse ne postoji da se zavrsi sa svim obavezama u julu.

Praksa se branila 25og avgusta, i u pocetku nije postojao predrok. Dakle, uz vredno studiranje, i davanje svih ispita u junskom roku, opet bi ostala jedna obaveza, i to prakticno u sred raspusta, koja bi bilo kakav duzi plan omela.

Da stvar bude jos bolja. Profesorka Dusanka Djordjevic nije htela da prizna 4 mesecnu praksu u inostranstvu, objasnivsi da bi me jednostavno oborila ako se ne vratim da je branim tacno tada kada je zakazano, i prakticno bih zbog toga morao da obnovim godinu... Opcija je bila da doletim iz San Francisca u sred letnje sezone, odbranim praksu i vratim se na ostatak, sto je pomalo zvucalo zajedljivo.

Onda je ipak omogucen predrok, pod uslovom...

Uslov je bio da se potpise izjava, od strane studenta, da radjenje prakse u tom predroku nikako nece uticati na ispitne obaveze. Ovaj posao sa izjavom je bio jako licemeran, jer je tronedeljna praksa, u tronedeljnom ispitnom roku, morala nekako da utice na studenta... al ajde, bar je bila sansa da se zavrsi sa svim obavezama i da studentu ostane dugo leto.

Onda je pocelo. Rokovi za predaju elaborata, i odbranu, su ispomerani, te se moglo ispratiti ili uz prisan kontakt sa vecim brojem studenata, ili uz kampovanje ispred kabineta.

Ja sam nazalost ovo propustio, jer nisam stigao da dam sve ispite u junu, spremim usmeni iz istorije umetnosti (i dobijem dve desetke) i odradim praksu. Da rok predaje nije bio pomeren 10 dana unazad, mozda bih i stigao...

Praksu sam onda radio tokom leta, i branio juce, u ponedeljak 25. avgusta.

Interesantno je da se ovo sve odvija u kabinetu, odnosno departmanu za gradjevinski menadzment, gde se drzi i predmet zvan "organizacije gradjenja". Dakle, ovde se studenti uce organizovanju i menadzmentu. Kako naciniti funkcionalno gradiliste, kako biti ekonomican, kako organizovati ljude, resurse i sl.

Ovakav kabinet je objavio 4 razlicita datuma, na cetiri razlicita mesta, za cetiri razlicita termina, predaje elaborata za praksu. Prvo je bilo 25 avgusta, pa 16og, pa 21og pa 22. u 9 sati. Prvo je stajalo obavestenje na sajtu da je doslo do izmene, pa je zatim uklonjeno. Zatim je u planu za ispitni rok stajao drugi datum. Na kraju je nekako odredjen taj petak, 22. avgust u 9 sati, da bi na taj dan, vecina studenata ako ne i svi, zatekla obavestenje na vratima kabineta da je zapravo pomereno za 12. Zasto bi neki asistent ustajao u 9 sati i dolazio na fakultet u toplim letnjim danima kada prima veliku platu i kada radi za studente koji skupo placaju svoju skolu...

Odbrana je zatim zakazana za posle vikenda, ja sam branio prvog dana.

Moj elaborat je, ispostavilo se, bio tanak u odnosu na druge. u 3 radne nedelje, probio sam okvir od 4 ECTS kredita za praksu. Posto su uputstva na zadatom formularu bila jako kratka, i nisu spominjala obim elaborata, vec su samo davala neke jednostavne odredbe, nisam se preterano puno potrudio oko elaborata. Zapisao sam sta sam radio svakog dana ali sazeto (za razliku od ovog bloga), zaboga crtao sam i to nesto vrlo monotono, nisam mogao da opisujem svaku liniju koju sam vukao, vec sam rekao da sam vukao linije...

Projekat sam ilustrovao renderom koji sam uradio u okviru prakse, tehnickim opisom i sa nekoliko crteza. Osnovu projekta nisam smeo da stavljam, zbog instrukcija investitora. U americi bi se ovo zvao copyright law, i verovatno ne bih smeo nijedan dokument da iznesem iz biroa...

Uostalom, zasto bi biro u kome sam radio praksu dao na tacni svoje projekte nekim tamo asistentima na fakultetu koji su im ionako konkurencija?

Pored tog elaborata, nacrtao sam jedan detalj sa projekta. Morao sam dodatno da ga crtam, jer za potrebe projekta on nije bio potreban, bio je potreban samo za praksu, odnosno elaborat (sto mi je dodatno oduzelo vremena). Nisam napisao opis detalja, niti kolicine za materijale, kako je bilo zatrazeno u zadatku, pa sam na odbranu poneo predmet i predracun celog projekta. Razumeo sam da se brani taj detalj, odnosno da se nesto o njemu prica.

Usao sam u kabinet, i seo pred asistenta koji je odmah poceo sa jednostavnim pitanjima. Gde sam bio, kakav je to biro, sta sam radio... dakle sve ono sto lepo pise u mom elaboratu i sto bi znao da ga je otvorio. Tu sam zakljucio da nije bitno ono sto se u njemu nalazi nego da se znanje meri na kilo. Prokomentarisao je kako je ovo moje tanusno, i napisao mi ocenu osam. Nisam odma ustao vec sam se malo pobunio, i pitao zasto tako slaba ocena kada je merilo 10, eventualno 9, rekao je da se nisam dovoljno potrudio.

Trud se pored tih 120 sati rada u birou, za 118 sati ECTS kredita svodi i na stampanje i heftanje kilograma papira u jednu fasciklu. Trazio sam da mi pokaze, ako je moguce, neki ugledan elaborat. Primerni elaborat je pisan fontom 14, za razliku od mog fonta 10 i sadrzi otpirilke sve ono sto sadrzi i projekat. Dakle, ono sto klijent arhitekti plati, i dobije u 9 primeraka, student uzme jedan za sebe i nagura sve u fasciklu za praksu.

Na to sam dohvatio predmer i predracun za projekat koji sam ja radio i pitao da li mogu to sad da priheftam, bice deblje. Na to se asistent nasmejao i rekao "pa da to je otprilike to, ali to ste trebali da uradite pre, ja sad gledam ovo ispred sebe a to je tanko".

Na to sam odgovorio "pa mogao sam da stavim i osnove, i crteze u vecem formatu, pa da ih savijem, ali jednostavno mi nisu dali da to iznesem iz biroa".

"Pa, vi ste imali pristupa njihovim racunarima, sto niste uzeli?"

err... jel mi je on upravo rekao da opljackam biro u kom sam radio, i naljutim investitora koji mozda ima obicaj da u poslu stanogradnje resava nesuglasice pucanjem u kolena?

Zasto se ocena za 120 sati rada svodi na to ko opremi profesorku Dusanku Djordjevic, i njene asistente sa sto vise projektne dokumentacije konkurentnih biroa? Zar nije dosta sto sve poslove grabe za sebe, sto koriste te pozicije na fakultetu i titule da bi se poslova dokopali? Zar nije dosta sto su im na raspolaganju studenti da rade ne prijavljeni za 200e kao sto rade kod Brane Mitrovica i Mise "djavola"?

Mrzim ovu odvratnu skolu, i ove odvratne ljude.

2 - 3 % moje diplome je... prespavano

2008-07-18T17:24:00.000-07:00

Bolonja podrazumeva prihvatanje tzv. ECTS, ondosno kako je kod nas preveden ЕСПБ sistema.

U najkracim crtama, ovo uvodi koncept vrednovanja vremena u naš sistem (znate ono, "vreme je novac") i koncept opterećenja studenata.

Zamisao ovog sistema je da se na studijama arhitekture, akcenat baci na... pogodili ste, ARHITEKTURU!

Do sada je, uopšte, na svim našim fakultetima, praksa bila da se predmeti usko vezani za struku zanemaruju, jer na tehničkom fakultetu postoji neki veliki profesor koji drži neku ekonomiju, sociologiju, opštenarodnu odbranu ili šta već, kod koga Bog zna za 10, profesor za 9... i tako dalje, valjda shvatate o čemu pričam.

Rezultat toga je bio težak ispit, iz oblasti koja studente ne zanima nešto pretereano i predstavlja im problem. Konkretno na arhitekturi, zanimljvije je raditi projekte nego učiti neku sociologiju ili ekonomiju, matematiku, fiziku i sl (ne kažem da nije potrebno, ali to je druga tema).

Čak i da ne uzmemo ovako banalan primer, dešava se da se mnogi predmeti koji su bitniji*
padaju pod senku onih manje bitnih* predmeta, jer su jednostavno ispiti iz tih manje bitnih predmeta nepoloživi, a projektovanje uvek može da se smulja i zbrza kako bi se, statistički gledano, položio još jedan ispit.

*ovo nisu moje definicije, fakultet je konačno uvođenjem ECTS sistema odredio da su neki predmeti jednostavno manje bitni od drugih. Nema više onog komunističkog, svi smo jednaki ali eto neki su malo jednakiji. Razlika je sada i zvanično ustanovljena!

E sad, ECTS sistem pokušava da reši ovaj problem, uvođenjem jedinice za meru vremena i količine gradiva, ta jedinica se zove "ECTS kredit". Celokupna diploma, gradivo, nastava, studije, su sada smeštene pod jedan vremenski okvir, i podeljene na ove jedinice.

Bachelor diploma ima 180 kredita, master 120.
Jedan kredit vredi bilo gde između 25-30 sati (ovo izgleda zavisi od škole do škole, ali standardom je izgleda zadat ovaj okvir).
Svaki predmet dobija određen broj kredita. Na osnovnim studijama, na arhitektonskom fakultetu, najveći predmet je studio projekat (konačno) sa 12 kredita, a najmanji nose po jedan kredit.
Na našem fakultetu, kredit podrazumeva 28 sati.

Uzmimo za primer predmet od jednog kredita:

Imamo predavanje koje traje sat vremena (u praksi 45 minuta ali mislim da se to ne kompenzuje, računa se ceo sat) u 15 nedelja, što znači da 15 sati od 28 odlazi na predavanja. Preostalih 13 sati obuhvata rad kod kuće, kolokvijume, pripremu ispita i ispit.

Ovim primerom, jasno je da sada postoji ocigledna razlika izmedju predmeta koji nosi 1 kredit, poput recimo integrativne zaštite (prva stvar koja mi pada na pamet) i recimo studija koji nosi 12 kredita.

Ovo znači da svake nedelje, ako provedem 16 sati radeći studio, trebalo bi da provedem manje od 2 sata radeći integrativnu zaštitu, što podrazumeva prisustvovanje predavanju, i eventualno još toliko nekog rada kod kuće.

Problem naravno ovim nije rešen. Novi nastavni plan nije napisan izpočetka, već je onaj stari samo ogoljen.

JA sam prebačen na neki prelazni plan, pa sam imao prilike da iskusim i stari sistem, pa zatim delimično taj novi (sa svim problemima) i sad nakon dve godine, i taj novi u potpunosti.

Prve godine, izgleda da se niko nije obazirao na te vremenske okvire, i suštinu reformi, te se dešavalo, da cenjeni gospodin profesor iz opštenarodne odbrane (uzimam ovaj nepostojeći predmet za primer gluposti, a kako bih izbegao imenovanje konkretnih predmeta) i dalje smatra da je opšte narodna odbrana najbitniji predmet za arhitekte, i zahteva da se obimno gradivo nauči, i ispit mora da se polaže 17 puta, što sve oduzima vreme.

Samo sada, u novom planu, uvedeno je pravilo ograničenog broja izlaska na ispite, i uslov za upisivanje naredne godine je čišćenje godine. Nema više da se odsluša predmet, pa posle da se prenosi, jednom kad se odsluša, mora da se da, ili se ponavlja.

Ovo naravno, predstavlja ogromni pritisak, te se svi ispiti, bez obzira koliko mali ili veliki moraju položiti u svega par rokova. Sad cu dati ipak i konkretan primer - razvoj arhitekture i naseljavanja.

Tokom prve godine, predavanja su trajala po 4 sata. 30 nedelja puta 4 sata, to je već samo po sebi više od 4 kredita, a toliko je ceo predmet nosio ako se ne varam (ovo je za nas bilo, a i dalje jeste, klizno). Zatim, imali smo obavezne kolokvijume, bez kojih nije mogao da se dobije potpis, oni su tada bili na nivou na kome je sada ispit iz ovog predmeta, samo još obimniji - u prevodu, još dosta sati za pripreme ajde neka bude još jedan kredit.

Zatim, sledio je još jedan semestar, tokom kog je u 15 nedelja bilo po dva sata predavanja, što je još jedan kredit. I na kraju svega toga, ispit, koji se srecom polagao u nekoliko vanrednih rokova jer je bio užasno obiman i niko nije uspeo da ga spremi pored svih ostalih obaveza (pre se ovo mahom prenosilo).

NA KRAJU, DOBIJEMO PREDMET KOJI JE DALEKO PREMAŠIO SVOJ ECTS OKVIR.

Pitate se, "pa šta, ja sam studirao 7 godina, što je bio prosek pre, polagao sam ispite gomilu puta, i ja sam premašio okvir". Pa, nije tako jednostavno.

Upravo to što se arhitektura pre duže studirala, znači da su studenti bili preopterećeni, jednostavno bilo je puno obimnih i teških ispita, koji nisu mogli da se daju u normalnom okviru.

Kada bi se to pretvorilo u ECTS kredite, ispalo bi da 5 godina studija nije 300 kredita, vec 500, a donedavno se pričalo o ne priznavanju dipl. ing kao mastera, što bi značilo da se tih 7 godina studija, ispita poput drveta i metala, poistovećuje sa 180 kredita ove "bolonje".

Problem u novom sistemu je što, i da hoćemo, ne možemo da probijemo okvir od nekih 20 sati dnevno, bez ozbiljnih zdravstvenih posledica. Dakle, od prvog, do poslednjeg roka, postoji fiksan broj sati, i bilo kakvo prekoracenje na jednom mestu ide na uštrb nekog drugog.

Tako da se opet vraćamo na staro, sa jednom razlikom:

Ovaj put, ako na primer, eskiviramo studio od 12 kredita, i dobijemo manju ocenu, ona ima mnogo veću težinu nego 12 drugih predmeta.

Jedna šestica na studiu, jedva može da se popravi i ako bi se dobile desetke na svim drugim predmetima. Pre se prosek računao aritmetičkom sredinom, sad svaki predmet ima svoj koeficijent.

Normalna praksa bi bila - zapeti i raditi na studiu, ono zbog čega se i studira, ono što bi svima trebalo biti zanimljivo, dobiti dobru ocenu. Ako bilo šta treba da se žrtvuje, to mogu biti drugi predmeti, gde razlika izmedju ocene 6 i 10 nije velika, maltene zanemarljiva u velikoj slici.

Ali to nije tako lako. Vraćamo se na ono bog zna za 10, profesor za 9... a student, mora krv da oznoji da bi dobio bednu prelaznu šesticu.

Tehnički govoreći, dobiti prelaznu ocenu, izlazi iz okvira predmeta, odnosno, mnogo je više vremena potrebno uložiti da bi se tri puta polagao neki ispit nego što taj predmet ima u okviru ECTS kredita.

Na primer, ove godine, jako velikom broju studenata je za junski rok, ostao veliki broj predmeta iz zimskog semestra, jer nisu stigli da ih polože u januaru i aprilu. Ovo znači da je neko pogrešno procenio taj vremenski okvir kome je prosečnom studentu potrebno da spremi ispit (sama definicija ECTS kredita), i da je on jednostavno prekoračen.

Ispiti iz zimskog semestra su se održavali pre studija, (što po pravilu ne bi trebalo) i samim tim su zalazili u vremenski okvir potreban za izradu zadatka iz studija. Nek mi neko sada kaže da to nikome nije uticalo na rezultat rada za studio.

da li je ovo sve problem ili ne, zavisi... nekada može studentu da ide na ruku, a nekada može baš da mu se obije o glavu, ali nije u redu u svakom slučaju.

Sa jedne strane, svako ko osigura sebi dobru ocenu iz jednog jedinog predmeta (studio) ne mora da brine o proseku, i može vrlo traljavo sve ostale ispite da odradi, samo da ih položi, i na papiru, na kraju on će imati dobar prosek. Problem u tom slučaju je doduše, ako nešto ne može tako lako da se odradi za prelaznu ocenu. MADA sada je već trend da se za 6 maltene ništa ne mora raditi.

Sa druge strane, recimo da imamo nekoga ko bi pre da se bavi recimo istorijom arhitekture, ili nečim drugim, što je u novom nastavnom planu zanemareno (dodelom malog broja kredita u odnosu na ostale predmete). Ta osoba može malo više vremena i truda da uloži u jedan, zanemareni predmet, po cenu oduzimanja vremena na nekom drugom predmetu koga škola sada više ceni.
U pogledu proseka i svih beneficija koje to nosi, ovakav student je samo na gubitku. Jer je dobra ocena iz tog predmeta zanemarljiva u odnosu na druge.

A na kraju, NAJBITNIJE. Dosta tih malih - sada zanemarenih predmeta, PREDSTAVLJAJU PROBLEM. Primera radi, ja sam ove godine najviše puta izlazio na ispit za predmet koji nosi 1 kredit, i koji je imao ukupno četiri nedelje predavanja, dok sam sve ostale ispite, obimnije barem na papiru, dao iz prvog puta.

Nekada bi dodatnih sat vremena nedeljno za neko predavanje ili vežbe, DOBRO DOŠLO!!!

Ispod ovog članka je članak o KKPM-u - predmetu u kome se beton sluša 4.5 sata a vežba 9, a drvo i metal se slušaju po 3 sata, a vežbaju 6... Ja sam imao neki urbanizam na drugoj godini, gde se nijednom nisam stigao konsultovati sa asistentom jer jednostavno nije bilo vremena da u 45 minuta sasluša sve studente, šta više jedva je stizala petinu sale da poseti, a nije bilo nikakvih saradnika u vidu demonstratora.

Eto, nekada bi dodatnih sat vremena predavanja, ili konsultacija, olakšalo polaganje nekih ispita. Možda ne bi ostajali za jun, pred studio, možda bi se uz malo više objašnjenja, takvi ispiti položili iz prve...

I sad, nakon ove poduže priče, da zaključim članak, osvrtom na temu. Studio, od 12 ECTS kredita, se vežba svake nedelje u dva termina, po 4 sata...

Pošto se mahom održava u prvom terminu, odnosno od 8:00 ujutru do 12:00, usmeni dogovor je da se ne počinje sa radom pre 9:00. U praksi, ovo znači da je u 9:00 sala prazna, i da tek počinju da se pojavljuju studenti. Negde, gde se malo ozbiljnije radi, nastavni kadar dolazi u 9:15, a negde sve to ne počne pre 9:30, ako ne i kasnije...

matematika

15 nedelja puta sat do sat ipo, puta cetiri semestra.... 4-6 kredita

4-6 kredita od 180 kredita, je onaj procenat gore

toliki procenat diplome mi provedemo u krevetu

toliki procenat je dovoljan za još jedan obiman predmet, ili da se raspodeli na nekoliko predmeta koji su stvarno problematični... koji imaju previše materije u premalom okviru

laku noc, dobro jutro

Kako Bolonja pravi idiote...

2008-07-08T05:53:00.000-07:00

Juče sam polagao poslednj ispit u ovom roku. U pitanju je tzv. "KKPM", odnosno na srpskom - konstruktivne karakteristike primenjenih materijala.

Za one malo starije, ovaj predmet objedinjuje drvene, betonske i metalne konstrukcije u jedan jednosemestalni predmet, vredan tri ECTS kredita. Ovo znaci da se cela nauka ova tri tipa konstrukcija prelazi u 45 minuta predavanja i sat ipo vezbi nedeljno, da bi ukupno doslo do nekih 4.5 sati predavanja iz betona, uz 9 sati vezbi, i po 3 sata predavanja iz metalnih i drvenih konstrukcija uz 6 sati vezbi.

Sad se sigurno pitate "sta $@%#^#^@ moze da se nauci za ukupno 3 sata predavanja", ali odgovor verovatno vec znate - nista.

Za one ne mnogo starije - trenutne apsolvente (apsolventi vise ne postoje u novom sistemu) odnosno studente koji su se upisali pre 2003e, ovo predstavlja jedan od vecih problema jer je prolaznost na ispitu iz predmeta "drvo metal" skoro jednaka nuli.

U retrospektivi, ne znam iz prve ruke i voleo bih da neko ovo malo detaljnije objasni, ali koliko sam razumeo, ova dva predmeta ("beton" i "drvo metal") su bili veoma komplikovani i ozbiljni. Za pocetak, radili su se najmanje po dva semestra svaki. Pretpostavljam da se radilo individualno, pretpostavljam da je bilo dosta grafickih radova kao i dosta kolokvijuma, da bi se na kraju zavrsilo sa ozbiljnim ispitom koji se sastojao iz pismenog i usmenog dela. A na kraju svih krajeva, da bi dosli do ispitnih rokova gde od 200 studenata, jedan polozi pismeni, i padne usmeni....

Porazavajuce je kako su ti predmeti sada srozani:

Vezbe se rade u paru, i posto je predmet na drugoj godini, u cetvrtom semestru, i posto do njega dolaze mladi studenti koji su u zivotu prosli kroz samo jedan, slican, "crash course" iz mehanike i statike, moze se reci da je gradivo veoma jednostavno.

Posto se moja regularno upisana treca godina sastojala iz predmeta sa druge i trece (modifikovani plan), imao sam dva predmeta u istom terminu, jedan od njih je bio ovaj. Moj par, posto je slusao mnogo manje predmeta ove godine, preuzeo je svu odgovornost na sebe, i odradio sve vezbe. Tako da eto, moguce je dobiti 14 poena od ukupnih 100 koji formiraju ocenu prstom ne mrdnuvsi (iako nisam na to bas preterano ponosan, ali barem mogu ovo da pricam iz prve ruke).

Dalje, ocenu cine 3 testa, ili testica, koji se odrzavaju posle svaki odslusane/odvezbane oblasti i nose po 12 poena, da bi se tokom nastave dobilo ukupno 50.

Testovi... su najblaze receno bili smesni.

Iz betona, sastojao se od mozda nekih 20ak pitanja, a ukupno u svim grupama u opticaju nije bilo vise od mozda nekih 30ak. Posto se naravno svi studenti dokopaju testova od prosle godine (jedina stvar gde smo izgleda solidarni) ovi testovi ne predstavljaju nikakav problem. Dovoljno je jednom procitati te zadatke, i uzeti sve poene.

A da, zaboravih, pitanja su kratka, odgovori su na zaokruzivanje pod ABCD, sa jednim... tacnim... odgovorom.

Iz metalnih konstrukcija, bukvalno je bilo dovoljno procitati ukupno 15 pitanja koja su bila u opticaju, 5 minuta pred test, i odgovoriti na sve tacno.

Jedino je drvo bilo malo inovativnije, pa su pitanja bila promenjena.

Tako nakon ovih par sati predavanja i vezbi, ovih "testova" dolazi se u proseku do nekih 40-50 poena, sto je jako blizu prelaznoj oceni.

Sledi ispit.

Ispricacu svoj slucaj.

U ponedeljak 7 jula u 10 sati se odrzava ispit. Na raspolaganju nemam cak ni dovoljno skripti, jer sam prestao da radim vezbe pa mi nisu ni trebale. Ucio sam tako sto sam sedeo ispred kompjutera, igrao civilzaciju 4 i drzao otvorenu... mada cesto i zatvorenu, skriptu ispred sebe.

Poceo sam da ucim u subotu.

I tako dok sam u ulozi Dzingis Kana, slao svoju zlatnu hordu da osvaja poznati kontinentalni svet, skripta je stajala otvorena ispred mene, i izgleda, sama se ucila.

Nabavio sam neke primere zadataka iz proslogodisnjh rokova, i pokusao da ih resim. Nisam koristio olovku i papir doduse, vec onako, malo napamet, malo na preskok.

Posto je na ispitu dozvoljeno koristiti apsolutno sve sto vam padne na pamet (osim telefona i zivog coveka - konsultanta) kupio sam pre ispita potrebne skripte iz ove tri oblasti.

Kad se procita ovakav uvod za ispit, pomislite da je to neka puka formalnost, i da cu verovatno da napisem kako je bilo prosto i kako ce svi to sada da poloze. E pa nije bas savim tako....

Da, jeste ispit jednostavan. Da, zadaci jesu veoma laki. Ali, isto tako, i "studiranje" pod znacima navoda i pod bolonjom je, blago receno, jednostavno. I umesto da proizvodi studente koji ce posle biti strucnjaci, inzinjeri, arhitekte, ona proizvodi jednostavne studente. Studente koji jednostavno... ne razmisljaju.

Spomenuo sam zadatke od prethodnog roka. Oni su se zasnivali na prostoj gredi, sa jednako podeljenjim opterecenjem. Pretpostavljam, da jednostavniji primer statickog problema ne postoji, osim mozda, koncentrisane sile, mada bi i onda moralo da se mozga, sa jednakopodeljenjim su cak i formule izvedene pa je u pitanju papagajski posao.

Izgleda da sam bio baksuz, jer sam odmah pomislio da je to ipak malo preterano, i da moraju da daju nesto slozenije (doduse, statika nije tema ovog predmeta), ali eto, mozda mogu da daju nesto samo malo drugacije, recimo gredu sa prepustom ili konzolu cisto da provere da li su svi oni koji su polozili prethodne predmete nesto i naucili.

Pa tako je i bilo, dosla je greda sa prepustom, u vidu prvog zadatka. Naj-obicnija greda sa prepustom, raspona l, i prepusta l/3 sa jednakopodeljenjim opterecenjem. Jednim, jedinim, sa sopstvenom tezinom vec uracunatom.

Pored ovoga, bila su jos tri zadatka, po jedan iz svake oblasti. Iz betona je bilo potrebno dimenzionisati armaturu, iz celika je bilo potrebno takodje odrediti nosac, a iz drveta dimenzionisati LLD gredu.

Ja sam poceo da radim beton, ali nisam mogao da se snadjem. I na takvom jednostavnom primeru, bunio sam se, jer nisam ovo radio dovoljno puta, ako uopste, da bih znao to rutinski da odradim. Volim sada da se salim da sam listao skripte, i gde god bih nasao stranicu sa istim slovima kao ona koja su meni zadali ja sam to prepisivao, pa brisao. Nije bas sasvim tako bilo, ali nije ni daleko od istine. Nakon sat ipo vremena proucavanja skripti, (prvi put sam na ispitu video teoriju granicnog loma) odustao sam od zadatka iz betona.

Presao sam na metal, jednostavan zadatak, sa nekoliko redova racuna. Jedini problem, ako se tako moze nazvati, u ovom zadatku je bila kontrola ugiba, koja ima malo slozeniju formulu. Ali ako covek zna da barata sa merama i jedinicama i zna sta ocekuje nije ni ovo problem. Sve ukupno mislim da nije bilo duze od 7 minuta posla.

Drvo, isto tako, zapravo, jos lakse, jer su manje formule, i tako je namesteno da se sve odmah uklopi, tako da nema nikakvih izmena za razliku od metala. Sve ukupno, 6 minuta posla. 37 sekundi da se nadje primer u skripti, i ostatak da se to prepise...

Dok sam radio ovaj zadatak, u salu je usao asistent iz Betona i najlepse objasnio kako se radi zadatak. Dakle, pored skripti, on je dosao, i objasnio apsolutno ceo postupak, i dodao jos nesto jako interesantno:

Posto je u pitanju bila greda sa prepustom, pretpostavio je da nismo imali pojma koje preseke treba da crtamo, pa nam je to saopstio... ajde da kazemo, podsetio. Onda je rekao da crtamo armaturu, i napomenuo je da je stavljamo u zategnutu zonu... i dodao je:

"nemojte tu da gresite! Ko tu pogresi pasce ispit"

Nakon cega sam ja odlutao.

Izgleda da ipak nije svestan sustine bolonje, a pitanje je da li je iko toga svestan. Tokom vezbe i nastave koje sam opisao, odnosno, testova sa ABCD odgovorima i vezbama koje eto moze neko drugi da vam radi, svaki student je jako blizu polaganja ispita. Odnosno, formirao je skoro 50% ocene.

Za dalje, dovoljan je ispit, i dovoljno je samo skupiti odredjen broj poena.

DAKLE, MOGUCE JE, DA NEKO KO IMA RECIMO 40 POENA (PROSEK) TOKOM VEZBI I KOME FALI SVE UKUPNO 15 POENA OD 50 NA ISPITU DA BI POLOZIO, ARMIRA BETON U PRITISNUTOJ ZONI I POLOZI ISPIT IZ KONSTRUKTIVNIH KARAKTERISTIKA PRIMENJENIH MATERIJALA, JER JE MOGUCE DOBITI TIH 15 POENA U OSTALIM ZADACIMA KOJI U POTPUNOSTI PRATE PRIMER IZ SKRIPTI, STO ZNACI DA JE SAMO DOVOLJNO TO PREPISATI SA SVOJIM PODACIMA

Doduse, mogu da primene one metode kao sto su primenili na razvoju arhitekture, pogaze i statut i zakon, i sustinu reformi, sustinu bolonje, sustinu ECTS sistema, i obore studenta sa osmicom. Osmica se valjda moze zaraditi bez oblasti iz betona.

Ali, nakon sto sam izasao iz sale, sreo sam mnogo kolega u poslednjem stanju ocaja. Ispostavilo se da niko nije znao da resi statiku grede sa prepustom. Niko nije znao izgleda da je momenat sila puta krak, tako da nisu dosli ni do valjane podloge za resavanje ostalih zadataka (ovi podaci su se koristili dalje u svakom zadatku.)

Da zakljucimo:

Arhitekta produkt nove skole, moze armaturom da prihvata sile pritiska, a betonom sile zatezanja, ne mora da zna statiku grede sa prepustom.

Blago nama kad ovakvi strucnjaci pocnu da nam projektuju zgrade.

Srecno!

shmarhitektura 1 - arhitektonski fakultet 0

2008-07-03T07:53:00.001-07:00

Dokaz da su promene moguće, vidimo na sajtu fakulteta.

Naša draga Mira Milaković - fantom iz prethodnog posta, dobila je i kabinet, i email, i telefon i jako... jako kratak rezime. Nažalost, i dalje izgleda ne radi sa studentima, ali Bože moj, još dosta kritike je potrebno, pa da "asistent" postane "osoba koja radi sa studentima, ali ima vremena, još je naš fakultet mlad, kolko, samo 150 godina tradicije?

Naša škola

2008-07-03T07:45:00.000-07:00

Malo humora...

U jeku studentskih protesta na nasem fakutletu (preterujem, ali bio je jedan protest..ić ) iznenadio sam se kada sam video ovaj banner na sajtu fakulteta.

Fakultet vam jasno stavlja do znanja da je to njihova škola, škola koja je tu samo zbog profesora, profesorskih titula, i otimanja studentskih ideja. Student tu nema šta da traži, njegovo je samo da plaća i da ćuti, jer to nije njegova škola, to je njihova škola.

:)

restruktuiranje bloga

2008-07-03T07:41:00.000-07:00

Ovaj oblik komunikacije nije prikladan za ovakav zadatak, pa sam shodno tome, počeo da razmišljam o formiranju zasebnog sajta, nezavisnog od blogera.

Nadam se da ću u narednih par meseci imati više vremena (diplomiram uskoro, i nisam ponosan na to) te ću se podruti da se ova ideja realizuje.

Dosta komentara se ovde izgubi u starim postovima, a dosta komentara bude nevezano temu određenog posta, već izliv frustracija koji eto, valjda je barem sad jasno, postoji kod velikog broja studenata.

Molim svakog ko piše komentare da ostavi barem neki pseudonim, pošto vidim da se negde čak razvijaju i diskusije, pa čisto da bi bar nekako moglo da se isprati.

samo da objasnim nesto vezano za iskustvo fakulteta

2008-07-03T07:25:00.000-07:00

Želim samo da spomenem da postoje studenti čije se iskustvo ovog "fakulteta" razlikuje od mog, i želim to da obrazložim.

Postoje ljudi na ovom fakultetu koje nikada nisam imao prilike da sretnem, a za koje čujem samo reči hvale. Postoje studenti koji su imali priliku da rade sa takvim ljudima, a nisu se puno susretali sa onim nastavnicima koje studenti samo kunu.

Ali siguran sam da ne postoji nijedan student koji je imao apsolutno dobro iskustvo na ovom fakultetu, u smislu da nije sreo nijednu budalu, kao sto ne postoje ni studenti, pa eto čak ni ja, koji nije radio sa nekim dobrim čovekom, dobrim stručnjakom, pedagogom i dobrim profesorom.

Jako je bitno spomenuti da ovo ne zavisi od vas, studenata! Zavisi od vaših predaka, koji prenose prezime generacijama.

To prvo slovo prezimena je jako bitno za naš fakultet, i za studentsku karijeru na njemu jer je upravo to ono što određuje da li će te iz konstrukcija zapasti kod asistenta gde nema tog grafičkog rada koji može dobiti više od 6 poena tokom semestra (od mogućih 50), ili kod nekog ko vas uči, vodi na gradilište, lepo objašnjava, i kod koga je moguće dobiti čak i maksimum.

Na ispitu to slovo može značiti razliku između sale gde se studenti izbacuju jer drže flašu vode na stolu, ili gde se gleda u stranu na prepisivanje.

ali ono na šta se na kraju sve svede:

LJUDI, JEDNOM STUDIRATE, I JEDNOM PROLAZITE KROZ FAKULTET, AKO JE NEKO BIO TE LOSE SRECE, PA JE ZAPAO SAMO KOD BUDALA ILI VECITU SMENU KOJA MU NE ODGOVARA, TAJ IMA PRAVO DA KAZE DA JE OVA SKOLA LOSA

JEDNA TRULA JABUKA KVARI CELO BURE

ZATO POSTOJE STANDARDI, ZATO SE TI STANDARDI I NIVOI ODRZAVAJU,

UPRAVO ZATO DA SE ISKUSTVA NE BI TAKO DRASTICNO RAZLIKOVALA

Zato molim vas, izgovore i opravdanja poput "pa to se eto desilo samo jednom, dva put tri put, ili te godine, dve godine, tri godine za redom" zadržite za sebe. Tri godine lošeg iskustva je dovoljno da neko kaže da se školovao u jako lošoj školi, ma kakav harvard ona danas bila (a nije.. da se razumemo).

I samo za kraj, voleo bih da neko napiše iskustvo sa Master studija, koje treba da koštaju 4500 evra po godini. Tu nije u pitanju samo sala i asistent, već čitav smer, koji vam neko drugi diktira. I koliko sam razumeo, može se desiti da neki teoretirčar urbanizma, neko ko bi samo time u životu da se bavi, zapadne na konstruktivni smer gde bi crtao i računao svaki šraf u detalju, i obrnuto...

Kontrasti...

2008-04-17T13:41:00.000-07:00

Bas dugo nisam pisao, jer trenutno ovaj fakultet crpi svu snagu iz mene, a bogami i blog mi pravi probleme na istom tom fakultetu, ali nema veze sve ide u rok sluzbe. Ako sam uspeo da nateram jednog asistenta da ostavi podatke o kontaktu i vremenu za konsultacije na sajtu fakulteta... sve ovo nije uzalud :)

Elem, danas sam se vratio sa fakulteta pod utiskom. Posto moj regularni 'modifikovani' plan obuhvata pracenje predmeta sa dve godine istovremeno, cetvrtak je za mene jedan jako interesantan dan. Pratim dva predmeta koja se preklapaju u istom terminu, i svake nedelje moram da se opredelim koje cu vezbe ili koje predavanje propustiti, i iz cega cu dobiti minus. Pride, za mene je ovo potpuno REGULARNA treca godina. Dakle nije u pitanju nekakva kazna ili 'ko ti kriv znao si da ce biti tako', vec lose (ne)isplaniran sistem.

I tako sam danas, u sred ispitnog roka, imao kolokvijume iz dva predmeta - KKPM i Urbane funkcije.

KKPM je potrebno obraditi u posebnoj temi, jer to je jednosemestralni predmet koji objedinjuje Drvo, Metal i Beton, sto su u starom sistemu bili strah i trepet predmeti, svi su se radili po dva semestra, ispiti su bili teski... a u savremenom dobu, apsolventi starog sistema koji su i dalje na fakultetu, imaju prolaznost i 0% u nekim ispitnim rokovima.

Moj test danas se satojao iz 12 pitanja na zaokruzivanje po abcd sistemu, a pritom je ponovljen od prosle godine, tako da je dovoljno bilo zapamtiti tih nekoliko odgovora sa tog starog testa i dobiti maksimum.

Drugi kolokvijum je iz predmeta Urbane Funkcije. On se odrzava samo u vidu predavanja u amfiteatru, koja traju 3 sata. Nema vezbi, postoje dva kolokvijuma, i cini mi se da se ispit radi po slicnom principu kao i ti kolokvijumi.

Ta dva kljucna kolokvijuma znacajno uticu na ocenu, ali i pored njih postoji neki testovi koji se rade na svakom predavanju kako bi se proverilo da li studenti prate predavanja...

Logiku iza ovoga nikada nisam razumeo (postojao je slican sistem i na drugim predmetima) jer, motivise studente da se ipak pojave na tom predavanju, kako ne bi gubili poene, ali onda nista ne moze da ih spreci da ne naprave haos u amfiteatru i da celo predavanje postane besmisleno.

Stvar je sto ti pojedinacni testovi verovatno jako malo uticu na ocenu tako da se i izbegavaju, amfiteatar je cesto polu-prazan, i moze se donekle reci da se predavanja mogu ispratiti.

Medjutim, ovaj veliki kolokvijum, nosti dve ocene od konacne ocene, dakle moze da znaci razliku izmedju ponavljanja predmeta ili polaganja ispita. Ovo naravno za posledicu ima veliku posecenost predavanja samo tog dana kada se taj kolokvijum odrzava.

Da napomenem, radi se o predmetu koji je na drugoj godini, te pun amfiteatar podrazumeva nekih 300 19o-godisnjaka. Da stvar bude jos gora, sam kolokvijum, koji je takodje test na zaokruzivanje i koji se radi za nekih 3:27 minuta se odrzava na kraju predavanja, tokom poslednjeg sata.

Oba puta, (danas je bio drugi) predavaci su zamolili da oni koje ne interesuje predavanje izadju, i da dodju u toliko i toliko sati kada ce podeliti testove. Prvi put je to nekako urodilo plodom, predavanje je odrzano, studenti su kasnije dosli zbog testa, svi su lepo sve isprepisivali i cela stvar se uspesno zavrsila.

Danas medjutim, nije bilo tako. U mracnom amfiteatru vladala je opsta larma, nije bas bilo kao pre dve godine kada sam slusao predmet 'oblikovanje gradskih prostora' kada su se ljudi gadjali avionima dubili na glavi, hodali na rukama i sl. ali nije bilo ni daleko od toga.

Predavac, odnosno predavacica nije umela da se izbori sa situacijom. Pricala je u mikrofon, ali to joj nije pomoglo da nadjaca galamu koju proizvodi 300 nestrpljivih klinaca. Pokusala je da cuti i da ceka da se studenti stisaju, ali ni to joj nije pomoglo jer niko uopste nije ni primetio da li ona prica ili ne prica.

Posle dva sata, stekao sam utisak da se predavacica se nadurila, i da je demonstrativno napustila amfiteatar... ali to se nekako poklopilo sa pauzom, tako da ni to nije imalo efekta.

Onda je usledilo cekanje od nekih 40 minuta, amfiteatar je bio pun studenata koji su cekali taj kolokvijum, ali nikoga od nastavnika nije bilo. Posto je ovo sred ispitnog roka, cekao sam skoro do kraja predavanja pre nego sto sam odlucio da odem. Izasao sam iz fakutleta, presao ulicu, polako poceo da se udaljavam, gledajuci na sat i misleci da nema sanse da u 10-15 preostalih minuta oni uopste podele testove tolikim studentima a kamoli jos da se sve to odradi kako treba. Misli mi je prekinuo mobilni telefon - drugar me je zvao da se vratim, posto su ipak dosli nastavnici.

U amfiteatru sam zatekao profesora, koji je... drzao neki govor. Ne mogu da kazem da je bas grdio studente, posto sam video kako izgleda grdnja u tom amfiteatru, ne mogu da kazem ni da je pokusao da ih vaspita jer se na taj nacin ne moze niko vaspitati. Vise je nekako razocarano sebi pokusavao da objasni nastalu situaciju (generalno), ja sam barem stekao takav utisak.

Posle toga, saradnici su podelili testove, i nastala je nova resavska prepisivacka skola. Sala je toliko natrpana, da se prosto mora sedeti u tudjem krilu. Kad se na to doda da postoje samo dve grupe testa, cela stvar postaje ili besmislena, ili mozda cista formalnost, posto ne vidim nacin da postoje dva testa sa razlicitim brojem poena nakon svega toga.

Nakon ovog fijaska, gospodin Hans Ibelings je imao zakazano predavanje. Sala se brzo napunila, mahom starijim studentima, (zavrsne godine, i stari apsolventi) i nekim malko starijim ljudima koji su barem delovali kao da su zavrsili sa studijama. Gospodin Ibelings je ubrzo zapoceo svoje predavanje, i u prvi mah, uplasio sam se da nista necu razumeti iako sam sedeo u trecem redu od katedre. Ocigledno je bilo da je mikrofon, koji iako radi, jako nisko postavljen tako da ne hvata glas onoga ko u njegovoj neposrednoj blizini prica. Iako se zapravo gospodin uopste nije cuo kroz razglas ipak ga je bilo moguce cuti jer se ceo amfiteatar, koji se u medjuvremenu napunio, potpuno stisao da je maltene i muva mogla da se cuje...

Predavanje je bilo fenomenalno.

Nista, to bi bilo to. Nemam zakljucak, samo sam pod utiskom ova dva dogadjaja. Napisacu neko misljenje o ovom paradoksu skupe skole, velikog interesovanja za upis fakulteta, ali posle totalnog nedostatka interesovanja za predavanja i nastavu... neki drugi put.

Prijem studenata

2008-01-18T00:45:00.000-08:00

Izgleda ovako:

Divno zar ne? Kabinet... nema, telefon... nema, email... aa, prijem studenata... hahahah, pa zar asistenti i profesori da primaju studente na arhitektonskom fakultetu? Ne budite smesni.

Bezbednost na nasem fakultetu.

2007-12-16T10:47:00.000-08:00

Kada su se oba ova tragicna dogadjaja desila u Beogradu, bio sam u Americi.

decko koji se udavio, nakon provoda na jednom od splavova
press
danas

decko koji je pao u kavez sa medvedima, nakon provoda na festivalu piva

Kada sam prijatelju rekao šta se desilo na brodu povetarac, gde sam i sam često izlazio, i kad sam mu opisao kako izgleda ta ograda na splavu, i kako ume da se zaledi metalna paluba, on je odgovorio: „strasno... ali, jel znaš da to ovde ne može da se desi...”.

Znao sam o cemu prica, jer sam vec proveo tamo neko vreme. Obratio sam paznju na ogranicenje broja posetioca u svakom restoranu, baru ili klubu, primetio sam kako su dobro obelezeni izlazi, bio sam čak i na nekim koncertima gde hiljade ljudi moraju da drže prohodne prolaze u gomili... radi sigurnosti.
Video sam takođe da svaka litica, svaka terasa ili bilo šta slično mora biti obezbedjeno.

Znam da mahom dve stvari uticu na takvo stanje u jednoj normalnoj državi - zakoni, i strah od tuzbi. Zakoni su jako rigorozni i moraju da se postuju, a tuzbe su isto tako strasne tako da se vlasnici plase onoga što se zove „liability”.

Međutim...

Kad sam se vratio u Srbiju, i kad sam ponovo poceo da pohadjam elitni arhitektonski fakultet koji kosta kao 12 prosecnih plata, obratio sam paznju na jedan detalj, o kome nisam puno razmišljao pre...

Ovo je aula arhitektonskog fakulteta, odnosno, cuveni „mostic” na spratu arhitektonskog fakulteta.

Za neupucene, to je možda najfrekventnije mesto, ako ne u toj zgradi onda barem na tom spratu. Svaki dan preko njega prođe barem nekih sest stotina studenata arhitekture (ako ne i vise), koji su na putu ka vezbama ili predavanjima, popularno je mesto za sastanke i razmenu vezbi, radova, knjiga i sl, A Takođe, VEOMA CESTO SE TU ODržavA I NEKI DOGADJAJ.

Dok sam ovo fotografisao, KMA (klub mladih arhitekata) drzao je promociju dana KMA, tako da je jedan veliki sto bio postavljen naspram ovih stubova, a takođe se nalazila i jedna velika tabla koja je blokirala možda vise od pola tog mostica.

Tokom dana, a najviše oko podneva, ovde je VELIKA guzva, i cudi me kako neko do sad nije pao dole i slomio vrat.

Zakljucak:

Nisu samo zakoni, i odgovornost to što ovu zemlju čini nesigurnom. Verujem da nasa zemlja skoluje generacije arhitekata koje nemaju nikakvu svest o sigurnosti javnog prostora. Između ostalog, svaki dan prolaze pored ovoga i rizikuju zivot...

napomena:
slike su privremene, zamenicu ih slikama na kojima se nalazi neka osoba prosecne gradje pored ovog otvora, da bi sto bolje ilustrovalo njihovu velicinu

CAAD 4 - Zakljucak

2007-12-02T10:23:00.001-08:00

Zakljucak za ovaj predmet.

Definitivno su potrebni predmeti koji poducavaju studente radom za racunarom. Moja generacija je potpuno nepismena u ovom pogledu i to se istaklo na ovom predmetu.

Trenutak kada je nama ovaj predmet dosao je potpuno nelogican.

Tokom prve godine nismo imali nijedan predmet gde je moglo da se radi na kompjuteru, sve smo morali rucno, a raznorazni glupi predmeti i zastarele tehnike su toliko vremena oduzimale da nije bilo puno vremena da se van toga nesto uci.

Onda odjednom, na pocetku druge godine, dobili smo neke nove predmete, gde je obavezan bio rad na racunaru. Za urbanu strukturu, primera radi, morao je da se preda iskucan i odstampan rad, i to ni manje ni vise nego na laserskom stampacu, i sa raznim drugim specifikacijama u word-u koje se su morale da se ispostuju.

Racunarski centar nije imao dovoljno kapaciteta za sve studente, a mi nismo imali preduslov da posedujemo racunar pre upisa na fakultet kako bi smo mogli da radimo ove zadatke.

Prvi kompjuterski predmet smo dobili nakon ovoga.

Onda, nivo na kom je predmet odrzan je, po meni barem, bio krajnje neozbiljan. Za ovo ne postoji opravdanje, jer smo na prvoj godini imali Arhitektonsko Crtanje koje nije bilo nimalo naivno, koje je ubedljivo najvise vremena oduzimalo na prvoj godini (kad se setim, ispadne samo da sam to radio) i gde su se koristili ozbiljni i veoma opasni alati. Kako sad sa smo sa toga dosli na ovu salu od predmeta, nije mi jasno.

Zatim, zasto smo radili predmet na sajtu islamske zajednice, a ne na sajtu naseg fakulteta, bezi svakoj logici.

Sajt arhitektonskog fakulteta postoji, ali ga niko ne odrzava. Postoje i neki "strucnjaci" koji primaju plate da bi ga odrzavali i da bi ga nacilini funkcionalnim ali nista se od toga nije desilo. Bili smo primorani da radimo preko sajta koji se nalazi na drugoj strani okeana, i cesto se desavalo da je sajt nepristupacan, pa smo dolazili u situaciju da se nalazimo na NASEM fakultetu, u NASEM RACUNARSKOM CENTRU, i da ne mozemo da pristupimo sajtu preko koga pratimo predmet...

Ovaj predmet je mogao biti mnogo toga, mogao je biti koristan, mogao je biti dobar, umesto toga stice se utisak da je u pitanu bila jedna neslana sala.

I'm a barbie girl, in a barbie world....

CAAD 3

2007-12-02T10:07:00.000-08:00

Ovde sam odlucio da prepolovim tekst, jer je sledeci zadatak najveci moguci apsurd sa kojim sam se susreo na fakultetu. A posto ih ima toliko... mozete misliti koliki je ovaj bio.

Week 08 - Transposition of a Sketch

U toku osme nedelje bavicemo se transponovanjem skice u prostornu kompoziciju.

Skice nastale na bazi dve muzicke teme (Jovano, Nigel Kennedy and the Kroke Band, East Meets East, ; Barbie Girl, Aqua) transponovati u prostornu kompoziciju (3D model).

U AMFITEATRU ARHITEKTONSKOG FAKULTETA, GDE SU NEKADA DAVNO OZBILJNA PREDAVANJA DRZALI OZBILJNI PROFESORI, GDE SU GOSTI PREDAVACI BILA VELIKA IMENA POPUT KENZO TANGEA, GDE SE I DALJE MOZE CUTI NEKA OZBILJNA TEORIJA O BETONU ILI CELIKU...

...MI SMO SLUSALI AQUA - BARBIE GIRL

I'm a barbie girl, in the barbie world
Life in plastic, it's fantastic!
you can brush my hair, undress me everywhere
Imagination, life is your creation

Nakon toga, zadatak je bio da se skica koja je nastala pod uticajem "undress me everywhere" pretoci u 3d model. Ovde je ceo predmet vec malo izgubio smisao posto se verovatno mogu nabrojati na prste ljudi koji su ovaj zadatak zapravo radili... i sebi, i drugima.

Sta je sledece? Modelsice - pare pare pare, i arhitektonske skice koje nastaju pod njihovim uticajem?

Week 09 - Designed Furniture

U toku ove nedelje modeliramo namestaj.

Ovoj vezbi trebalo bi da prethodi malo istrazivanje u kome cemo tragati za primerima namestaja koji su potpisali veliki dizajneri i arhitekti.

Model izabranog primera trebalo bi prikazati u ovom forumu, a fajl u 3DS formatu upload-ovati u odgovarajuci folder u odeljku Files (prema datim uputstvima o nazivu fajla, primer: chair-gehry-007, gde je chair tip namestaja, gehry ime autora (dizajnera) a 007 broj indeksa).

Ovaj zadatak je jos jedini bio i smislen, da smo mozda na njemu intezivno radili nedelju ili dve dana, i da smo zapravo nesto naucili. Medjutim, i ovde su se svi snasli tako sto su nekoga zamolili da im uradi zadatak - ja sam licno napravio oko 10 modela na obe godine za tu nedelju. Neki su totalno promasili temu pa su okacili fotografije, neki su uzimali gotove modele... i tako.

Ja sam uzeo Alvar Altoovu stolicu, izmodelovao je, napisao korak po korak kako sam to uradio i okacio u jedan drugi deo foruma, i mirna mi je savet. Nakon toga prodao sam taj model nekoliko puta na turbosquid-u i zaradio i neke parice. Zasto nesto slicno nismo mogli svi da uradimo... ostaje misterija.

Nedelje 10, 11, i 12 se odnose na "Analiticka geometrija" deo predmeta "Analiticka geometrija i uvod u CAAD".

10 nedelje bilo je potrebno naci primer ponavljanja u arhitekturi, i to je manje vise smisleno i interesantno.

11, i 12 nedelje bilo je potrebno skinuti neke programe, ukucati nasumicno slova i brojeve u polje za unos funkcije, i dobiti neku haoticnu fleku/saru.

U svetu inace vidim da je veliki hit, barem medju studentima, da se na ovaj nacin projektuju zgrade. Unosom matematickih funkcija, uz pomoc programa moze se izvesti da organska fasada ili cela zgrada sama izraste pred vasim ocima. Samo ovo nimalo nije jednostavno i zahteva poznavanje i matematike i programiranja, a sigurno zahteva i vise vremena od jedne nedelje, ili mozda cak i celog semestra.

I za kraj, ispit iz ovog predmeta.

Za ovaj ispit, bilo je potrebno da se uradi plakat, da se odstampa i da se preda. Ja sam bio oslobodjen pa nisam tacno siguran sta je trebalo da se radi, ali zainteresovao sam se za nacin na koji je bilo potrebno da se uradi zadatak. Naime, nakon citavog semestra gde smo jurili skice po internetu, slusali aqua - barbie girl, ucili voxel3d, i pravili nasumicne l sisteme... sad odjednom, moramo da uradimo plakat u corel draw-u.

Otisao sam na poslednje predavanje, da vidim o cemu se ovde radi, i iznenadio sam se kad sam cuo odgovor, sto od nastavnika sto od kolega. Dakle, ocigledno, moje pitanje je bilo "kako mozemo za ispit da radimo plakat u corel draw-u, kad nismo ucili corel draw?".

Odgovor nastavnika je bio da postavljam glupa pitanja.

Ono sto me je vise iznenadilo je komentar moje koleginice, koja je prekinula i predavanje, i nastavnika, okrenula se ka meni i odgovorila:

"Kako? Evo ja cu ti objasniti kako! Isto onako kako sam i ja mogla, i kako i ja planiram. Ne znam da radim u corel-u, niti sam ga ucila na ovom predmetu, ali ja sam se snasla, pa su mi mama i tata PLATILI KURS IZ CORELA i ja sada znam da uradim ovaj zadatak."

Pokusao sam da joj objasnim da nemaju svi mamu i tatu da im priuste kurs od nekoliko stotina evra, niti da imaju puno vremena da jos pored nekog predmeta idu na dodatnu nastavu, da bi naucili ono cemu ih predmet nije naucio, ali nije bilo puno vajde...

Sta pruza najskuplji fakultet u zemlji?

2007-12-02T08:58:00.001-08:00

Propast

2007-11-20T13:09:00.000-08:00

Od kako sam se vratio u ovu zemlju i na ovaj prokleti fakultet, sve je krenulo naopako. Imam mnogo materijala za pisanje, i nimalo vremena da pisem, a prosto gorim od zelje da to radim.

Posto bi se od ove price mogao napisiti poduzi roman, odlucio sam da primenim jednu metodu o kojoj upravo ucim na fakultetu - jasno cu definisati strukturu i ciljeve ovog bloga.

Dakle,

Cilj ovog bloga je veoma SEBIČAN, i ima pre svega funkciju podsetnika za mene samog.

DA, OVA ŠKOLA JESTE NAJGORA NA SVETU (skoro sam 100% siguran u ovo, i imam par teorija da podržim ovu tvrdnju), ali bilo ovo tačno ili ne, ko će meni da veruje kad nemam nikakav kredibilitet. Mogu jedino nekim silnim opažanjima i dopisima da dokažem da sam neko, možda jedini student na tom fakultetu koji razmišlja o problemima sa kojima se svi suočavamo, ali ni to verovatno nema neku težinu.

Druga stvar, iako sve ovo uspem da dokažem, iako je ovo aksiom, kakve koristi bilo ko ima od toga? Ja još ni sam još ništa nisam uspeo da preduzmem povodom ovoga. Nerviram se svakodnevno, i kajem se što sam do sada potrošio najmanje 2 godine života na ovom fakultetu, i što sada trošim još jednu, plus da stvar bude još gora, gomilu novca. Nisam ništa naučio, jer tu nema šta da se nauči, što nisam mogao sam, bolje, uz neku knjigu ili časopis da uradim. Mnogi tehnički/praktični predmeti su se, verovali ili ne, temeljnije radili u srednjoj arhitektonskoj školi, a i na jednom i na drugom mestu su vrlo prevaziđeni. Ovo nema rang ni dopisne škole, jer pored toga što niko sa nama ne provodi vreme na samom fakultetu, nemamo kome ni da se obratimo (samo pogledajte sajt fakulteta, ili vrata od kabineta, više od pola nema ni termin konsultacija istaknut, a kamoli neki mail ili telefon), no to je druga priča.

KAD ODEM NEGDE DRUGDE, PODELIĆU SVOJE ISKUSTVO, I MOŽDA DATI NEKI SAVET KAKO TO MOŽE BRŽE I BOLJE DA SE URADI, I ETO JEDINO TAKO NEKOME MOGU POMOĆI. JEDINO SE TAKO NEKOME MOŽE POMOĆI. IDI NEGDE DRUGDE.

Dakle, u pitanju je lični podsetnik, koji je eto, ipak javan jer nekome movo može biti zanimljivo, a nedaj bože i korisno. Nekome... negde.

Na dva mesta želim da zapišem svoje iskustvo sa svojom zemljom. Još jednom ponavljam, u pitanju je samo podrška, pošto je moj jedini cilj u životu da odem odavde. Kada budem to uradio, ako se ikada zapitam zašto sam to uradio, imaću ove tekstove da me podsete odakle sam otišao i zašto sam otišao, i to lepo složeno, stavka za stavkom.

Drugo,

Struktura. Da ne bi sve bilo toliko naporno, konfuzno i nepregledno, pokušaću ovaj blog nekako da sredim. Naravno, pod uslovom da sam uopšte sposoban da bilo šta napišem što nije naporno, konfuzno i nepregledno.

Pokušaću da podelim iskustvo sa:

zasebno svakim predmetom, opisujući nastavu, odnos profesora i asistenata prema studentima, odnos studenata prema predmetu, šta mislim da je bilo dobro (teško da će ovoga biti) i naravno, ono glavno, šta mislim da je bilo loše
uslovima studiranja, poput wc-a bez toalet papira, bravice na vratima, čučavcima i bez sapuna, u školi u kojoj se provodi i po 12 sati u toku dana, i koja je najskuplja u zemlji.
načinom na koji je sprovedena reforma školstva, pretežno nad mojom "modifikovanom" generacijom 2004.

Alumni fakulteta

2007-10-15T06:28:00.000-07:00

"OWN3D BY UGUR238 | NO WAR"

Ovaj ugur238 se izgleda bas nastudirao kad je toliko puta zavrsio fakultet. Ok. sajt je hakovan, bas me zanima koliko ce dugo da stoji ovako. Primetio sam ovo danas, 15. oktobra.

Inace, borim se za pravo da studiram na budzetu koje mi je protivzakonski oduzeto. Nemam vremena trenutno da opisujem proces, napisacu nesto opsirnije kad se ovo izgura do kraja.

2007-09-05T17:59:00.001-07:00

Shmarhitektura je, kao sto vidite, objavljena u svetu kompjutera. Posto se trenutno nalazim 10.500km od Srbije i od ovog Fakulteta, nisam bas bio u toku sa desavanjima. Za ovaj clanak sam cuo od prijatelja.

Jako mi je drago sto je jedan ozbiljan i popularan casopis odlucio da posveti malo paznje mom malom blogu i da ga malo reklamira. Zao mi je jedino sto nisam imao vremena jos tekstova da napisem, jer je ovo verovatno trenutak kada ce blog dobiti najvise poseta.

Nadam se da ce ovaj blog koristiti svakome ko ga procita. Plasim se da cu zvucati pretenciozno, ali mogu sa pouzdanjem da kazem, da sve sto ovde napisem nije samo moje iskustvo, samo sam ja jedan od retkih, ako ne i jedini koji je bio u stanju da shvati situaciju. Veruje mi, svi studenti ce doci do istih saznanja, pre ili kasnije. Primera radi, kolege sa moje generacije lupaju glavu godinu dana kasnije, neko drugi ce lupati glavu kad bude trazio posao prve godine nakon fakulteta...

Hvala jos jednom i slobodno ostavite neki komentar!!

KAKO PASTI ISPIT SA SEDMICOM (razvoj arhitekture)

2007-06-18T01:53:00.000-07:00

Cuo sam se skoro sa drugarom koji je pripadnik nesrecne druzine koja nije uspela da ocisti celu godinu, kada su se svi dovijali prepisivanjem i kupovinom radova. Ta grupa je mala, svega dvadesetak, mozda u vrh glave tridesetak ljudi, i samo je sticajem bizarnih okolnosti postala takva, jer inace mnogi zasluzuju da se nadju u njoj. Moj drugar je pao jedan deo ispita iz razvoja, iako je dao sve ostale predmete, zbog tog jednog mora da obnovi godinu, i gubi pravo na pet godina studija, sto je potpuno kriminalno. U svakom slucaju, razgovor me je podsetio na okolnosti koje su pratile taj ispit.

Dakle, nasu generaciju su retroaktivno zahvatile reforme, sto je bilo potpuno van pameti. Ali kako je u drzavi Srbiji "van pameti" normalno stanje, reforme su pocele da se sprovode bez ikakvog otpora. Svi mi koji smo se upisali 2004e godine, polagali smo ispit koji je bio ustanovljen vec nekoliko godina unazad, zavrsili prvu godinu sa sve besmislenim AC-om, zabranom koriscenja kompjutera, bez CAD predmeta, za matematikom na kojoj su se radile determinante, ispitivale funkcije i sl. a ne caskalo preko foruma i trazile slike preko gugla (znate vec na sta mislim) itd.

Najveci problem, pored toga sto niko nije imao predstavu sta se desava (niko osim mene naravno), je bio taj sto smo mi od desetak predmeta sa prve godine mogli da damo samo sest, ostali su bili vise semestralni tako da smo jedan deo predmeta odslusali i odvezbali, ali nismo imali prilike da ga zakljucimo ispitom.

Poenta cele reforme je duga prica, ali pokusacu da ukratko dodirnem sustinu jer je relevantna za ovaj blog.

ECTS sistem je nesto sto prati ERASMUS program - program koji omogucava MOBILNOST studenata sirom cele evropske unije, ukljucujuci i neke zemlje poput recimo Turske i Bugarske (doduse, Bugarska je u medjuvremenu i sama postala deo evropske unije). Srbija naravno nema veze sa ovim programom, i idalje vise od 50% studenata nije nikada bilo van granica nase zemlje. Dakle, ne samo sto mi ne mozemo tako lako da se prebacimo na neki drugi fakultet, mi ne mozemo da odemo ni u najobicniju posetu nekoj drugoj zemlji.
Dakle, primarna namera ovog sistema je da se AKADEMSKI KREDITI (pojam koji je nama potpuno stran) lako mogu prebacivati i priznavati izmedju institucija sirom evrope.

Druga bitna namena ovog sistema je RADNO OPTERECENJE studenata. U prevodu ovo znaci da je svaka obaveza izrazena u satnicama, da se svaki sat rada ceni (jos jedan potpuno stran pojam gradjanima Srbije) i uvodi jedan potpuno nov koncept u nas sistem visokog obrazovanja - bitni predmeti se cene, nebitni se manje cene. Mozda sam ovo pregrubo srocio, ali opet da se ne lazemo, svi znamo kako nasi fakulteti funkcionisu. Na arhitekturi se najvise uce predmeti poput upravo razvoja arhitekture, nesto sto bi po svemu sudeci trebalo da bude interesantno i zabavno je najveci bauk jer niko ne moze da ga polozi. I na primer, dok na arhitekturi student najvise treba da se posveti projektovanju, on je sprecen, jer mora 10 puta da izadje na razvoj arhitekture ili fiziku i materijale, ili da se posveti nekom prevazidjenom predmetu jer je uslovni, a nepoloziv je.

E sad, sve to lepo zvuci u teoriji, pa cak i u praksi na nekim mestima koja nisu Srbija, ili arhitektonski fakultet u Beogradu. Prvo, nijedan student nije bio zainteresovan ni najmanje sve do nedelju dana pred prvi ispitni rok, i tokom prvog ispitnog roka. Pa cak i posle ispitnog roka, opet je interesovanje bilo na arhitekturijadama, shmarhitekturijadama zurkama i svemu ostalom, a ne na reformama koje ce ubrzo biti jako skupe. Drugo, nije postojao nijedan zaposleni na fakultetu koji se za ovo zainteresovao, a i zasto bi, kad su svi vecinom tu zbog titule i prestiza, a ne zbog studenata, a jos pogotovo kad se uzme u obzir da su i sami studenti nezainteresovani....
Naravno, sebe iskljucujem iz ove price, jer sam ja radio ono sto su i jedni i drugi trebali da rade - citao sam dokumenta o reformama, o sistemu, o principu, a cak sam uradio i nesto sto je potpuno nezamislivo - stupio sam u kontakt sa profesorima iz cele evrope koji su zaduzeni za sprovodjenje ovog sistema...

Ukratko, problemi su se nizali jedan za drugim. Pravila i resenja su se smisljala u hodu, a u vecini slucajeva je sve bilo za juce, sto najbolje ilustruje slucaj koji se desio nedelju dana nakon upisa u narednu godinu, kada je uprava shvatila da za godinu dana nije bila u stanju da protumaci ili sroci pravila, te je zbog jedne greske preko polovine generacije IZGUBILO USLOV za upis naredne godine... nakon sto su se vec upisali.

Kad su konacno odredjeni krediti za nase predmete, delovalo je kao da imaju nekog smisla. Predmet poput projektovanja je nosio deset puta vise kredita od predmeta poput razvoja, sto znaci da projektovanje treba da se radi 10 puta duze/vise od razvoja. Vezbe traju duze, i cesce ih imamo, predavanja isto tako, kao i sve ostalo sto se radi kod kuce - graficki, seminarski, pripreme za kolokvijume i ispite...

Razvoj je u ovom slucaju dobio neki mizeran broj kredita, i pored toga sto su ti krediti oscilovali tokom cele godine (pokusavali su sve da usaglase) desilo se jos nesto, jako cudno - mnogi predmeti su nam nestali.

Bilo kako bilo, tri semestra razvoja, sa 4 kolokvijuma bez kojih nismo mogli da dobijemo potpis, predavanjima od 4 sata tokom prva dva semestra, kao i treci semestar koji je navodno prilagodjen novom sistemu, spalo je POD JEDAN PREDMET OD DVA KREDITA.

Dva kredita ne znaci nista drugo nego satnica od 25-30 sati (zavisi kako koja ustanova prihvati kredit) koji su potrebni prosecnom studentu da predje odredjeno gradivo. Prosecan student, u najgorem slucaju, treba da potrosi 60 sati za ovaj predmet, i da ga polozi.

Kad se sve sabere - 28 nedelja tokom prve godine puta predavanja od 4 sata, hm, pa i ne treba dalje da se sabira, ovo je vec duplo vise nego sto predmet obuhvata. Al ajd, da spomenem cisto i 4 kolokvijuma tokom prve godine koji su se ponavljali nekoliko puta jer ljudi jednostavno nisu bili u stanju da se spreme za njih, ceo treci semestar gde su samo predavanja trajala 28 sati (jos jedan kredit) i naravno ispit...

Ovo znaci da ako u celoj godini, koja je definisana sa 60 kredita, i odredjenom satnicom (1800 sati u najgorem slucaju) predmet od dva kredita opterecuje studenta kao da je predmet od 10 kredita. Ovo je klasicna prica na koju niko pre nije obracao paznju jer kao sto rekoh, kod nas se vreme ne gleda u satima, vreme nije novac, studiranje je bilo besplatno pa je potpuno normalno da ljudi polazu ispite po deset puta i da se godine obnavljaju.
Samo sad, suocavamo se sa problemom koji pre nije postojao. Deset sociologija vise utice na prosek od jednog projektovanja kad je u pitanju arhitektonski fakultet, sto je jako glupo, jer studentu je logicno da zanemari bitan predmet poput projektovanja, i da juri deset budalastina kojima tu uopste nije ni mesto. Ali sad, jedno projektovanje vredi kao deset sociologija, i ta jedna ocena je dovoljna da nadjaca deset drugih. Medjutim zbog idiota koji su kod nas to sproveli, NA POTPUNO POGRESAN NACIN, svaki predmet i dalje ima istu tezinu sto se tice uslova, tako da sve mora da se polozi u istom trenutku.

U prevodu, ako profesor ima previsoko misljenje o svom predmetu, i recimo za ispit iz razvoja nije toliko bitno da se nauci nesto o piramidama, ali je jako bitno da se znaju slogovi kamena u rimskom carstvu, jako je tesko poloziti taj ispit. Na kraju, nesto sto je trebalo da se radi 30 sati, radi se 150, a nesto sto mora da se radi 300 sati, radi se daleko manje, pa je samim tim i rezultat rada mizeran.
Ostecena stranka - student.

Razvoj je pored toga sto je daleko premasio satnice samim tokom predmeta, stvorio jos jedan ogroman problem kad je doslo do ispita.

U novom sistemu, OCENJUJE SE RAD TOKOM CELE GODINE, sto znaci da koncept kampanjskog studiranja treba izbrisati (eh, a kad se samo setim kako sam se radovao fakultetu kad god bi mi neki ucitelj u osnovnoj ili srednjoj skoli rekao "nisi jos na fakultetu, ovde se ne radi kampanjski").

Pre bi poenta celog semestra bila da se dobije potpis od profesora, a posle rezultat predmeta zavisi od jednog ispita. Ako se student dobro spremi za taj ispit, moze dobiti 10, iako je zabusavao tokom cele godine. U novom sistemu, pola ocene treba da nosi rad na predmetu, a pola ispit, sto znaci ako se zabusava tokom semestra, ispit moze da se uradi savrseno, ali ce opet ocena biti mala, jer se sabira sa ocenom koja se stice radom.

Na razvoju arhitekture, dobili smo 30 poena (od ukupnih 100) za pracenje nastave - 28 nedelja po 4 sata predavanja, 4 kolokvijuma (koji se na kraju nisu razlikovali od ispita) i novi semestar od 14 nedelja sa predavanjima od 2 sata. To je sve bilo vredno 30 poena, (trojka?) u predmetu koji je trebalo po zakonu da se radi 60 sati.

Ostalih 70, je trebalo zasluziti ispitom.

Ispit se u prvom roku polagao usmeno, pred komisijom. Izvlacila su se tri pitanja, iz tri oblasti (tri semestra?) i na sva tri je moralo da se odgovori da bi se ispit polozio.

Posto je profesorka dozivela nesrecu posle tog roka, svaki naredni se radio pismeno, preko testa. Test je opet obuhvatio tri oblasti, po 10 kracih pitanja iz svake oblasti, znaci ukupno 30...

E sad dolazimo do divote... '

Nakon reformi, koje je sam fakultet nametnuo, sproveo i definisao, predmet razvoj, odnosno "istorija arhitekture i naseljavanja"

NIJE MOGAO DA SE POLOZI SA MANJOM OCENOM OD OSMICE

ISPIT NIJE POLOZEN <>

Kako je do toga doslo? Jednostavno. Svaka ocena kao sto sam rekao, sada zavisi od broja poena koji se skupe tokom semestra, i na ispitu. 51 odnosno 55 je minimum za polaganje, a 100 je najvise sto se moze dobiti. Na razvoju smo dobili 30 tokom semestra, i ostalih 70 je nosio ispit.

Ako tri oblasti iz ispita nose ukupno 30 pitanja, koja nose 70 poena, dodjemo do racunice da jedno pitanje nosi 2.33 poena.
Po pravilima i zakonu koje je sam fakultet definisao I KOJA SU VAZILA ZA DRUGE PREDMETE, dovoljno je bilo uraditi 10 pitanja, i predmet bi bio polozen sa ocenom 6.

Medjutim, iz nekog razloga, razvoj je bio iskljucen iz ovog pravila, i u svakom od tri dela je moralo da se dobije najmanje 6 poena, odnosno najmanje na 6 pitanja da se odgovori, da bi se ispit priznao.

Ajde opet da racunamo, 3 celine, po 6 pitanja. 18 * 2.33 = 42

42 + 30 = 72

72 je margina za ocenu 8... Dakle, svako ko je polozio ispit, dobio bi osmicu na ovom predmetu. Izuzetci su bili samo oni studenti koji nisu dali neki od kolokvijuma, i kojima je na kraju oprosten nedostatak potpisa, oni nisu dobili punih 30 poena na semestralnom radu, ali takvih je bila svega nekolicina.

Po meni, ovo je glupo, iz dva razloga. Tesko je bilo uraditi 6 pitanja tacno iz svake oblasti jer je zahtevalo jako puno ucenja, a sve to zbog predmeta na kome nije bilo bitno da li se ima 6 ili 10 jer jedva utice na prosek, i naravno iz principa. Imali smo mnoge probleme na drugim predmetima, i tu su se slepo drzali pravila, a jedini slucaj gde bi nam nova pravila dobro dosla su zanemarili.

Jedino olaksanje koje smo dobili je da je predmet bio grupisan, tako da su dva testa sa gradivom iz prva dva semestra (sa predavanjima od 4 sata) bili grupisani, a test za gradivom iz treceg semestra koji smo pratili po bolonji je bio odvojen.

Ja sam recimo dao prva dva testa, i dobio sam jako puno poena, od 20 pitanja ja sam odgovorio na 17, i kad se to pretvori u poene, presao sam marginu za sesticu. Ali opet, bez treceg testa nisu mi priznali ispit. I uprkos tome da je bila istaknuta tabela sa rezultatima ispita, uprkos tome da je pored mog imena stajalo 60 poena, i uprkos tome da je pored te tabele stajao novi zakon gde su jasno definisane margine za ocene, MENE BI OBORILI SA OCENOM 6.

Ja sam bio zadovoljan sa tom ocenom. Nisam hteo da se bakcem da ucim glupe detalje koji me ne zanimaju iz skripti bez slika, ali jednostavno sam morao da dam i treci ispit. Odnosno, jednostavno sam morao da naucim sve za 8 inace ne bih polozio predmet.

Tako je i bilo, posle jos par rokova, uspeo sam da polozim i treci test, i naravno dobio sam 8 iz razvoja, dok je moj drugar pao....

Covek jednostavno nije uspeo sve da polozi, ali je opet zaradio dovoljno poena barem za sest. Pored njegovog imena je stajao taj broj, ali bez ocene. Jednostavno, oborili su ga sa sesticom, jer je razvoj toliko bitan da niska ocena jednostavno nije dovoljno vredna...

Rezlutat svega je da mora da obnovi godinu zbog jednog jedinog predmeta koji nije dao, a zbog obnavljanja godine gubi pravo da nastavi studije...

Obnavlja zato sto je taj jedan predmet vezan za ceo modul, sto znaci da iako se polozi 5 predmeta iz istog modula, a jedan padne, ceo modul se tretira kao nevazeci. Bez jednog modula, nema se uslov za upisianje narednih modula, tako da se prvo mora obnoviti ovaj prethodni, i onda kad se sve polozi, upisuje se onaj naredni.
I eto, u slucaju jednog predmeta koji se padne, u najgorem slucaju moze da se izgubi pravo na upis naredne godine, u najboljem slucaju gubi se pravo na upisivanje cele grupe predmeta (modul je uslov za modul - grupe predmeta).

I na kraju sta da mislim. Cela prosla godina je bila karakteristicna zbog nenormalnog broja nepravilnosti - varanja, prepisivanja, gledanja kroz prste, nepostovanja zakona od strane uprave koja ih je sama i donela... Jednostavno, shvatili su da su napravili gresku i da sad svaki student - rep koji ostane iz starog sistema donosi probleme. Zato u vecini slucajeva gledali kroz prste, okretali ledja kad bi videli da neko prepisuje i sl. ali opet ne svi. Tako da je neko mogao da izadje na ispit bez ikakvih priprema i sve da prepise, dok je neko mogao da uci i da izlazi pet puta i da na kraju opet padne. Ali ne mogu da verujem da su na kraju ipak ostali ovako pokvareni, i da su nekim ljudima zagorcali zivot, bez razloga, i ogresivsi se o svoja sopstvena pravila i zakone.

CAAD 2

2007-04-24T22:38:00.000-07:00

A sad malo o samom kompjuterskom predmetu. Ukratko - jedno veliko razocarenje i u fakultet i u profesore i u studente. Opsirnije:

Ne secam se da sam se toliko radovao nekom predavanju, koliko sam se radovao prvom predavanju iz ovog predmeta. Za uvodno predavanje, bilo je interesantno, slusali smo malo o istoriji CAD-a i posebno mi je bilo drago kad su kolege studenti imali prilike da nauce da je kompjuter u upotrebi vec 4 decenije, dok smo mi u 2004oj crtali rajsfederima. Na kraju predavanja dobili smo jedan A4 papir, sa uputstvom kako da pristupimo sajtu i grupi za nas predmet. Jedva sam cekao da dodjem kuci i da vidim o cemu se radi.

Vec sam imao nalog na sajtu, mada mi je i dalje bilo konfuzno da se snadjem i da uradim ono sto treba, online sam od '97, a kompjuter koristim od svoje 4e godine.

Ubrzo sam shvatio da je uputstvo prilicno nejasno i nedoreceno i da preskace nekoliko koraka. Posto kompjuter koristim 18 godina, a 3d grafikom se bavim vec 8, navikao sam na vrlo detaljna i jasna uputstva, zbog kojih se ponekad osecam kao debil, ali bar je uvek sve jasno, i uvek znam gde se nalazim u procesu. Ma koliko da je ozbiljan ili slozen program, uputstva i vezbe za njih su veoma jednostavna, NIJEDAN KORAK SE NE PRESKACE, pa ni onaj "LEVIM tasterom, KLIKNI... TU".

Setio sam se zasto sam, dok sam se zanimao za predmet naredne generacije, bacio samo letimican pogled umesto da se ukljucim vise u rad sajta. Toliko je bio konfuzan da pored ovolikog iskustva, nisam mogao da se snadjem.

Nakon sto sam pristupio grupi, otisao sam na prvi zadatak:

FORUMS: Week 01 - Welcome! Please introduce yourself...

Dobrodosli u elektronsko okruzenje na predmetu Analiticka geometrija i CAAD. U diskusionom forumu za prvu nedelju vas zadatak je da se predstavite sa po nekoliko recenica, kao i da prilozite jednu svoju fotografiju (velicine 150/150 pixel-a)... Posebno nas zanima na koji nacin ste se do sada susretali sa oblascu CAAD-a (Computer Aided Architectural Design)?

Predstavljanje u nekoliko recenica i prilaganje fotografije? Ummm... ok. Postavio sam par tehnickih pitanja o zadatku - kako priloziti sliku, i napomenuo da je uputstvo za pristup sajtu nejasno, te da sam imao malo problema sa snalazenjem. Nisam odmah napisao nesto o sebi, niti sam postavio sliku, jer nisam bio siguran kako. Predlozio sam da se napise detaljniji tutorijal, korak po korak, kako se ljudi nebi gubili. Moja poruka je ujedno bila prva poruka na predmetu..

Dusane, fino sto ste sve ovo pitali.
Sto se tice pisanja tutorijala za koriscenje funkcionalnosti sajta, to nije veliki problem napisati, ali je beskrajno dosadno za citanje

Primetio sam da je firefox blokirao neki popup, pogledao sam o cemu se radi i bio je u pitanju prozor za chat, dozvolio sam da iskoci i pristupio chatu. Posto inace radim na kompjuteru, i posto sam blagosloven pa u Srbiji imam broadband (ako se tako moze nazvati 768k veza) internet, ostavio sam chat otvoren, mozda neko i naidje.

Narednih par dana sam isto to radio, proveravao sam ko se registrovao, i pristupao sam chatu. Kopkalo me je ko ce od kolega doci pre, a ko kasnije, a ko uopste nece doci, jer mi je delovalo kao da nismo neka kompjuterski obrazovana generacija.

Kolege su polako... (nema sigurno, samo polako) dolazile. I poneki bi dosao na chat, sav sludjen u panici, i pitao bi sta da radi. Posto sam vec prosao kroz sve to, pa sam imao iskustva, (da ne kazem da sam pametniji) poceo sam da delim savete i uputstva svakome ko bi dosao na chat. Sve je ostalo arhivirano na sajtu, gomila zahvalnih studenata, i praznih obecanja - naime, nakon sto bih nekoga proveo kroz ceo postupak korak po korak, bili bi beskrajno zahvalni i obecavali po pivo.

Za prvih nedelju dana zadatak je uradilo jako malo studenata. Ovaj zadatak je dobijao nove unose maltene sve do pocetka naredne godine. Septembarski rok se zavrsava, a samo odjednom osvane "E cao ja sam Petar Petrovic, nemam iskustva sa kompjuterima" - sest meseci nakon sto je prosao zadatak.

Ovo je naravno bilo bas glupo, jer bi nas na drugim predmetima slali na giljotinu ako bi smo probili neku predaju.

To je bilo to. Nedelju dana rada na fakultetu, otici na sajt, otvoriti nalog, postaviti svoju sliku i napisati dve recenice o sebi.... Meni je delovalo malo neozbiljno kad se uporedi sa arhitektonskim konstrukcijama ili mehanikom... ili u poredjenju sa:

MATEMATIKOM KOJU SAM JA IMAO NA PRVOJ GODINI KADA SAM ISPITIVAO FUNKCIJE, RADIO DIFERENCIJALNE I INTEGRALNE RACUNE I STATISTIKU KOJI SU SADA ZAMENJENI CHATOVANJEM, ONLINE DRUZENJEM, I KACENJEM SLICICA SA GUGLA

Ali samo ja imam takvo misljenje.

link ka prvom zadatku, gde se moze da je trajao 6 meseci, i gde se vidi da su matrice i determimante zamenjene kacenjem slika i postavljanjem idiotskih komentara

Sledeci zadatak:

FORUMS: Week 02 - Voxelized Belgrade (2) Tokom ove nedelje studenti ce se upoznati sa programom Voxel3D.

Zadatak: koristeci Voxel3D napraviti neki prepoznatljiv objekat iz naseg neposrednog izgradjenog okruzenja. Svaki student ima pravo da prilozi samo jedan rad.

Voxel3d? Ovo je tek delovalo neozbiljno, ali cenim, mora odnekud da se pocne. Ne secam se da li je na predavanju bilo ista receno o ovom programu, tako da smo opet morali sami da se snalazimo. Voxel3d je bukvalno receno igracka od programa, sto se vidi po njegovoj ceni i njegovim mogucnostima. Program se sastoji od predefinisanog modularnog volumena, koji se popunjava sarenim kockicama. Na primer, napravi se kocka od 10x10x10 modula, i ona moze da se popuni manjim kockicama. Ako bi se slucajno presla ova kolicina, i veoma jake masine bi bile oborene na kolena.
Dakle, ovako je izgledao zadatak.

Skinuti program Voxel3d
Igrati se sa njim dok se ne izuci
Napraviti model neke beogradske zgrade, u 10x10x10 kockica.
Uraditi print screen
Koristiti paint da se slika modela izvuce tehnikom "copy+paste"
Okaciti to na forum

Ne lazem, 4-5 korak su stvarno istiniti! Posto program nije besplatan, vec kosta nekih 15ak dolara, slika modela ne moze da se sacuva iz programa (funkcija je zakljucana), te smo koristili ovaj "hack". Kasnije je neko nasao i crack za program i lepo i kulturno ga ostavio u rubrici za zadatak.

Nisam siguran da li je ovaj 'zadatak' delovao jako smesno zato sto je smesan, ili zato sto imam puno iskustva sa 3d grafikom i arhitektonskim modelovanjem. Mnenje je bilo podeljeno, neke kolege su ubrzo pocele da se krste i da se pitaju zasto ne rade nesto ozbiljno, posto oni ne znaju nista a gori im pod nogama da pocnu da uce, dok su neke druge kolege bile odusevljene sto su naucile i nesto ovako jednostavno, eto savladale su strah da ih ne udari struja kad upale kompjuter.

Po meni je jednostavan uvodni zadatak mogao da se uradi i u ozbiljnijem, profesionalnom programu, izmedju ostalog, kad smo pravili prvu maketu... NA AC-u!!! nisu nam dali 50 lego DUPLO kockica, vec ostre skalpele, flastere i gomilu hamera, pausa i lepenki. Mislim da je ovo dobra analogija - skalpel, karton lepenke i sl. cemo skoro sigurno koristiti i u praksi, lego kockice necemo. Tako isto bi i neki ozbiljni program koristili, na ozbiljnijem nivou od uvodnog zadatka naravno.

Zakljucak: Ne bi me uopste cudilo da je neki ovakav program napisao student arhitekture, na nekom arhitektonskom fakultetu, uz pomoc nekog profesora. Ovako nesto zvuci kao naucna fantastika na nasem fakultetu. Studenti da pisu programe? Istrazivanja da se rade? Boze sacuvaj. Nama su racunarski predmeti na nivou tudjih lego kockica.

LINK KA GOMILI KOCKICA

Treca nedelja:

Week 03 - "Experts" vs. "Beginners"

U toku trece nedelje trebalo bi koristiti Voxel3D (ili program po izboru) za modeliranje jednog od dosadasnjih radova iz projektovanja. Prilikom modeliranja imati u vidu mogucnosti i ogranicenja programa i shodno tome odrediti nivo detaljnosti.

Svaki student moze da prilozi po jedan ilustrovani prilog i/ili jedan i vise komentara vezanih za radove svojih kolega. Prilikom komentarisanja trebalo bi nastojati da se istaknu kvaliteti nekog modela, odnosno da se naglasi ono sto nam se dopada u odredjenom prikazu...

Samo kratko potsecanje na mogucnost koriscenja transparentnih voxela koji se dobijaju tako sto se izabere boja obelezena slovom T (Colors, Select LDraw color).

Ne znam... nemam sta pametno da kazem, na ovakvu glupost. Oni studenti koji nista ne znaju, treba da se bakcu i gube vreme ovim besmislenim programom, a oni drugi koji nesto znaju, treba da se pokazuju i hvale svojim znanjem i umecem... i verovatno da nabijaju komplekse ovim prvima.

Neki studenti su radili nove modele, neki (poput mene) su okacili one stare.

Posto odlicno radim 3d modele (jos malo pa ce deset godina, a profesionalno radim barem 5), OPSIRNO SAM OPISAO postupak izrade svojih rendera, misleci da ce nekome dobro doci ta informacija, kada shvati da sve alate vec ima na svom kompjuteru i da je izvodljivo tako nesto uraditi. Hteo sam da priblizim svoj rad onima manje iskusnima.

Zatim, poslusao sam zadatak i komentarisao sam tudje radove, krajnje dobronamerno, dajuci predloge sta se moze poboljsati a sta je dobro. Posto stranica sadrzi 400 poruka, i posto su sve haoticno rasporedjenje (zbog nedostatka uputstava) ubacio sam jednu malu sliku u svaki svoj post, kako bi prilikom skrolovanja mogao da ih nadjem i da vidim da li se neko nadovezao na njih nekim komentarom.

Zamoljen sam bio da smanjim "hiperaktivnost" i da izbacim svoju sliku.

Hiperaktivnost se odnosila na moje komentare tudjih radova (sto je bio zadatak), i moji postovi, u kome delim svoje visegodisnje iskustvo i pokusavam da pomognem kolegama morali su da se sklone (ili mozda smanje, ali ja sam ih sklonio). A moja mala slika, koja je sluzila da nadjem svoje postove u haoticnoj gomili isto je morala da se skloni.

Upozorenje

Moji konstruktivni komentari ne mogu da prodju, hiperaktivni su i sta ti ja znam (da napomenem jos jednom, bavim se renderovanjem odnosno arhitektonskom ilustracijom godinama, a najveci projekat koji sam radio je za firmu Perkins and Will, projekat od preko 30 miliona dolara. A forume takodje koristim jako dugo, i izmedju ostalog moderator sam upravo na delu foruma sa ovom tematikom, koji je skoro proglasen za najbolji forum na nasim prostorima i ima preko 10.000 clanova)...

...ali mogu ovakvi komentari. Ne moze crno beli potpis za lakse snalazenje... ali mogu slike prasica...

...ili lepe sumice...

...ili naravno ekipe sa arhitekturijade. Obratite paznju na konstruktivni komentar ispod, sa sve lepim recnikom.

Week 04 - Exploring Freeware CAAD Solutions

U toku cetvrte nedelje istrazujemo svet freeware CAAD softvera.

Vas zadatak je da se usredsredite na jedan od softvera iz ove kategorije koje su identifikovali studenti prve godine (LINK), kao i da date njegov kratak prikaz ili vase vidjenje. Tekstualni deo vaseg priloga ne bi smeo da predje desetak redova, sto odgovara visini ilustracije. Drugim recima tekst treba da bude kratak i jasan. Svaki prilog bi trebalo da sadrzi i ilustraciju koja je rezultat vaseg testiranja izabranog programa (skica, crtez, model i sl.)

Sta? Sad za nedelju dana treba da nadjemo neki besplatan program, da ga isprobamo i da damo nase vidjenje. Juce nismo znali nista o kompjuterima i radili smo voxel3d, sad treba da damo nase vidjenje. Evo dacu ja vidjenje programa u ime svih:

"Ovo je program koji ne poznajem, ne znam da koristim, i ne znam sta ce mi u zivotu."

Molim studente da svoje priloge daju kao respond na ovaj tekst zadatka, a ne na priloge svojih kolega. Na taj nacin cemo bolje pratiti hronologiju foruma. Komentare kaciti uz odgovarajuce poruke, kao i obicno. M.

Nakon mesec dana sam uspeo da ubedim nastavnika da ukljuci ovu jednostavnu recenicu u tekst zadatka, posto smo imali velikih problema sa redosledom poruka, a lako se moglo izbeci. Eto, nakon mesec dana, dobio sam svoju jednostavnu poruku, nisu bas svi obratili paznju na ovo, ali je bilo bar malo bolje. Pricam o redosledu poruka koji je nacinio bilo kakvu diskusiju apsolutno nemogucnom. Neko bi postavio recimo neku sliku, a onda bi se deset budala nadovezalo na tu poruku ali sa nekim potpuno nevezanim tekstom, 11a koja bi imala veze sa temom, nasla bi se ispod tih svih, i cesto bi bila previdjena ili zanemarena.

Week 05 - Starchitects, drawings, communication channels

Tokom ove nedelje tragamo za crtezima najpoznatijih savtemenih arhitekata (Starchitects) i pokusavamo da odredimo kojim komunikacionim kanalima pripadaju:

arhitektonsko obrazovanje

arhitektonska praksa

izvodjenje objekata (construction)

upravljanje objektima (facility management)

trziste nekretnina (real estate market)

portfolio nekretnina (building portfolio)

publicistika

...

Za izabrani ilustrovani primer odrediti komunikacioni kanal u okviru koga se odredjeni dokument koristi i dati link na odgovarajuci sajt.

Molim?!? Sta?!? Starhitekte, skice, komunikacioni kanali...? Ja sam i dalje ubedjen da je ovaj zadatak, zahvaljujuci nekoj birokratskoj greski, zalutao na ovaj predmet. Nedelju dana ucimo glup program, nedelju dana radimo u glupom programu, nedelju dana trazimo glupe programe... i sad trazimo skice?

I sta bi ste sada rekli kada bih vam rekao da je OVAJ predmet, zamenio klasicnu MATEMATIKU, i da bi smo umesto TRAZENJA SKICA POZNATIH ARHITEKATA PO INTERNETU, godinu dana ranije radili ISPITIVANJE FUNKCIJE.

LINK KA GOMILI SKICA, AKVARELA I MAKETA

Week 06 - Anim8or

U narednih nekoliko nedelja radicemo u programu Anim8or, jednom od najpoznatijih iz familije freeware za 3D modeliranje.

Anim8or mozete da download-ujete (800K) sa sledece adrese: http://www.anim8or.com
Ovaj program se pokrece kao exe fajl, tako da nije potrebna njegova lokalna instalacija.

Vas zadatak za ovu nedelju je da izaberete jedan sasvim mali segment iz vrlo dobrog i konciznog MANUAL-a i da ga prevedete na nas jezik. Ovaj prevod trebalo bi staviti u forum na odgovarajuce mesto, prema strukturi koja je napravljena, i ilustrovati sopstvenim primerom. To prakticno znaci da ono sto izaberete treba da isprobate i da pokazete kako je ispalo...

Molim vas da svoje priloge postavljate kao respond na moje poruke u kojima su naslovi pojedinih poglavlja. M.

STA JE SAD PA OVO?!? ZADATAK NAM JE DA SKINEMO UPUSTVO SA INTERNETA I DA GA PREVEDEMO SA ENGLESKOG NA SRPSKI?!?

POKUSAVAM DA SE SETIM KADA SAM TO POLAGAO ENGLESKI JEZIK PRI UPISIVANJU NA OVAJ FAKULTET. PRELISTAO SAM INFORMATOR, NIGDE NE VIDIM DA JE ZNANJE ENGLESKOG JEZIKA BIO PREDUSLOV ZA STUDIRANJE ARHITEKTURE, PREDUSLOV SU BILE SKLONOSTI, CRTANJE, POZNAVANJE PROSTORA I SL. NE ENGLESKI JEZIK.

I STA SAD NEKO DA RADI AKO NE ZNA ENGLESKI JEZIK I AKO NIJE U STANJU OVO DA PREVEDE?!

HEJ, OVO JE CAD, OVO JE PREDMET GDE MI TREBA DA UCIMO CAD, OVO JE PREDMET GDE JE NEKO TREBAO DA PREVEDE TO UPUTSTVO A MI PO UPUTSTVU DA UCIMO PROGRAM.

Week 07 - The Cube

Tema za ovu nedelju je KOCKA, u maniru izlozbe Internacinalni Stil 1927- 2002 koja je u toku u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB)...

Fotografije sa izlozbe trebalo bi staviti u poseban forum koji smo nazvali The International Style Exhibition...

U slucaju da vas zanima kako na istom zadatku rade studenti prve godine pratite sledeci LINK...

Dobro, tema je kocka. Dobro, u maniru izlozbe koja je u toku.

Dobro, znamo gde treba da stavimo fotografije sa izlozbe... mada ne znamo odakle nam (da li svi imamo fotoaparate, da li smo trebali da slikamo izlozbu, itd.).

Dobro...

ALI STA JE ZADATAK?!?!

Dobro, izgleda da niko nije shvatio sta treba da se radi, i izgleda da to nije imalo nikakve veze. Neki su modelovali svoje kocke, neki su ih crtali, neki su slali fotografije, neki su nalazili primere na internetu...

Haoticno, zar ne?
Neozbiljno, zar ne?

CAAD 1

2007-04-24T21:16:00.000-07:00

Pre nekih godinu ipo dana, kada sam upao u centrifugu 'bolonjskih' reformi, redovno sam caskao sa drugaricom iz osnovne skole koja je fakultet upisala godinu dana posle mene, nakon sto (na zalost ili srecu?) nije uspela da se upise prvi put, i razmenjivao iskustva o studiranju. Iste godine nas je zahvatila reforma, samo sto se u njenom slucaju mozda to ne moze bas tako reci, posto ona nije ni znala za drugcije te je fakultet upisala po sistemu koji je drugaciji nego sto je bio pre. U mom slucaju se moze jos mnogo stosta reci, jer ja sam upisao fakultet po jednom sistemu, studirao godinu dana, ocistio celu godinu, i jednog dana sam samo saznao da se sve promenilo.

U pocetku je naravno bio haos, ali ja sam se trudio da se sto vise informisem o faktickom stanju. Sta je zapravo novo, sta je samo nasminkano, sta je samo drugacije upakovano, sta je zaista drugcije... Pratio sam ja nacrte za taj novi sistem jos i pre nego sto je sve pocelo, ali nisam imao prilike ni sa kim da to proverim, niti da ga vidim u praksi. Secam se samo da je mnogo dobro izgledalo na papiru. Nije bilo AC-a, zamislite... PRVA GODINA BEZ AC-a!! A umesto toga su bili raznorazni predmeti sa vrlo interesantnim imenima, tipa CAD, 3d vizualizacije i sl.
Secam se isto tako da sam pomislio zasto sam se dodjavola trudio da polozim taj ispit, jer da sam pao mozda bi mi bilo mnogo bolje da sam se upisao naredne godine. Naravno, nije mi bilo ni do zivota u tom trenutku, jer je bio kraj prve godine kad sam pokusavao da uradim nesto kreativno i da isprojektujem nesto za ispit, pored besmislenog crtanja i crtanja i crtanja... i crtanja, AC-a...

Uglavnom, znao sam da je nesto barem trebalo biti promenjeno, a posto je bilo uzasno puno price o zastarelim i prevazidjenim predmetima, bilo je reci i o potpunom eleminisanju nekih.

Onda je sve pocelo, prva godina reformi. Moja generacija koja je jedva zapocela studije sa zavrsenom prvom godinom, i koja je ubacena u vatru novog i nepoznatog (ne samo studentima vec i nastavnom kadru), jos jedna generacija koja je dve godine studirala da bi joj se isto desilo, i nova generacija, koja nema veze sa starim sistemom, koja fakultet upoznaje na jedan potpuno drugaciji nacin.

Posto je navodno, ovo 'novi' sistem, prelazak je maltene nacinio celu nasu godinu nevazecom. Neke predmete koje smo odslusali, odvezbali i polozili su jednostavno izbacili, a na svim ostalim su bile potrebne nekakve ekvivalencije. Drugim recima, ako smo crtali AC 40 sati nedeljno, i sad odjednom nema vise AC-a ali ima nekog drugog predmeta, mi moramo da nadoknadimo nas AC, i ponovo da polozemo parcijalan ispit iz tog novog predmeta.

Ovo naravno nije odma bilo jasno i ocigledno, zahvaljujuci uglavnom nama - smotanim i nezainteresovanim studentima.

Da se vratim na razmenu iskustva. Moram da priznam, prvobitno sam se zanimao za predmete koji su meni zadavali glavobolje, a sad su izbaceni kao prevazidjeni i beskorisni. Dobro, kad razmislim, to su bili svi predmeti osim projektovanja i nacrtne (u nekoj meri). Tako sam pored svega dosao do matematike. Doduse, nisam imao toliko glavobolje, ali sam zavrsio sa losom ocenom. Ubrzo se ispostavilo da nova generacija uopste nema matematiku onako kako smo je mi imali... ni priblizno.

Pre svega, nema matrica, nema determinanti, nema ispitivanja funkcija, nema vektora, nema integrala... Nema bas ni vezbanja na fakultetu, vec se pored predavanja u amfiteatru, vezba preko interneta....
Podigao sam obrvu kad sam to cuo, posto je to bilo i dalje u vreme kada je na sajtu bio najavljen ispit od pre 3 godine, i kada su najavljivali predavanja koja su se zavrsila pre mesec dana kao vesti.

Prilicno sam se izdeprimirao, tako da nisam puno usao u detalje samog predmeta i nacin na koji se pohadja. Primetio sam da se ne radi preko stajta fakulteta, nego preko nekog drugog. Registrovao sam se kao clan, i registrovao sam u svojoj glavi da je rec o nekoj online arhitektonskoj zajednici, pored toga nisam ulazio puno u detalje. Isto tako video sam da postoji mnogo vezbi, mnogo zadataka, i mnogo materijala, ali nista mi u tom trenutku nije bilo jasno. Novi termini, fraktalna geometrija, krive povrsine, apstrakcija... kao da nije bila rec o matematici! Na kraju krajeva, ko bi rekao da bez matrica, funkcija, nesto moze biti matematika?

Tokom narednih nedelja, bacio bih pogled s vremena na vreme na taj sajt i na to kako napreduje predmet. A onda je zapoceo drugi semestar pod reformama. Necu sad ulaziti u detalje oko ispitnog roka i celog perioda januar-februar 2006e, reci cu samo da je bilo haoticno, sto se i dalo ocekivati. U svakom slucaju, posle tog hosa svi su otvorili pola jednog oka, ne bi li bar malo shvatili gde se nalaze u novom sistemu. Ostatak jednog ipo oka je nazalost ostao ili zatvoren, ili zrikavo gledao u pravcu zurki, arhitekturijada i sl.

Posto je narocito nas 'modifikovan' plan nastajao u hodu, niko nije znao koji nas predmeti cekaju u novom semestru. I na moje iznenadjenje, u rasporedu nasao se predmet "Analiticka geometrija i osnovi CAAD-a". Ne mogu reci da sam bio odusevljen, jer sam bio u cudu. Na pocetku tog semestra pocele su da se pojavljuju neke stvarno uvrnute stvari:

Kao sto svi koji su studirali tokom kasnih 80ih, 90ih i prve polovine 2000ih, znaju, kompjuter je smatran za olicenje cistog zla, sastavljen u 9om krugu pakla, od delova koji su nastali u vatri pakla. Fosilni profesori nisu mogli da shvate da je to samo jos jedna alatka koja sinu i rapidograf treba da zameni kao sto je rapidograf zamenio rajsfeder. A kad je kompjuter postao pristupacniji, stav fakulteta se malko i promenio, sto verovatno znaju oni koji su upisali negde u proteklih 7-8 godina. Novi stav je bio "NIKAKO PRE TRECE GODINE". AC, projektovanje, konstrukcije i sl. apsolutno nije smelo da se crta na kompjuteru, odmetnici bi snosili strahovite posledice...

A sad malo o uvrnutoj stvari.

Kad smo zapoceli drugi semestar po reformi, dobili smo neke nove jednosemestralne predmete. Od ovih bih izdvojio istoriju moderne arhitekture i urbane funkcije. Na uvodnom casu smo saznali kako se polazu ispiti iz ovih predmeta, i kako se rade kolokvijumi.

Istorija je bila interesantna, u prepunom amfiteatru MASINSKOG fakulteta, gde su bile nabijene dve razlicite godine, (cca 600 ljudi), saznajemo od profesora Ivana Kucine da se kolokvijumi rade na kompjuteru, da se za ispit modeluje jedan objekat u 3d, i da se sve salje preko interneta!

Na urbanim funkcijama, saznajemo da se seminarski rad mora napisati na kompjuteru, u odredjenom programu, na odredjeni nacin, sa odredjenim fontom, odredjene velicine, sa odredjenim marginama, i na kraju odstampan... NA LASERSKOM STAMPACU!!!

Bio sam zaprepascen, i nisam mogao da precutim te sam odreagovao, ali o detaljima neki drugi put.

A bio sam zaprepascen zbog nagle promene stava:

Bukvalno nam je do juce bilo zabranjeno da kompjuter koristimo na fakultetu ili za fakultet.
Zbog besmisleno obimnih i besmislenih predmeta, nismo imali puno vremena da se sami obucavamo za rad na komjuteru. Primera radi, ako rad iz AC-a moze da se nacrta na kompjuteru, neko ce sesti pokusavati, testirati i uradivsi rad, nauciti nesto. A posto rad iz AC-a nije mogao da se crta na kompjuteru, nego je zahtevao 40 sati bdenja i krivljenja kicme nad crtacim stolom, nije ostajalo nimalo vremena za dodatnu obuku.
Nikada nije bio definisan ili ispunjen preduslov potreban za ovako nesto, da bi se radilo na kompjuteru, student mora da poseduje kompjuter, da bi se poslalo nesto preko interneta student mora da ima pristup internetu. Jel treba uopste spominjati koliko sve to KOSTA, jel treba spomenuti silne DVOJNIKE po srbiji, jel treba spomenuti da nasi STUDENTSKI DOMOVI NEMAJU PRISTUP INTERNETU, i naravno na kraju, DA ARHITEKTONSKI FAKULTET POSEDUJE JEDNU 'LABORATORIJU' SA SVEGA 7 KOMPJUTERA NA PREKO HILJADU STUDENATA.
Obuka ili predznanje. Nigde nije bilo definisano da student treba da obezbedi kompjuter da bi mogao da studira (kad mu vec nije obezbedjen na fakultetu), nije nigde definisano da vec treba da poseduje znanje rada na kompjuteru (ispite smo polagali iz crtanja i matematike, i naravno nismo imali nikakav predmet na kome bi nas neko obucio za rad na kompjuteru... A posto se novi sistem potpuno zasniva na preduslovima i nadgradnji...

Al eto, za promenu, dobili smo i jedan kompjuterski predmet. Godinu dana crtanja i secenja lepenki je palo u vodu posto nam su sad uloge zamenjene, odjednom ne smemo vise da pravimo makete, i da lepimo paus, nego moramo da stampamo i da modelujemo. Al ajde, dobili smo kompjuterski predmet, a ne AC 2.

Komentari

2006-12-08T05:53:00.000-08:00

Upravo mi je jedna prepametna koleginica objasnila zasto niko ne komenterise moj blog. Nisam podesio da svi mogu to da rade, vec samo clanovi bloggera, sad sam to ispravio, i nadam se da je stvarno bilo zbog toga :D

Sajt Fakulteta - predavanja se mogu pratiti samo uz pomoc vremeplova...

2006-12-07T15:10:00.000-08:00

Auuu, ovom postu moram da dam prednost!

Danas sam bio na jednom jako zanimljivom seminaru, vezanom za 3d stampu, uredjaje koji za to sluze, njihovoj primeni u arhitekturi... Seminar je bio jako zanimljiv, ali organizacija je kao po obicaju bila katastrofalna. Amfiteatar krcat, nisu im obezbedili mikrofone, predavanje je bilo u periodu kad su mnogi imali vezbe i kolokvijume tako da su uglavnom prisustvovali ljudi iz 50+ kluba (profesori, asistenti i sl.) ...
Za seminar sam cuo pre nedelju dana, neko je na nekom forumu postavio program, i zastao sam kod jedne jako zanimljive stavke "stampanje studentskih radova", medjutim osim toga, nije bilo drugih informacija. Ciji radovi, kako se konkurise, ko ima pravo, koliko ljudi ima pravo, kako se pripremaju fajlovi i sl... nista.

Zato sam otisao na sajt fakulteta, ne bi li saznao vise o seminaru. Nisam odmah primetio da se radi o novom sajtu, posto je layout manje vise isti, ali neke stvari su ipak unapredjene. Odnosno, deluje mi kao da se sajt zapravo....

ODRŽAVA!!!

Naravno, prva pomisao je bila "u super, јеste da kasni nekih 5 godina ali dobro... svaki pomak na bolje je dobar".
Šalim se... nisam to pomislio, zapravo uplašio sam se. Setio sam se svih svojih muka sa tim sajtom, i pomislio sam, sad su uništeni dokazi koji su tako uredno stajali tu godinama.

Da krenemo.

Prvi put sam došao na sajt možda neke 2003e, kad sam krenuo da se raspitujem oko upisa, uslova, prijemnog i sl. Prvo sam primetio anketu "da li ste zadovoljni uslovima studiranja" gde je nekih ubedljivih 80% odgovorilo sa NE. Zatim sam otišao na vrlo upadljiv link PRIJEMNI ISPIT i saznao neke najosnovnije informacije o prijemnom ispitu. Vrativši se na početnu stranicu, video sam link ka diskusijama, međutim one tada nisu radile.

Zatim, prošle su pripreme, i moguće je da sam provero da li postoje neke informacije vezane za vreme polaganja, šta se sme nositi i koristiti šta ne, ali to nije toliko bitno. I dalje je stajala ista anketa, i dalje diskusije nisu radile (6 meseci je doduše jako malo vremena da se nešto na sajtu sredi).
Posle ispita, potpuno sam izglačao levo dugme na mišu pritiskajuci refresh u browseru u isčekivanju rezultata.
Anketa je i dalje bila 80 v 20 u korist loših uslova studiranja, i diskusije nisu radile. A da, prošlo je samo 6 dana, šta je to u poređenju sa prethodnih 6 meseci.

Tokom prve godine, nisam nešto puno potrebe imao da idem na sajt. Nijedno predavanje nije bilo dostupno na sajtu, nijedna informacija nije bila dostupna na sajtu, najave uopšte nisu ažurirali, a jednom kad su okačili pdf za neki zadatak iz projektovanja 1, to je bila noćna mora za skinuti.

Nešto se ne sećam ni da su me interesovali seminari i gostujuća predavanja jer sam uveliko šiljio rapidografe 24/7 u tom periodu (cela prva godina) pa nisam nešto puno ni istraživao sajt.
Dakle, mislim da sam bio svega nekoliko puta tokom cele godine. Jednom ili dva put sam tražio te materijale za vežbe iz predmeta i jednom sam tražio slike radova iz istog predmeta. Secam se da me je asistent Valerija Fa Milic nedelju dana ubeđivala kako slike postoje u galeriji na sajtu, a ja nikako nisam mogao da ih nađem. Na kraju, našao sam stranicu, sa svega nekoliko slika nekih maketa u rezoluciji 300x200 pixela ili tako nekako, dovoljno da se stavi na poštansku markicu...

Nakon završene nastave, tokom junskog - mog prvog - ispitnog roka, došle su i prve sede usled neažuriranog sajta...

Nešto nisam bio u toku sa tim rasporedom ispita, od ukupno šest ispita koje smo mogli da polažemo na prvoj godini, četiri sam uspeo da skinem sa vrata preko kolokvijuma, a ova dva preostala su bila na samom kraju roka. Projektovanje 1 pa urbanizam.
Zapamtio sam da je projektovanje dvadeset i nekog, što je bilo bar deset dana daleko, tako da sam uzeo da spremam taj ispit. Listao sam nojferta, crtao osnove, dimenzionisao prostorije, pamtio dimenzije nameštaja i sl.
Došao je neki 18. jun, ja sve dimenzije držim u malom prstu, samo ne znam kad je ispit... znam da je u narednih par dana, ali ne znam tačno. Naravno kao svaki normalan student dvadeset i prvog veka, na fakultetu koji košta 1500 evra godišnje (ah kad se setim dana kad je ta cifra delovala mnogo...) otišao sam na sajt fakulteta da proverim termin plan ispita.

Samo što sršani udar nisam dobio. U planu piše, projektovanje 1 - 17. jun.
"Dušane kretenu glupi, spremaš ispit već deset dana i uspeo si da ga promašiš" - rekoh sebi, i počeh cvileti. Da sam još stigao i suze da pustim, verovatno ne bih ni video da se u stvari radi o junskom roku... ali 2002e godine.

Uf, jedva sam došao sebi.

Tako pribran, uradio sam ono što svaki student dvadeset prvog veka u Srbiji radi, sedne u jedan autobus, pa u drugi, i nakon sat ipo vremena završi u zgradi fakulteta, i u nekoj prljavoj i neosvetljenoj tabli za oglase nađe svoj plan ispita.

E sad, prelazimo polako na mnogo veći apsurd.

Nisam više preko sajta proveravao kad su ispiti naučio sam svoju lekciju. Tj. sve sam očistio u junu, pa do daljnjeg nisam morao da se petljam ni sa fakultetom ni sa sajtom...

Uživao sam tako u svom dugačkom letu, sve dok nisam čuo da reforme zahvataju i mene... tako što se neko trudi da i moju generaciju prebaci na bolonju. A i za to sam saznao sasvim slučajno, od neke sirote duše koja je muku mučila sa nacrtnom geometrijom sve do oktobar n roka, pa se motala po fakultetu u tom periodu.
To je neka druga priča, ali spomenuću deo koji je vezan za sajt.

Usred tako bitnog događaja, sajt nije sadržao nijednu jedinu informaciju o reformi nastave!!!! Nisu bili objasnjeni ni krediti, ni uslovi, ni posledice, ni beneficije, ni lose strane, ni datumi kad su održana ta... ta... pa valjda su to zvali predavanja, ali to je bilo zapravo ispiranje mozga studentima (što je bilo jako teško jer ga oni uglavnom nisu ni imali).Kantastrofa.

Ta tradicija se nažalost nastavila do dana današnjeg. Sajt sadrži samo neke jako jako konfuzne dokumente o celoj toj stvari, koji služe samo da bi se ljudi zbunili. Zašto bi ste mi ovo verovali?
Pa zato što sam najinformisanija osoba o bolonjskom procesu u toj celoj zgradi. Čim je ta stvar počela, počeo sam i ja da se dopisujem sa profesorima širom evrope koji služe da profesorima i studentima približe ceo taj proces. Nakon mnogo meseci dopisivanja, saznao sam između ostalog i koje dokumente sajt treba da sadrži, pa čak i da ti dokumenti moraju biti dostupni "najmanjim brojem klikova" (čak je i to definisano!)... mi to ni dan danas nemamo.

No opet zalazim previše u tu drugu priču, otom potom.

Druga godina je naravno bila opuštenija. U stvari svaka godina gde nema AC-a je opuštena. To u prevodu znači da student arhitekture sad ima vremena i da radi neke druge stvari osim crtanja rapidografima, šrafiranja i sečenja pausa... kao recimo, umm, da čita knjige, da lista časopise, da skicira nove forme zgrada, da istražuje i između ostalog da sluša predavanja svetskih stručnjaka.

Ja sam došao do druge godine, i nisam znao da to postoji. Nisam znao da arhitekte imaju običaj da putuju po svetu i da drže predavanja mladim studentima. Mislio sam da arhitekte koje imaju veze sa fakultetima tu sede samo da bi mogli da plotuju besplatno i da bi lakše dobijali poslove.
Tek kad su kolege počele da prepričavaju super predavanja kojima su nedavno prisustvovali, zapitao sam se o čemu se tu radi, a ubrzo sam saznao šta sam sve propustio...

Taj novembar 2005 godine je bio krcat, ali krcat što se tiče gostujućih predavača, ALI JA TO NISAM ZNAO! Nekako sam uspeo da propustim plakate koji su (možda) bili zalepljeni na nekom zidu, a na sajtu fakulteta ništa slično nisam video. A evo i zašto...

Šta... stoji najava i ti je nisi video?

Pogledajte pažljivo.

Ovo gore je datum kad je vest postavljena.

Ovo u crvenom pravougaoniku je datum prvog predavanja u ovoj konkretnoj vesti.

Taj datum je 46 dana pre ovog prethodnog. Dakle, da bi nekome ta informacija bila od koristi, morao bi da izmisli vremeplov, da se vrati mesec ipo dana unazad (pod uslovom da je vest na sajtu video istog trenutka kad je i objavljena) i da prisustvuje predavanju.

Ovo je datum poslednjeg predavanja iz najave.

Dakle, prošlo je više od dve nedelje od kako je predavanje održano i tek tad je arhitektonski fakultet NAJAVIO predavanje.

MOLIM VAS KOMENTARIŠITE OVO!!!

Naravno, odmah sam počeo kampanju po raznim internet forumima, linkujuci ka vestima. Ljudi su se smejali i smejali i smejali. Nakon mesec dana trajanja kampanje, stvar više nije bila toliko smešna. U stvari, uopšte nije bila smešna. Ne zato što se izlizala, ova glupost je večna, nego zato što je neko izgleda pročitao neki od tih foruma (kakva teorija zavera a?) i onda su to promenili da izgleda logično...
A ja kreten, kakav sam, nisam to sačuvao.

Ako ovaj link radi, možete videti čuvenu najavu. -klikni me-

I čisto da spomenem, anketa je stajala sve do početka ove školske godine, a forum možda ni danas ne radi. Ispitne rokove su prvo objavili sa mesec dana zakašnjenja, a danas mislim da ih objavljuju i unapred.

Ucutah se...

2006-12-04T12:44:00.000-08:00

Moram priznati da sam izgubio inspiraciju za pisanje... sto je stvarno ZAPANJUJUCE ako se uzme u obzir da je arhitektonski fakultet neiscrpan izvor inspiracije.

Stvar je u tome sto je mnogo vremena proslo i sad je jako puno informacija nagomilano u mojoj glavi, te ne znam odakle da pocnem. Hronoloski bi bilo jasnije i logicnije, prica o reformi skolstva koja nas je zadesila prosle godine je sveza i prilicno interesantna.

Mozda bi najbolje bilo da prvo definisem cilj i svrhu ovog bloga...

Dakle:

Zelim da podelim iskustvo studiranja ovog fakulteta sa buducim studentima. Kao sto sam vec rekao voleo bih da sam ja naisao na nesto slicno, jer u svakom slucaju slusamo nesto o fakultetu od drugih. Bio to prijemni, bila to cud nekog profesora, bilo sta se polaze, odnosno sta se polagalo na ispitima... Valjda shvatate poentu.
Krajnje sebicno, zelim da se resim svojih frustracija vezanih za fakultet. Ja sam generacija koja je najvise stradala u ovim nasilnim reformama, i koja je najvise izgubila... intezivno sam pratio tok tih 'reformi' koje su ostavile velike oziljke na moju psihu. Smatram da ako zapisem svaki apsurd koji se desio za proteklih godinu dana, delovati terapeutski na mene, a opet, drugima ce pribliziti Arhitektonski fakultet i njegov kadar...
Zelim da podelim sa nekim svoje razocarenje u mlade ljude ove zemlje. Buduci da sam i sam veoma mlad, gajio sam nadu u svoje vrsnjake. Mislio sam da cu bas u fakultetskom okruzenju naci srz i buducnost ovog naroda, ljude koji misle svojom glavom, ljude sa idejama, ljude koji deluju... a nasao sam, razocarenje. Od same pomisli da ce moji vrsnjaci sutra vaziti za intelektualce, a da ce neki cak biti i 'vodje'... podilaze me zmarci.

Ipak cu ici redom, od pocetka mojih studija, pa do danas. Nazalost, neke zanimljive detalje cu verovatno preskociti, jer jednostavno ne mogu svega da se setim. A sto se tice nekih neverovatnih detalja, moracete da mi verujete na rec, jer iako sam nameravao da ponesem fotoaparat na fakultet i da uradim jednu lepu fotoreportazu, na kraju ipak to nisam uradio.

Priznao sam vec, jesam isfrustriran studiranjem, i zato nisam siguran da li uopste mogu objektivno da predstavim studije, ali icicemo na sledeci nacin: Ja cu pisati nesto, iz svoje tacke gledista, i onda kad se vi uhvatite za glavu i kazete naglas "MA DAJ!! DA LI JE OVO MOGUCE, OVAJ SIGURNO LAZE, LJUDSKA GLUPOST JESTE NEOGRANICENA, ALI OVAKO DALEKO JOS NIJE OTISLA" ostavite lepo komentar u blogu, i ja cu vam sve objasniti. Verujte mi, takvih reakcija ce biti!

Kad smo vec kod toga... molim vas, ostavljajte komentare na blogu, bilo sta, slozite se samnom, nazovite me lazovom, recite 'uf i ja sam bio u tom sosu, znam tacno o cemu pricas', 'tuzno je sto se nista nije promenilo', nesto bilo sta samo da znam da ovo sve nije uzalud!

Elitne pripreme za elitni prijemni za elitni fakultet...

2006-09-19T13:57:00.000-07:00

Pozdrav kolege arhitekti, kolege studenti i buduce kolege.

Kajem se sto ovaj blog nisam zapoceo pre tacno dve godine, kad sam poceo da pohadjam nastavu na Arhitektonskom Fakultetu u Beogradu, ali avaj... Vremeplov ne mogu da napravim, ali retroaktivno da opisem tok studija mogu, i tako cu i uraditi, jer osecam veliku potrebu da zapisem sve sto mi se desilo, i da ruzno iskustvo konacno ostavim iza sebe. Ja sam se u velikoj meri opekao, i dalje imam plikove, ali zato drugi ne moraju, i mozda ce im ovaj blog pomoci u tome. Arhitektonski fakultet ne gori burnim zuto/crvenim plamenom, ciji je sam prizor neprijatan, vec gori suptilnim, nevidljivim plamenom, koji se iz daleka (pa ni izbliza) ne vidi... ali pece isto kao i obican i ostavlja ruzne oziljke.

Mozda sam cak i pogresio u prvoj recenici, mozda je blog trebalo zapoceti jos godinu dana ranije, jer pohod na arhitekturu pocinje bas tad, u vecini slucajeva - godinu dana pred prijemni ispit. Tada se zrtvuju najbolje godine zivota, i roditelji salju decu kod raznoraznih sarlatana, nesvrsenih studenata, pedofila i narkomana i placaju im da deci drze "pripreme" za arhitekturu.
Za one koji ne znaju o cemu pricam, verovatno nemaju sta da traze na ovom blogu, jer ako imaju veze sa arhitektonskim fakultetom, ili planiraju uskoro da je imaju, ili su prosli kroz pripreme, ili ce tek proci, i nema mnog odstupanja od tog pravila. Ali ipak, pokusacu da obrazlozim...

Oko arhitektonskog fakulteta je stvorena nevidjena fama, skoro sam sasvim siguran da slicno nesto ne postoji ni kod jednog drugog fakulteta, barem ne u Srbiji. Kako smo citavu deceniju proveli u potpunoj izolaciji, sve mozemo posmatrati na lokalnom nivou, tako Arhitektura u Beogradu uziva status "elitnog" fakulteta, kao Ivy League koledzi u Americi, ili Oxford u Engleskoj.
Jos uvek nisam uspeo da saznam poreklo ovog statusa, ali verovatno ima veze sa nekim starijim, dalekim periodom, "vreme pre vremena" sto bi se reklo, i nekako je to zadrzano i do danas, i mnogi se sad pozivaju na staru slavu... Da, dok slusate price o fakultetu, sve deluje elitno - upis... hm... upis... hm...
Pa u stvari, to bi bilo to, ne verujem da se mnogo ljudi raspituje o fakultetu, nacinu studiranja, uslovima, karijeri posle fakulteta, kada su svesni koliko je tesko uopste upisati se (ili decu). Onda opet, verujem da ljudi imaju mnogo vise kontakta sa arhitektama, koji su to nekad davno studirali nego konkretno sa studentima. Barem ja mislim da je tako, i u neku ruku je to logicno, studenti, navodno malo stariji i zreliji, se uglavnom drze svoje sorte - drugih studenata, ne druze se preterano sa "klincima" srednjoskolskog uzrasta, da bi sad mogli da im prenose svoja iskustva. Roditelji koji bi da svoju decu upisu na elitni fakultet, opet nemaju puno kontakata sa studentima, pre ce biti da znaju nekog sa svoje generacije ko je arhitekta i koji je zavrsio isto to.
U krajnju ruku, i ja dolazim iz porodice sa arhitektonskom pozadinom, i ja sam saznao za "elitni" fakultet uglavnom od stare garde, potencijalno korisne informacije od studenata savremenika koje bi ukazale da se tu nesto ipak promenilo, bile bi obradjene negde na sred puta i otpisane u maniru "pa to je tezak fakultet..." od strane starih znalaca.
Ako bih se usudio jos jednom da analiziram poreklo statusa "elitnog" fakulteta, uzeo bih u obzir da su 90e bile isarane ratovima, sankcijama, revolucijama, 80e losim ekonomskim i nestabilnim stanjem u zemlji, 2000e nekim pseudo reformama, mogao bih da zakljucim da je status zasluzen pre ne manje od 3 decenije, i da se nekako odrzao i do danas. Bas me zanima da li bi se jos neko slozio samnom po ovom pitanju.

Da se vratimo na "elitni" prijemni ispit, za "elitni" fakultet. Dakle, uvek je velika navala na dobre fakultete, ali eto uprkos tom pravilu, velika je navala i na Arhitektonski fakultet. Dovoljno je reci da 600 ljudi konkurise za 200 mesta i da roditelji (po mom dosadasnjem iskustvu, vecinom su roditelji u pitanju) pocnu da panice. "Kako ce se moje zlato upisati?!" je pitanje koje pocinje da ih muci onog trenutka kad se "zlato" odluci da bi upisivalo arhitekturu. Dobro, svako ima svoje razloge, nadam se da je vecini roditelja stalo da im deca imaju sto ispunjeniji i kvalitetniji zivot, pa gledaju da im zadovolje zelje, ali naglasavam ovo "nadam se", jer ima i dosta onih kojima deca sluze za zadovoljavanje svojih bolesnih ambicija, a ima i onih elitnih gradjana, koji jedu u elitnim restoranima, voze elitna kola, elitno se sisaju kod elitnih frizera, i elitna deca moraju da im pohadjaju elitne fakultete...
Koji god da su razlozi cilj im je svima isti, tako da u manje vise isto vreme svi pocinju da deluju, svako na svoj nacin. Neki trazi veze, neko ne, ali svi, bez obzira, upisuju takozvane pripreme za ispit kod gorepomenute gospode. Posto se vec decenijama zna kakav je taj ispit, koji kvaliteti su potrebni da bi neko bio arhitekta, ili barem da bi upisao fakultet, stvorena je citava industrija ciji je cilj da kompletno anulira smisao prijemnog ispita i da iznudi stotine hiljada evra od naivnih roditelja.
Fenomen ovih priprema je stvarno fascinantan i zasluzuje mnogo dublju analizu, ali nazalost to ce morati da uradi neko ko je procitao malo vise knjiga od mene i ko nije spavao na casovima sociologije.
Ja cu pokusati da se izvucem sa malo sazetijom analizom.

Dakle, pripreme postoje, postoje vec godinama, i neki od najvecih veterana te industrije su se vec povukli i prepustili posao drugima.

Stvarno je raznolik profil ljudi koji ove pripreme drzi, mada vecina njih ima neke zajednicke osobine, i vecina ih se moze svrstati u kategoriju "sarlatani". Tu ima svega, od korektnih ljudi, preko slikara i arhitekata, pa do pitaj boga cega, nesvrsenih studenata, narkomana, pedofila (aka ljudi koji se bave amaterskom fotografijom maloletnih devojcica)... Bukvalno sta god vam padne na pamet, ne bi me cudilo da su se u medjuvremenu pojavili Alf i Spajdermen da drze pripreme za fakultet jer ne mogu da zarade dovoljno radeci ono sto inace rade.

Pripreme su skupe. Dobro ajde, sad sa novim fakultetskim skolarinama, njihova cena deluje kao sitnis za uzinu, ali nove skolarine su donete ovih poslednjih godina. Pre kad je bilo skroz besplatno, ili uzasno jeftino, a plate daleko manje, dati 1000-1500 maraka za 9 meseci priprema je bilo stvarno tesko. Pa i danas 500-600evra mnogima nije mala para, i to jos za kockanje, niko za ovaj novac ne garantuje da ce upisati necije dete, cista kocka...

Kad se sagleda neki siri plan, pripreme se mogu otpisati kao potpuno beskorisne. To je vestacki stvorena privreda, od nje nema koristi apsolutno niko osim samog pripremaca. Trecina ljudi ce se upisati, dve trecine ce pasti i to bez obzira na pripreme, jer se ionako svi pripremaju... Trecina ljudi ce zavrsiti fakultet (mozda sam i preterao sa ovom brojkom, mozda je to daleko manje) dve trecine ce odustati, ili pre ili kasnije.

Dakle, cela prica se svodi na to koliko para neko moze da ulozi u svoje dete, i zavrsavamo sa vrlo nepravednom trkom. Crtanje, matematika, nacrtna koji se polazu, kad je u pitanju osoba sa bar trunkom talenta za to sto radi, svodi se na cist zanat. Crtanje isto tako, ko nacrta 300 crteza pre prijemnog, sigurno ce ga poloziti sa puno poena, ko ne moze da savlada nijedan crtez, taj nema talenta, i nema sta tu da trazi na prvom mestu.
Dzaba sto neko moze da uradi sve te zadatke, bez ikakvog vezbanja, bez ikakvih priprema, i sto sjajno kapira prostor, perspektivu, nacrtnu geometriju, opet bez ikakvih vezbi i priprema, kad ce ga dvesta ljudi sustici mozda cak i prestici cistom rutinom, cistim zanatom.
Ovo naravno nije klasicna prica o zecu i kornjaci...
Zec ovde nije po definiciji lenj, i ja kad spominjem zeca u ovom kontekstu uglavnom mislim na hipertalentovanu decu, koja kako to uvek biva, nemaju sredstava da priuste sebi pripreme, ili slicne fancy egzibicije kao razmazena i privilegovana konkurencija.
Kod kornjace isto tako nije bas sve cisto, kornjaca u ovom slucaju ne pobedjuje SAMO svojom upornoscu, istrajnoscu, voljom, marljivim i vrednim radom, vec dobija instant prednost serviranu na tacni, samo dodati malo vode. Ako ste gledali duska dugouska, kad se takmici sa kornjacom, e pa kornjaca u tom crtanom ima oklop na mlazni pogon, ova prica je slicna... ili to, ili je start cesto kornjaci pomeren, put malo kraci i sl.

Pored ovakvih izuzetaka (hiper genija, predispozicioniranih arhitekata) i totalnih duduka kojima tu nemaju sta da traze, ostaje onaj najveci uzorak, siva masa. Njima je savrseno sve jedno da li se svi trkaju sprintom, da li svi voze bicikle, ili formule, kad su im svima isti motori, a staza ne zahteva tehnicko znanje i iskustvo... prava linija, dovoljno je samo dati gas. Pojavili se oni na prijemnom bez ikakvih priprema, ili svi sa pripremama, mislim da bi potpuno isto prosli.
Mada, i ja sam malo odlutao u domen ciste teorije, ovo bi naravno bilo u idealnom slucaju, da pripreme prate neki obrazac, tipa, "danas ucimo to i to iz matematike, sutra crtamo takvu i takvu kompoziciju." Ne naravno, ovo nije slucaj, slicnosti izmedju razlicitih priprema i pripremaca su otprilike kao i slicnosti izmedju pauka i coveka - oba stvorenja se krecu uz pomoc ekstremiteta.

Najbolji primer je tip koji je vec postao legenda, koji je dao oglas da garantuje upis deteta, jednostavno, ako se ne upise, dobije pare nazad. I tako on na pripremama nista nije radio, ali nista, apsolutno nista, nista, nije ih cak ni drzao. Veza... ne, nije ni veza u pitanju, nije covek imao nikakve veze. Pa kako je to izvodio? Nikako, jednostavno, sacekao bi da dodje prijemni, svi kandidati bi izasli, neki bi sigurno polozili jer su jednostavno talentovani, crtali su u dizajnerskoj skoli, radili matematiku u matematickoj gimnaziji ili nacrtnu u arhitektonskoj, neki bi pali jer ili nisu talentovani ili nisu nista vezbali. I...? Pa nista, tip bi vratio 20.000 maraka ovima sto su popadali, ali bi zadrzao 10.000 od ovih koji su se upisali... zar nije genijalno?

Kod najstarijeg veterana otisli su toliko daleko, da su cak i sajt napravili. Ljudi su se profesionalno posvetili ovom pozivu, ovde nije u pitanju solo projekat, ovde je u pitanju tim, biznis. Radi se u malim grupama, radi se ozbiljno, profesionalno, crtanje se savlada jednom za svagda.

Kod tipa koji se bavi amaterskom fotografijom, radi se... crta se... slikaju se mladi zenski aktovi (foto aparatom)... Ne izlaze tu neki sjajni crtezi, ne savlada se univerzalan pristup matematici, a ne obrade se bas ni sva pravila perspektive... ali postoje drugi kvaliteti. Ovde dolaze kornjace... a izlaze super kornjace. To su kornjace koje imaju turbo mlazni pogon u oklopu, i kojima je cilj pomeren na polovinu staze, a start... pa isto na polovinu staze.
Ovaj tip (verovatno koristeci kristalnu kuglu ili mu dolazi u snu) nekako zna kakvi ce zadaci biti na ispitu, i kakva ce se kompozicija crtati. Neverovatno, prvi put sam u zivotu video puskice za crtez. Skicirana kompozicija, premereni odnosi elemenata, njihov polozaj... Jos kad uzme da sprema preko 100 od 600 ljudi, stvarno se covek zapita, u cemu je poenta.

Ja sam pripremao kod lika koji je posebna prica. Tu pricu sam napisao pre dve godine, ali sad kad gledam sa ove distance... pa ovce su za sisanje. Kajem se samo sto sam i ja bio jedna od tih ovaca, a i dalje me muci taj neki moralni kodeks, ne znam bas da li bih i ja bio u stanju da i sam šisam te ovce. Naravno, voleo bih da zaradim 50.000 evra za godinu dana ne radeći apsolutno ništa osim malo druženja sa klincima, i sto je bitnije klinkama par sati tokom vikenda, ali ja bih morao te ljude barem malo da ispoštujem, ne bih im duvao duvan pravo u lice, barem toliko...

I tako... elitni prijemni za elitni fakultet se svede na to ko moze svojoj deci da priusti elitnije pripreme, odnosno, odnosno ko je ovde elitniji roditelj...
Iako sam prvog dana na fakultet dosao sa osmehom do usiju, pun entuzijazma, iako mi je bilo toplo oko srca, nije mi bas sve jedno bilo... Prvog dana sam video celu svoju generaciju na okupu, i izmedju ostalog, video sam neke ljude kojima tu jednostavno nije nikako mesto... ljudi koji su uzeli mesto nekim drugim ljudima...
Na zalost, da sam bio siromasniji za ovo iskustvo prijemnog, da je tu teklo sve glatko, ozbiljno i profesionalno mozda bi me malo teze, ili bar malo kasnije dotaklo sve ovo. Mozda bi membrana bila mnogo jaca i izdrzljivija, ovako je pukla, dosta i pre samog upisa a narocito pre pocetka studija. Jednostavno, nisam mogao da izbijem iz glave misao, ako je ovakva situacija sa prijemnim, ako je vec tad ocigledna korupcija, odsustvo morala... sta me tek ceka?

I docekalo me je svasta, ali o tome drugom prilikom.